Svetogeorgijevska obitelj ispunila se molitvom, blagodati i radošću u danu kada je slavljen veliki čudotvorac i molitvenik.
U manastiru Lipar, koji je kroz vekove mesto tihovanja, molitve i utehe za mnoge, praznični dan bio je ispunjen neizmernom radošću i blagodati. Svetogeorgijevska obitelj svečano je proslavila Svetog Jovana Šangajskog i Sanfranciskog, sabravši monaštvo, sveštenstvo i verni narod oko čudotvorne uspomene na ovog velikog svetitelja.
Sveti Jovan Šangajski sabrao monaštvo i verni narod
Svetu Liturgiju služio je mitropolit šumadijski Jovan, uz sasluživanje arhimandrita Onufrija, igumana manastira Denkovca; jeromonaha Pajsija, igumana manastira Svetog Pajsija u Šuljkovcu; vojnog sveštenika Miloša Kocića; jeromonaha Spiridona, sabrata manastira Denkovca; protođakona Ivana Gašića i jerođakona Petra, takođe iz manastira Denkovca.
Wikipedia
Manastir Lipar
Beseda o svetitelju koji je ljubio svakog čoveka
U svojoj poučnoj i bogonadahnutoj besedi, mitropolit Jovan govorio je o životu, delu i čudima Svetog Jovana Šangajskog, podvižnika i neumornog molitvenika. Podsetio je na njegov rad u Bitoljskoj bogosloviji i saradnju sa Svetim Nikolajem Žičkim, kao i na svetiteljev život u Americi, gde je svoje poslednje dane proveo sastradavajući sa vernim narodom.
Mitropolit je podelio i lična svedočanstva ljudi koje je poznavao, a koji su imali blagoslov da susretnu Svetog Jovana Šangajskog.
– Svi su govorili o njegovoj neumornoj molitvi pred Gospodom, o blagodati njegove blizine, staranju o potrebitima i neizmernoj ljubavi koju je imao za sve ljude. On nam je primer kakvi treba da budemo i kakav odnos treba da imamo prema svojim bližnjima – poručio je mitropolit Jovan.
Praznična trpeza ljubavi
Posle osvećenja slavskog kolača, igumanija manastira Lipar, mati Tavita, zajedno sa sestrinstvom, srdačno je ugostila sav prisutni narod, nastavljajući drevnu tradiciju pravoslavne gostoljubivosti i praznične radosti koja se deli sa svakim čovekom.
Posle svetih tajni, mitropolit šumadijski uputio je snažne poruke nade i vere, govoreći o snazi molitve, čudotvornom dejstvu Svetog Vasilija i vremenu koje zahteva nepokolebljivo oslanjanje na Boga.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U navečerje Preobraženja Gospodnjeg, manastir Svetog Georgija na Liparu, tih i spokojan, postao je svedok događaja koji će ostati duboko urezan u srcima svih sabranih.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
Na južnim padinama Venčaca, manastir Brezovac, osnovan pre više od pet vekova, postao je dom novog hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici, a ceo kraj proslavio istorijski događaj.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
U toploj i bratskoj atmosferi, poglavar Srpske pravoslavne crkve primio je visokog gosta iz Ruske pravoslavne crkve, a razgovor je protekao u znaku zajedničke molitve, sabornosti i neraskidivih duhovnih veza dva pravoslavna naroda.
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Restauracija spomenika Krst iz 1862. godine obuhvata obnovu natpisnih tabli, metalne ograde i pešačke staze, dok park dobija više od 200 novih stabala, čuvajući sećanje na oslobođenje Beograda 1806. godine.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
