Svetogeorgijevska obitelj ispunila se molitvom, blagodati i radošću u danu kada je slavljen veliki čudotvorac i molitvenik.
U manastiru Lipar, koji je kroz vekove mesto tihovanja, molitve i utehe za mnoge, praznični dan bio je ispunjen neizmernom radošću i blagodati. Svetogeorgijevska obitelj svečano je proslavila Svetog Jovana Šangajskog i Sanfranciskog, sabravši monaštvo, sveštenstvo i verni narod oko čudotvorne uspomene na ovog velikog svetitelja.
Sveti Jovan Šangajski sabrao monaštvo i verni narod
Svetu Liturgiju služio je mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluživanje arhimandrita Onufrija, igumana manastira Denkovca; jeromonaha Pajsija, igumana manastira Svetog Pajsija u Šuljkovcu; vojnog sveštenika Miloša Kocića; jeromonaha Spiridona, sabrata manastira Denkovca; protođakona Ivana Gašića i jerođakona Petra, takođe iz manastira Denkovca.
Wikipedia
Manastir Lipar
Beseda o svetitelju koji je ljubio svakog čoveka
U svojoj poučnoj i bogonadahnutoj besedi, mitropolit Jovan govorio je o životu, delu i čudima Svetog Jovana Šangajskog, podvižnika i neumornog molitvenika. Podsetio je na njegov rad u Bitoljskoj bogosloviji i saradnju sa Svetim Nikolajem Žičkim, kao i na svetiteljev život u Americi, gde je svoje poslednje dane proveo sastradavajući sa vernim narodom.
Mitropolit je podelio i lična svedočanstva ljudi koje je poznavao, a koji su imali blagoslov da susretnu Svetog Jovana Šangajskog.
– Svi su govorili o njegovoj neumornoj molitvi pred Gospodom, o blagodati njegove blizine, staranju o potrebitima i neizmernoj ljubavi koju je imao za sve ljude. On nam je primer kakvi treba da budemo i kakav odnos treba da imamo prema svojim bližnjima – poručio je mitropolit Jovan.
Praznična trpeza ljubavi
Posle osvećenja slavskog kolača, igumanija manastira Lipar, mati Tavita, zajedno sa sestrinstvom, srdačno je ugostila sav prisutni narod, nastavljajući drevnu tradiciju pravoslavne gostoljubivosti i praznične radosti koja se deli sa svakim čovekom.
Posle svetih tajni, mitropolit šumadijski uputio je snažne poruke nade i vere, govoreći o snazi molitve, čudotvornom dejstvu Svetog Vasilija i vremenu koje zahteva nepokolebljivo oslanjanje na Boga.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Na slavi manastira Blagoveštenje na „srpskoj Svetoj gori”, mitropolit žički Justin služio je liturgiju pred mnoštvom sveštenika, monahinja i vernika, dok su pojanje i trpeza ljubavi stvorili atmosferu nebeske radosti na zemlji.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
