Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
U hramu Svete Petke u kragujevačkom naselju Vinogradi, na praznik Svetih mučenika Paramona i Filumena, liturgijska tišina bila je ispunjena rečima koje traže odgovor u savesti. Mitropolit šumadijski Jovan nije govorio o veri kao o apstraktnoj ideji, već kao o nečemu što se proverava svakog dana u odnosu prema darovima, prema bližnjem i prema sopstvenom srcu.
U središtu njegove besede našlo se pitanje odgovornosti.
- Ne smemo da zakopavamo darove Božje, jer ono što nam je dato, to će nam i biti traženo - upozorio je vladika, podsećajući da nijedan dar nije dat slučajno niti samo radi lične koristi. Sve što čovek prima, naglasio je, dato je ni zbog čega drugog nego zbog našeg spasenja, ali i radi spasenja onih koji su pored nas.
Govoreći o bogatstvu, mitropolit Jovan ga nije posmatrao kao greh sam po sebi, već kao ispit. Darovi, pa i materijalni, ne smeju ostati zatvoreni u krugu sopstvenih potreba.
- Bog daje darove ne samo radi nas, ne samo da nama služe, nego i našim bližnjima - rekao je, jasno povlačeći granicu između posedovanja i služenja. Ko ima, dužan je da vidi onoga koji nema.
U tom duhu, beseda je prirodno prešla na period posta i pripreme za praznik Rođenja Hristovog. Vladika je podsetio na reči Svetog Jovana Zlatousta, koji hrišćane opominje da se praznična radost ne meri bogatom trpezom, već podeljenim hlebom.
- Hrišćanine, kad budeš seo za bogatiju trpezu na Božić, seti se onoga koji nema trpeze danas. A praznik je. Božić je. Daj sa tvoje trpeze nešto onome koji nema. E tada ćeš doživeti radost praznika - citirao je mitropolit.
Radost, kako je naglasio, ne rađa se iz gomilanja, već iz davanja.
- Radost je, ponavljam, braćo i sestre, u davanju, a ne u grabljenju. Što sejemo to ćemo da žanjemo. Što dajemo to ćemo da primamo - istakao je vladika Jovan.
Te reči nisu zvučale kao moralna pouka, već kao duhovni zakon koji neumoljivo važi za sve.
Posebno snažan deo besede bio je posvećen unutrašnjem stanju čoveka. Vladika je postavio pitanje koje ne ostavlja prostor za ravnodušnost:
- Šta radiš sa darovima Božjim ako si zatvorio sebe u sebe, a nisi Boga smestio u sebe?
Srce koje prima Boga, rekao je, širi se do neslućenih razmera.
- Kad se Bog smesti u naše srce, ono postaje veliko kolika je vaseljena. Nasuprot tome stoji hladno i skupljeno srce, u koje Bog ne ulazi ne zato što ne može, već zato što neće.
U završnici besede, mitropolit Jovan se dotakao tajne ljudske slobode. Bog, kako je rekao, nije nasilnik.
- Bog nas je bez nas stvorio, ali bez nas neće da nas spase.
Spasenje ne može biti nametnuto, jer bi tada prestalo da bude ljubav. A opet, Bog nije samo ljubav, već i pravda.
- A Bog je i ljubav i pravda - zaključio je vladika, ostavljajući vernicima misao koja traži ravnotežu između slobode i odgovornosti.
Mitropolit šumadijski Jovan i episkop švajcarski Andrej poslali su snažne poruke o veri, obnovi i duhovnoj snazi liturgije, dok je hram Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu zablistao na veliki praznik.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Ćutanje nije puko odsustvo reči, već prostor u kojem se oblikuje trezvenost i sposobnost rasuđivanja.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na praznik Prepodobnog Davida Solunskog, mitropolit šumadijski Jovan služio je Liturgiju i poručio da ljubav prema bližnjima ne postoji bez ljubavi prema Bogu, a tokom bogosluženja uručio je i visoka crkvena odlikovanja.
Posle svetih tajni, mitropolit šumadijski uputio je snažne poruke nade i vere, govoreći o snazi molitve, čudotvornom dejstvu Svetog Vasilija i vremenu koje zahteva nepokolebljivo oslanjanje na Boga.
Praznična liturgija i radni sastanak osnažili su zajedništvo i rasvetlili pitanja značajna za budućnost Eparhije šumadijske.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
