Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Sve više ljudi danas suočava se sa osećajem tuge, unutrašnjeg nemira i tihe iscrpljenosti koja ne prolazi lako. Iako spolja sve može delovati uobičajeno, u čoveku se često vodi borba sa mislima, brigama i osećajem bespomoćnosti.
Razlozi su brojni - životne okolnosti, gubici, razočaranja, neizvesnost, ali i opšti tempo života koji ne ostavlja mnogo prostora za odmor duše. Tuga tako postaje gotovo neprimetni pratilac savremenog čoveka.
Pravoslavno učenje ne negira postojanje tuge niti je posmatra kao nešto neobično. Naprotiv, ona se smatra sastavnim delom ljudskog iskustva. Međutim, razlika je u tome što se tuga ne doživljava kao stanje bez izlaza, već kao trenutak u kojem se čovek može okrenuti sebi, svojoj veri i dubljem smislu života. Ona može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U duhovnoj tradiciji pravoslavlja naglašava se da čovek ne treba da ostane zarobljen u svojim mislima i beznađu. Povlačenje u sebe i stalno preispitivanje problema često dodatno produbljuju tugu. Zato sveti oci upućuju na jednostavne, ali delotvorne načine koji pomažu da se misli rasterete i srce umiri.
Jedan od tih načina jeste rad. Čak i najobičniji svakodnevni poslovi mogu imati veliki značaj. Kada se čovek posveti nečemu konkretnom i korisnom, njegove misli se polako udaljavaju od onoga što ga opterećuje. Ruke koje rade pomažu umu da se smiri, a kroz taj ritam dolazi i osećaj stabilnosti i kontrole nad sopstvenim životom.
Pored rada, važnu ulogu ima i čitanje. Naročito čitanje sadržaja koji nose dublju poruku može pomoći čoveku da drugačije sagleda svoje stanje. U susretu sa mudrim rečima i iskustvima drugih, mnogi pronalaze utehu i shvatanje da nisu sami u svojim borbama.
Ipak, u pravoslavlju se kao najvažniji put prevazilaženja tuge ističe molitva. Ona nije samo izgovaranje reči, već unutrašnji susret sa Bogom. Kroz molitvu čovek iznosi svoj teret, ali i pronalazi snagu da ga nosi.
Ovakav pristup potvrđuju i reči Svetog Jefrema Sirina:
"Ako želiš da prebrodiš tugu, bar na kratko se posveti nekom ručnom radu, ili čitaj ili često se moli".
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ukoliko želiš da ugušiš u sebi tugu sa mračnim raspoloženjem duha, prigrli srcem ljubav i obuci se u nezlobivu radost, govorio je Sveti Nil Sinajski.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
