U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Na praznik Svetog mučenika Evpsihija, u hramu Svetog Joanikija Devičkog u kragujevačkom naselju Bresnica, vladika šumadijski Jovan služio je svetu liturgiju. Sasluživali su protojerej Saša Antonijević, jerej Miloš Đurić i đakon Stefan Janković, dok je hram, ispunjen vernicima, disao jednim ritmom, onim koji liturgija stvara kada se reč i tišina susretnu na istom mestu.
U svojoj besedi, vladika Jovan nije ostavio prostor za površno slušanje. Govorio je jasno, bez ukrasa, ali sa težinom koja se ne zaboravlja:
- Gospod je došao da nas spasi od smrti. Postoje dve smrti, a u isto vreme postoje i dva vaskrsenja. Postoji smrt duše i smrt tela, ali i vaskrsenje duše i vaskrsenje tela. I duša i telo su za Gospoda. Vaskrsenje duše biva verom i ostalim vrlinama koje iz nje proizlaze, a vaskrsenje tela neposrednim dejstvom večne sile Božje.
Ove reči ne ostaju samo u prostoru hrama. One otvaraju pitanje koje se retko postavlja naglas: kako zapravo živimo i šta u nama već sada živi ili umire. U pravoslavnom iskustvu, smrt nije samo kraj fizičkog postojanja, već stanje udaljenosti od Boga, dok je vaskrsenje proces koji počinje mnogo pre poslednjeg dana.
Beseda se nije zadržala na teološkim pojmovima. Vladika je pažnju usmerio na ono što svako od prisutnih nosi sa sobom kada izađe iz hrama:
- Kakvim životom živimo ovde na zemlji, od toga nam zavisi kako ćemo živeti gore na nebu. Od toga zavisi da li ćemo biti u Carstvu nebeskom, u Carstvu svetlosti ili u carstvu tame.
U tim rečima nema dramatizacije, ali ima odgovornosti. Nema ni skrivanja iza opštih mesta, izbor nije apstraktan, već svakodnevan. Svaka odluka, svaki odnos, svaka misao učestvuje u tom nevidljivom oblikovanju večnosti.
Jedan od najupečatljivijih delova besede bio je podsetnik na ono što ostaje iza čoveka, čak i kada ga više nema među živima:
- Jer, kako kaže crkveni pesnik, mi se delima svojim opravdavamo i delima svojim se osuđujemo. Dela su ta koja idu ispred nas. Dela i ostaju iza nas, i ona dobra, ali i ona loša.
U vremenu kada se reči brzo izgovaraju i još brže zaboravljaju, ovaj naglasak na delu vraća meru onome što ima trajanje. Ne meri se ono što je izrečeno, već ono što je učinjeno i ono što je ostalo kao trag.
Beseda je zaokružena porukom koja u pravoslavlju nije dodatak, već suština:
- Ako smo ovde živeli u ljubavi sa Bogom, jedni sa drugima i širili ljubav među nama, Gospod će nas upravo po ljubavi prepoznati i primiti nas u svoj zagrljaj. Neće nam kazati da nas ne poznaje - zaključio je vladika pred vernicima koji su izašli iz hrama noseći sa sobom ono što se ne vidi: pitanje o sopstvenom životu i tiho podsećanje da se večnost ne čeka, već započinje svakim danom.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija mitropolit šumadijski govorio o veri koja čoveku pokazuje put, ali i upozorio na lažna učenja koja pokušavaju da pomute pravoslavlje.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
