Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Sve više ljudi danas suočava se sa osećajem tuge, unutrašnjeg nemira i tihe iscrpljenosti koja ne prolazi lako. Iako spolja sve može delovati uobičajeno, u čoveku se često vodi borba sa mislima, brigama i osećajem bespomoćnosti.
Razlozi su brojni - životne okolnosti, gubici, razočaranja, neizvesnost, ali i opšti tempo života koji ne ostavlja mnogo prostora za odmor duše. Tuga tako postaje gotovo neprimetni pratilac savremenog čoveka.
Pravoslavno učenje ne negira postojanje tuge niti je posmatra kao nešto neobično. Naprotiv, ona se smatra sastavnim delom ljudskog iskustva. Međutim, razlika je u tome što se tuga ne doživljava kao stanje bez izlaza, već kao trenutak u kojem se čovek može okrenuti sebi, svojoj veri i dubljem smislu života. Ona može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
U duhovnoj tradiciji pravoslavlja naglašava se da čovek ne treba da ostane zarobljen u svojim mislima i beznađu. Povlačenje u sebe i stalno preispitivanje problema često dodatno produbljuju tugu. Zato sveti oci upućuju na jednostavne, ali delotvorne načine koji pomažu da se misli rasterete i srce umiri.
Jedan od tih načina jeste rad. Čak i najobičniji svakodnevni poslovi mogu imati veliki značaj. Kada se čovek posveti nečemu konkretnom i korisnom, njegove misli se polako udaljavaju od onoga što ga opterećuje. Ruke koje rade pomažu umu da se smiri, a kroz taj ritam dolazi i osećaj stabilnosti i kontrole nad sopstvenim životom.
Pored rada, važnu ulogu ima i čitanje. Naročito čitanje sadržaja koji nose dublju poruku može pomoći čoveku da drugačije sagleda svoje stanje. U susretu sa mudrim rečima i iskustvima drugih, mnogi pronalaze utehu i shvatanje da nisu sami u svojim borbama.
Ipak, u pravoslavlju se kao najvažniji put prevazilaženja tuge ističe molitva. Ona nije samo izgovaranje reči, već unutrašnji susret sa Bogom. Kroz molitvu čovek iznosi svoj teret, ali i pronalazi snagu da ga nosi.
Ovakav pristup potvrđuju i reči Svetog Jefrema Sirina:
"Ako želiš da prebrodiš tugu, bar na kratko se posveti nekom ručnom radu, ili čitaj ili često se moli".
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ukoliko želiš da ugušiš u sebi tugu sa mračnim raspoloženjem duha, prigrli srcem ljubav i obuci se u nezlobivu radost, govorio je Sveti Nil Sinajski.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Kada čovek počne dan krstom i molitvom, on ne menja samo svoje raspoloženje, već polako menja i pogled na život.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Crkva poznaje i opravdane izuzetke.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
