Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Na praznik kojim Crkva proslavlja pobedu pravovernog učenja o poštovanju svetih ikona nad ikonoboračkom jeresi u 9. veku, liturgijsko sabranje u hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu predvodio je vladika Isihije. Vladici su sasluživali brojni sveštenici Eparhije valjevske, dok su pevnicu i horove Hadži Ruvim i Emanuil pratili dirigenti Milica Stepanović Baba-Milkić i Vanja Urošević, donoseći u hram svečanu i molitvenu atmosferu.
- U crkvi se klanjamo pred ikonom ne poštujući komad drveta, već lik koji je izobražen na ikoni - Samog Gospoda, Bogorodicu i sve svete - istakao je vladika Isihije, naglašavajući dubinu i značaj praznika za duhovni život vernika.
Radovi na proslavi praznika uveliko su odmakli, a Srpska pravoslavna crkva je na zvaničnom sajtu apelovala na vernike da svojim prilozima doprinesu završetku hramovnog i liturgijskog programa da bi zajednica mogla u potpunosti da proslavi ovaj sveti događaj.
- Nedelja pravoslavlja slavi spomen na pobedu i učvršćivanje naše vere. Svi dogmati, stvoreni u prvom milenijumu hrišćanstva, potvrđeni su opravdavanjem ikona i njihovim pobožnim poštovanjem. Nama danas to deluje prirodno i uobičajeno, pa je teško zamisliti da je nekada vođena tako žestoka borba, u kojoj su učestvovali i carevi, a Crkva bila podeljena - kazao je vladika Isihije, podsećajući na događaje u Vizantiji kada su carica Teodora i njen sin car Mihailo 843, zajedno s narodom, posvedočili ispravnost ikonopoštovanja nakon višegodišnjeg razdora, u kojem su mnogi Božji vernici stradali.
- Ikona je lik, obraz. Glavna i prva ikona jeste lik Gospoda Isusa Hrista. On je Sam svedočio blagoslov ikone ostavivši čuveni obris Svog lica u Plaštanici. Nerukotvorena ikona dokazuje da i bez ljudskog stvaranja ona predstavlja Njegov Lik i dostojna je svakog poštovanja i klanjanja. Sveti Vasilije Veliki još pre ikonoborstva učio je da se, gledajući ikonu, klanjamo njenom prvoliku, nosiocu obraza - kazao je episkop valjevski.
Vladika Isihije je podsetio vernike da smo i mi sami nosioci Božjeg obraza, sa zadatošću poštovanja svakog čoveka.
- Mi smo nedovršene ikone, dok su samo svetitelji dovršeni i proslavljeni pred Bogom. Slikati lik Gospoda Hrista ne samo da je dozvoljeno već je duboko svedočanstvo našeg pravoslavlja jer potvrđuje da je Bog zaista postao čovek - poučio je vladika, podsećajući i na stvaranje relikvija, materijalnih nosilaca poštovanja ovaploćenog Sina Božjeg, Presvete Bogorodice i svetitelja.
- Važno je da danas proslavljamo svoje ikone i da ih poštujemo kao obraze Gospoda Hrista, Kome neka je slava u vekove vekova, zajedno sa bespočetnim i neizobrazivim Njegovim Ocem i Duhom Svetim - blagoslovio je vladika verni narod, koji je, predvođen njime i sveštenicima s ikonama u rukama, litijski obišao hram u čast pobede pravoverja.
Na kraju sabranja, vladika je podvukao:
- Nema duše koja u nešto ne veruje. Mnogi misle da ne veruju, ali ako ne veruju na pravi način, veruju u đavolske spletke koje ih udaljavaju od istine i pravog hrišćanskog života. Ako kažemo da smo vernici, a ne verujemo ispravno, nećemo primiti blagodat Božju. Zato verujmo ispravno i poštujmo svoje ikone, krstove i svete mošti, iz kojih isijava blagodat. Poštujmo i crpimo iz njih duhovnu snagu - zaključio je vladika Isihije, pozivajući verne da u Hrista Gospoda ispovedaju veru iskreno i predano.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Blagodat se razlila Sabornim hramom u Valjevu – episkop valjevski rukopoložio novog prezvitera, a službeniku Eparhije dodelio čin protonamesnika.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Rukopoloženje Duška Perića i beseda vladike Isihija o slobodi, pokajanju i Božjoj ljubavi učinili su liturgiju događajem koji povezuje grad i Crkvu
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
