U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Na praznik Svetog mučenika Evpsihija, u hramu Svetog Joanikija Devičkog u kragujevačkom naselju Bresnica, vladika šumadijski Jovan služio je svetu liturgiju. Sasluživali su protojerej Saša Antonijević, jerej Miloš Đurić i đakon Stefan Janković, dok je hram, ispunjen vernicima, disao jednim ritmom, onim koji liturgija stvara kada se reč i tišina susretnu na istom mestu.
U svojoj besedi, vladika Jovan nije ostavio prostor za površno slušanje. Govorio je jasno, bez ukrasa, ali sa težinom koja se ne zaboravlja:
- Gospod je došao da nas spasi od smrti. Postoje dve smrti, a u isto vreme postoje i dva vaskrsenja. Postoji smrt duše i smrt tela, ali i vaskrsenje duše i vaskrsenje tela. I duša i telo su za Gospoda. Vaskrsenje duše biva verom i ostalim vrlinama koje iz nje proizlaze, a vaskrsenje tela neposrednim dejstvom večne sile Božje.
Ove reči ne ostaju samo u prostoru hrama. One otvaraju pitanje koje se retko postavlja naglas: kako zapravo živimo i šta u nama već sada živi ili umire. U pravoslavnom iskustvu, smrt nije samo kraj fizičkog postojanja, već stanje udaljenosti od Boga, dok je vaskrsenje proces koji počinje mnogo pre poslednjeg dana.
Beseda se nije zadržala na teološkim pojmovima. Vladika je pažnju usmerio na ono što svako od prisutnih nosi sa sobom kada izađe iz hrama:
- Kakvim životom živimo ovde na zemlji, od toga nam zavisi kako ćemo živeti gore na nebu. Od toga zavisi da li ćemo biti u Carstvu nebeskom, u Carstvu svetlosti ili u carstvu tame.
U tim rečima nema dramatizacije, ali ima odgovornosti. Nema ni skrivanja iza opštih mesta, izbor nije apstraktan, već svakodnevan. Svaka odluka, svaki odnos, svaka misao učestvuje u tom nevidljivom oblikovanju večnosti.
Jedan od najupečatljivijih delova besede bio je podsetnik na ono što ostaje iza čoveka, čak i kada ga više nema među živima:
- Jer, kako kaže crkveni pesnik, mi se delima svojim opravdavamo i delima svojim se osuđujemo. Dela su ta koja idu ispred nas. Dela i ostaju iza nas, i ona dobra, ali i ona loša.
U vremenu kada se reči brzo izgovaraju i još brže zaboravljaju, ovaj naglasak na delu vraća meru onome što ima trajanje. Ne meri se ono što je izrečeno, već ono što je učinjeno i ono što je ostalo kao trag.
Beseda je zaokružena porukom koja u pravoslavlju nije dodatak, već suština:
- Ako smo ovde živeli u ljubavi sa Bogom, jedni sa drugima i širili ljubav među nama, Gospod će nas upravo po ljubavi prepoznati i primiti nas u svoj zagrljaj. Neće nam kazati da nas ne poznaje - zaključio je vladika pred vernicima koji su izašli iz hrama noseći sa sobom ono što se ne vidi: pitanje o sopstvenom životu i tiho podsećanje da se večnost ne čeka, već započinje svakim danom.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija mitropolit šumadijski govorio o veri koja čoveku pokazuje put, ali i upozorio na lažna učenja koja pokušavaju da pomute pravoslavlje.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
