Izraelske vlasti odobrile su prisustvo vernika - prvi put posle napetih dana i dramatičnih događaja iznad Starog grada Jerusalima.
Vest koja je danima tinjala između zebnje i nade stigla je u pravom trenutku, pred vrhunac Strasne sedmice, kada se svaka reč i svaki zvuk u Hramu Vaskrsenja Hristovog mere tišinom očekivanja. Odluka da svetinja ponovo otvori vrata vernicima na Veliku subotu, pred silazak Blagodatnog ognja, odjeknula je među pravoslavnima kao olakšanje koje se ne može sakriti.
U saopštenju Jerusalimska patrijaršija izražava iskrenu radost zbog događaja koji su do poslednjeg trenutka bili neizvesni. Višenedeljna zabrinutost vernika, izazvana bezbednosnim merama i zatvaranjem svetinje, ustupila je mesto tihoj, ali snažnoj zahvalnosti.
Prema informacijama agencije EOD, odluka o ponovnom otvaranju usledila je nakon postizanja primirja između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je omogućilo izraelskim vlastima da ublaže mere i omoguće redovno bogosluženje u ovom najosetljivijem delu Jerusalima. Zvanična potvrda očekuje se narednog dana, budući da je praznična atmosfera Pashe privremeno odložila administrativne odluke.
Najava da će već sutradan popodne u Hramu biti služeno Jutrenje Velikog petka — bogosluženje Stradanja Gospodnjeg - donosi više od običnog liturgijskog rasporeda. Ona vraća ritam mestu koje je nedavno bilo obavijeno tenzijom, nakon dramatičnih scena presretanja rakete iznad svetinje i snažne eksplozije nadomak Starog grada.
Zbog toga ponovni zvuk zvona Hrama Vaskrsenja Hristovog dobija posebno značenje. To je znak da se, uprkos svemu, život bogosluženja nastavlja i da vernici mogu da prate Hrista u Njegovom dobrovoljnom stradanju, tamo gde se, prema predanju, zbilo Raspeće na Golgoti i Vaskrsenje.
Velika subota u ovoj svetinji nije samo još jedan dan u crkvenom kalendaru. To je trenutak kada se, prema vekovnom predanju, u Kuvukliji Hristovog Groba događa silazak Blagodatnog ognja, događaj koji pravoslavni vernici doživljavaju kao potvrdu žive vere i neprekidnog prisustva božanske blagodati.
OVA ČUDA BOŽJA PONAVLJAJU SE SVAKE GODINE U ISTO VREME: Čudesne pojave koje vekovima zadivljuju svet
Odluka da Hram bude otvoren baš tada ima mnogo veće značenje od organizacionog pitanja. Ona omogućava hiljadama vernika, koji su sa strepnjom pratili razvoj situacije, da budu prisutni ili barem bliže mestu gde se svake godine sabira nada.
U gradu koji pamti vekove sukoba i pomirenja, ova vest podseća da se najdublji događaji vere često odvijaju na ivici neizvesnosti. Upravo zbog toga njihova svetlost deluje snažnije.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Foto: SPC
Očekivanje koje okuplja pravoslavni svet
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jerusalimska patrijaršija tvrdi da je crkvena imovina u Silvanu nezakonito zauzeta i upozorava da bi slučaj mogao da ugrozi prava hrišćanskih zajednica u Svetoj zemlji.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
U srcu Starog grada u Jerusalimu, oci Svetog groba svakodnevno štite hramove i vernike, dok molitva i Božija zaštita čuvaju njihove živote i tradiciju koja traje od apostolskih vremena.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
