Mitropolit šumadijski Jovan i episkop švajcarski Andrej poslali su snažne poruke o veri, obnovi i duhovnoj snazi liturgije, dok je hram Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu zablistao na veliki praznik.
Na Petrovdan, kada pravoslavni vernici proslavljaju Svete apostole Petra i Pavla, hram u Aranđelovcu posvećen upravo ovim stubovima Crkve zasijao je punim sjajem. U toj svetkovini učestvovali su vernici, sveštenstvo, ali i dvojica arhijereja: mitropolit šumadijski Jovan i episkop švajcarski Andrej, koji su zajedno služili svetu liturgiju i poslali snažne poruke o smislu hrišćanskog života.
– Nema većeg dara, braćo i sestre, koji je Bog mogao dati čoveku nego da služi svetu liturgiju i da učestvuje u svetoj liturgiji – poručio je vladika Jovan okupljenima, podsećajući da je liturgija srž postojanja svakog pravoslavnog hrišćanina.
Njegove reči duboko su odjeknule hramom:
– Za svakog hrišćanina treba da bude život od liturgije do liturgije. To je velika radost, a mi danas imamo još jednu radost, a to je što je njegovo preosveštenstvo episkop švajcarski danas ovde sa nama, što se danas sa nama ovde Bogu moli, što nam donosi blagoslove svoje eparhije. Biti u crkvi, a ne biti na liturgiji – to nije pravo hrišćanstvo. Hrišćanstvo je liturgijski i crkveni život.
Potom je besedu održao episkop Andrej, u kojoj je spojio istoriju i duhovnost, podsećajući da hram posvećen Svetim apostolima ima dublje značenje od same građevine:
– Kada proslavljamo Svete apostole, narod treba da se raduje, a pre svega žitelji Aranđelovca, jer imaju ovako velelepno ukrašen hram koji je posvećen Svetim apostolima. Na taj način se povezuje istorija ranog hrišćanstva i čitava istorija hrišćanske Crkve sa slavnom tradicijom i istorijom ovog šumadijskog kraja.
Wikipedia/DKjellby
Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu
Citirao je i stihove koji uvek pokreću srpsku dušu:
– Što pesnik kaže: „Šumadijo šumovita, ti si naša dika, ti si bila i ostaješ zemlja ustanika“.
Otkrio je da ga je Božja promisao dovela tog dana baš u Aranđelovac:
– Jedan ugledni domaćin iz moje eparhije, vrlo ugledni domaćin, udaje svoju ćerku u Kragujevcu i danas posle podne treba da budem prisutan, pa sam zamolio vašeg arhijereja, vladiku Jovana, da mogu danas na Svete apostole da budem ovde. Nisam očekivao da će vladika Jovan da kaže: Dođi da vidiš hram Svetih apostola u Aranđelovcu. Još je i hramovna slava. Veći poklon, zajedno da služim sa sveštenstvom, nisam mogao danas da dobijem.
Na kraju, episkop Andrej uputio je reči nade, ukazujući na jedini pravi put preobražaja sveta:
– Čestitam svima vama hramovni praznik, hramovnu slavu Svetih apostola, na duhovni napredak i uspeh našeg čitavog srpskog naroda, napaćenog i postradalog, a vama hvala što vašim dolaskom ovde u svetom Božjem hramu pokazujete ideju da ovaj svet u kome živimo ima potrebu za preobražajem, za obnovom, a to upravo, kao što je vladika Jovan rekao, postižemo pomoću svete liturgije.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Na praznik Prepodobnog Davida Solunskog, mitropolit šumadijski Jovan služio je Liturgiju i poručio da ljubav prema bližnjima ne postoji bez ljubavi prema Bogu, a tokom bogosluženja uručio je i visoka crkvena odlikovanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da nijedno političko opredeljenje ne sme biti važnije od brata i sestre, upozorivši da mržnja, gnev i međusobne svađe vode ka tome da na kraju svi budu gubitnici.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Posle svetih tajni, mitropolit šumadijski uputio je snažne poruke nade i vere, govoreći o snazi molitve, čudotvornom dejstvu Svetog Vasilija i vremenu koje zahteva nepokolebljivo oslanjanje na Boga.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da nijedno političko opredeljenje ne sme biti važnije od brata i sestre, upozorivši da mržnja, gnev i međusobne svađe vode ka tome da na kraju svi budu gubitnici.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
