Episkop valjevski Isihije služio je Svetu Liturgiju u najstarijem valjevskom hramu, posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice, u nedelju posvećenu Svetim praocima i Matericama, drugu pripremnu nedelju koja verni narod uvodi u proslavljanje Rođenja Gospoda Hrista. Jevanđeljski odlomak pročitan na Liturgiji donosi priču o svečanoj večernjoj gozbi koju priređuje Gospod, odnosno o naslađivanju u Carstvu Božjem.
Gozba koja traje do kraja vremena
Sveta Liturgija, na kojoj se sabiramo, jeste evharistijska gozba, koju je Gospod Hristos pripremio sa svojim učenicima na Tajnoj večeri uoči stradanja i ustanovio je za sve nas kao tajanstveno uključivanje u Liturgiju koju On Sam služi. Tako je vladika Isihije pojasnio smisao sabiranja Crkve na večnoj gozbi, otpočeloj na Veliki četvrtak, a čije se trajanje prostire do kraja vremena — Drugog dolaska Gospodnjeg, kada će se sav život ljudi pretvoriti u Tajnu večeru u večnosti.
Kako jevanđelist Luka beleži Spasiteljevo pripovedanje, na gozbu su najpre pozvani pripadnici izabranog izrailjskog naroda. Zatim Domaćin u dva navrata poziva neznabošce. Izabrani su se izgovarali da ne mogu doći zbog kupljene njive i volova i zbog ženidbe. To su, naveo je vladika Isihije, stvari koje su od Gospoda blagoslovene i neophodne za naš život. Ali, istakao je valjevski arhipastir, to što je nešto blagosloveno ne znači da je samo po sebi cilj, već da moramo imati gozbu Gospodnju kao glavnu, a sve drugo uz nju da činimo.
Dar ili prepreka
– Mi moramo da obrađujemo zemlju „u znoju lica svoga“, ali to ne može da bude prepreka za proslavljanje Boga i zajednicu sa Njim. Ne isključuje zajedničarenje sa Bogom ni zemlju, ni volove, ni brak. Ono sve to osvećuje i daje smisao. Ako se odvojimo od Boga, sve zemaljske stvari gube smisao, postaju prolazne i mogu samo da nas dovedu do krajnjeg izumiranja i propasti – upozorio je vladika Isihije na opasnost od vezivanja za ovozemaljska dobra, iz čega proističe rizik udaljavanja od Tvorca i gubitka blagodarenja za sve što Njegovom milošću dolazi do ljudi.
Produbljujući objašnjenje analizom čoveka koji poseduje volove, propovednik je kazao da, ukoliko živimo samo po čulima i nasladi koja prati takav životni izbor, gubimo Boga i naš život se završava u nemoći i smrti. Kada je reč o braku, koji za izgovor uzima treći među pozvanima, vladika Isihije je poučio da je Gospod ustanovio bračnu zajednicu za život u ljubavi i umnožavanje ljudi, kao i za svekoliku povezanost među članovima porodice i bližnjima u najširem smislu. Ali, ako se uzdamo da će samo brak biti dovoljan, nailazimo na opasnost od gubljenja Gospoda.
Brak i ljuvav: Zajednica u Bogu, a ne bez Njega
– Pravi brak treba uvek da bude sa Bogom između supružnika i da se živi u blagoslovu, radi zadobijanja ljubavi. Znamo iz usta Gospodnjih da se „u onaj dan niko neće ženiti ni udavati, već će svi živeti kao anđeli na nebu“. To ne znači da će se supružnici otuđiti jedan od drugog, već da ćemo se svi voleti ljubavlju koja prevazilazi svaki um – božanskom ljubavlju. Ona uključuje ljubavi koje ovde imamo, ali ih i nadilazi – pouka je valjevskog arhipastira o ljubavi koju je Gospod namenio svima radi toga da slede Njegov put i već na zemlji ostvaruju zajednicu zasnovanu upravo na toj ljubavi.
Završnica jevanđeljske perikope prikazuje priziv Gospodnji onima koji su van gradova i naselja, odnosno svima nama koji nismo po telu pripadali narodu Božjem, kazao je vladika Isihije.
Hijerarhija vrednosti: Kada Bog zauzme svoje mesto
– Gospod je došao da spase izabrani narod Izrailja, ali i sve one koji postanu Novi Izrailj, koji se odazovu pozivu na gozbu. Važno je da vidimo da stvari koje su blagoslovene mogu da nas odvoje od Boga ukoliko nemamo pravilno postavljenu hijerarhiju vrednosti. Ako stavimo Boga na mesto koje Mu pripada, sve ostalo dolazi na svoje mesto. Ako se, poput našeg praoca Adama u rajskoj zajednici, odlučimo da sebe stavimo iznad Boga i da mislimo da možemo nezavisno od Boga da funkcionišemo, svet se postavlja naglavačke – dolazi do propasti, do izgnanja iz raja i života u najstrašnijem bogootpadništvu – podsetio je vladika Isihije na praroditeljsku neposlušnost, čiji je prvi plod bio Kainov greh bratoubistva.
– Zato se mi u pobožnosti spremamo za dolazak Gospoda Hrista i to nam je na prvom mestu. Kada proslavimo Boga, u toj slavi idemo u gradove i sela i živimo svoje živote. Ali Gospod je uvek u našem srcu i imamo svest da živimo i radimo u slavu Njega i u zajednici sa Njim – zaključio je vladika Isihije pouku u susret Božiću, uz poziv duhovnoj deci na praštanje i pomirenje, kao i na širenje istinske i žrtvene ljubavi u Gospodu Hristu.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
