Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Na praznik kojim Crkva proslavlja pobedu pravovernog učenja o poštovanju svetih ikona nad ikonoboračkom jeresi u 9. veku, liturgijsko sabranje u hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu predvodio je vladika Isihije. Vladici su sasluživali brojni sveštenici Eparhije valjevske, dok su pevnicu i horove Hadži Ruvim i Emanuil pratili dirigenti Milica Stepanović Baba-Milkić i Vanja Urošević, donoseći u hram svečanu i molitvenu atmosferu.
- U crkvi se klanjamo pred ikonom ne poštujući komad drveta, već lik koji je izobražen na ikoni - Samog Gospoda, Bogorodicu i sve svete - istakao je vladika Isihije, naglašavajući dubinu i značaj praznika za duhovni život vernika.
Radovi na proslavi praznika uveliko su odmakli, a Srpska pravoslavna crkva je na zvaničnom sajtu apelovala na vernike da svojim prilozima doprinesu završetku hramovnog i liturgijskog programa da bi zajednica mogla u potpunosti da proslavi ovaj sveti događaj.
- Nedelja pravoslavlja slavi spomen na pobedu i učvršćivanje naše vere. Svi dogmati, stvoreni u prvom milenijumu hrišćanstva, potvrđeni su opravdavanjem ikona i njihovim pobožnim poštovanjem. Nama danas to deluje prirodno i uobičajeno, pa je teško zamisliti da je nekada vođena tako žestoka borba, u kojoj su učestvovali i carevi, a Crkva bila podeljena - kazao je vladika Isihije, podsećajući na događaje u Vizantiji kada su carica Teodora i njen sin car Mihailo 843, zajedno s narodom, posvedočili ispravnost ikonopoštovanja nakon višegodišnjeg razdora, u kojem su mnogi Božji vernici stradali.
- Ikona je lik, obraz. Glavna i prva ikona jeste lik Gospoda Isusa Hrista. On je Sam svedočio blagoslov ikone ostavivši čuveni obris Svog lica u Plaštanici. Nerukotvorena ikona dokazuje da i bez ljudskog stvaranja ona predstavlja Njegov Lik i dostojna je svakog poštovanja i klanjanja. Sveti Vasilije Veliki još pre ikonoborstva učio je da se, gledajući ikonu, klanjamo njenom prvoliku, nosiocu obraza - kazao je episkop valjevski.
Vladika Isihije je podsetio vernike da smo i mi sami nosioci Božjeg obraza, sa zadatošću poštovanja svakog čoveka.
- Mi smo nedovršene ikone, dok su samo svetitelji dovršeni i proslavljeni pred Bogom. Slikati lik Gospoda Hrista ne samo da je dozvoljeno već je duboko svedočanstvo našeg pravoslavlja jer potvrđuje da je Bog zaista postao čovek - poučio je vladika, podsećajući i na stvaranje relikvija, materijalnih nosilaca poštovanja ovaploćenog Sina Božjeg, Presvete Bogorodice i svetitelja.
- Važno je da danas proslavljamo svoje ikone i da ih poštujemo kao obraze Gospoda Hrista, Kome neka je slava u vekove vekova, zajedno sa bespočetnim i neizobrazivim Njegovim Ocem i Duhom Svetim - blagoslovio je vladika verni narod, koji je, predvođen njime i sveštenicima s ikonama u rukama, litijski obišao hram u čast pobede pravoverja.
Na kraju sabranja, vladika je podvukao:
- Nema duše koja u nešto ne veruje. Mnogi misle da ne veruju, ali ako ne veruju na pravi način, veruju u đavolske spletke koje ih udaljavaju od istine i pravog hrišćanskog života. Ako kažemo da smo vernici, a ne verujemo ispravno, nećemo primiti blagodat Božju. Zato verujmo ispravno i poštujmo svoje ikone, krstove i svete mošti, iz kojih isijava blagodat. Poštujmo i crpimo iz njih duhovnu snagu - zaključio je vladika Isihije, pozivajući verne da u Hrista Gospoda ispovedaju veru iskreno i predano.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Blagodat se razlila Sabornim hramom u Valjevu – episkop valjevski rukopoložio novog prezvitera, a službeniku Eparhije dodelio čin protonamesnika.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Rukopoloženje Duška Perića i beseda vladike Isihija o slobodi, pokajanju i Božjoj ljubavi učinili su liturgiju događajem koji povezuje grad i Crkvu
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
