Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Sve više ljudi danas suočava se sa osećajem tuge, unutrašnjeg nemira i tihe iscrpljenosti koja ne prolazi lako. Iako spolja sve može delovati uobičajeno, u čoveku se često vodi borba sa mislima, brigama i osećajem bespomoćnosti.
Razlozi su brojni - životne okolnosti, gubici, razočaranja, neizvesnost, ali i opšti tempo života koji ne ostavlja mnogo prostora za odmor duše. Tuga tako postaje gotovo neprimetni pratilac savremenog čoveka.
Pravoslavno učenje ne negira postojanje tuge niti je posmatra kao nešto neobično. Naprotiv, ona se smatra sastavnim delom ljudskog iskustva. Međutim, razlika je u tome što se tuga ne doživljava kao stanje bez izlaza, već kao trenutak u kojem se čovek može okrenuti sebi, svojoj veri i dubljem smislu života. Ona može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U duhovnoj tradiciji pravoslavlja naglašava se da čovek ne treba da ostane zarobljen u svojim mislima i beznađu. Povlačenje u sebe i stalno preispitivanje problema često dodatno produbljuju tugu. Zato sveti oci upućuju na jednostavne, ali delotvorne načine koji pomažu da se misli rasterete i srce umiri.
Jedan od tih načina jeste rad. Čak i najobičniji svakodnevni poslovi mogu imati veliki značaj. Kada se čovek posveti nečemu konkretnom i korisnom, njegove misli se polako udaljavaju od onoga što ga opterećuje. Ruke koje rade pomažu umu da se smiri, a kroz taj ritam dolazi i osećaj stabilnosti i kontrole nad sopstvenim životom.
Pored rada, važnu ulogu ima i čitanje. Naročito čitanje sadržaja koji nose dublju poruku može pomoći čoveku da drugačije sagleda svoje stanje. U susretu sa mudrim rečima i iskustvima drugih, mnogi pronalaze utehu i shvatanje da nisu sami u svojim borbama.
Ipak, u pravoslavlju se kao najvažniji put prevazilaženja tuge ističe molitva. Ona nije samo izgovaranje reči, već unutrašnji susret sa Bogom. Kroz molitvu čovek iznosi svoj teret, ali i pronalazi snagu da ga nosi.
Ovakav pristup potvrđuju i reči Svetog Jefrema Sirina:
"Ako želiš da prebrodiš tugu, bar na kratko se posveti nekom ručnom radu, ili čitaj ili često se moli".
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetog arhangela Gavrila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna mučenica Paraskeva Rimljanka. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Joakima i Ane, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Okruženi porodicama i prijateljima, mladi oficiri želeli su da upravo sa patrijarhom Porfirijem podele jedan od najvažnijih trenutaka u svom životu i prime njegov očinski blagoslov.
Na praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, svetinja na Kosovu i Metohiji dobila je prvog monaha Simeona. Mitropolit Teodosije govorio je o isceliteljskoj sili Bogorodice i obnovi monaškog života, uz podsećanje na vezu sa Hilandarom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ukoliko želiš da ugušiš u sebi tugu sa mračnim raspoloženjem duha, prigrli srcem ljubav i obuci se u nezlobivu radost, govorio je Sveti Nil Sinajski.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
