Izraelske vlasti odobrile su prisustvo vernika - prvi put posle napetih dana i dramatičnih događaja iznad Starog grada Jerusalima.
Vest koja je danima tinjala između zebnje i nade stigla je u pravom trenutku, pred vrhunac Strasne sedmice, kada se svaka reč i svaki zvuk u Hramu Vaskrsenja Hristovog mere tišinom očekivanja. Odluka da svetinja ponovo otvori vrata vernicima na Veliku subotu, pred silazak Blagodatnog ognja, odjeknula je među pravoslavnima kao olakšanje koje se ne može sakriti.
U saopštenju Jerusalimska patrijaršija izražava iskrenu radost zbog događaja koji su do poslednjeg trenutka bili neizvesni. Višenedeljna zabrinutost vernika, izazvana bezbednosnim merama i zatvaranjem svetinje, ustupila je mesto tihoj, ali snažnoj zahvalnosti.
Prema informacijama agencije EOD, odluka o ponovnom otvaranju usledila je nakon postizanja primirja između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je omogućilo izraelskim vlastima da ublaže mere i omoguće redovno bogosluženje u ovom najosetljivijem delu Jerusalima. Zvanična potvrda očekuje se narednog dana, budući da je praznična atmosfera Pashe privremeno odložila administrativne odluke.
Najava da će već sutradan popodne u Hramu biti služeno Jutrenje Velikog petka — bogosluženje Stradanja Gospodnjeg - donosi više od običnog liturgijskog rasporeda. Ona vraća ritam mestu koje je nedavno bilo obavijeno tenzijom, nakon dramatičnih scena presretanja rakete iznad svetinje i snažne eksplozije nadomak Starog grada.
Zbog toga ponovni zvuk zvona Hrama Vaskrsenja Hristovog dobija posebno značenje. To je znak da se, uprkos svemu, život bogosluženja nastavlja i da vernici mogu da prate Hrista u Njegovom dobrovoljnom stradanju, tamo gde se, prema predanju, zbilo Raspeće na Golgoti i Vaskrsenje.
Velika subota u ovoj svetinji nije samo još jedan dan u crkvenom kalendaru. To je trenutak kada se, prema vekovnom predanju, u Kuvukliji Hristovog Groba događa silazak Blagodatnog ognja, događaj koji pravoslavni vernici doživljavaju kao potvrdu žive vere i neprekidnog prisustva božanske blagodati.
OVA ČUDA BOŽJA PONAVLJAJU SE SVAKE GODINE U ISTO VREME: Čudesne pojave koje vekovima zadivljuju svet
Odluka da Hram bude otvoren baš tada ima mnogo veće značenje od organizacionog pitanja. Ona omogućava hiljadama vernika, koji su sa strepnjom pratili razvoj situacije, da budu prisutni ili barem bliže mestu gde se svake godine sabira nada.
U gradu koji pamti vekove sukoba i pomirenja, ova vest podseća da se najdublji događaji vere često odvijaju na ivici neizvesnosti. Upravo zbog toga njihova svetlost deluje snažnije.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Foto: SPC
Očekivanje koje okuplja pravoslavni svet
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
Brojna su svedočenja ljudi koji su upravo pred ćivotom Svetog Vasilija pronašli utehu, ozdravljenje ili odgovor na dugogodišnje molitve.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
