NAJVEĆE ČUDO HRIŠĆANSTVA OBASJALO VELIKU SUBOTU: U Crkvi Hristovog Groba spustio se plamen s nebesa – Blagodatni oganj ponovo ogrejao pravoslavni svet (VIDEO)
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U Jerusalimu, tamo gde se zemlja dodiruje s nebom i gde vekovi svedoče jevanđelsku istinu, 19. aprila 2025. godine, na Veliku subotu, srce pravoslavnog sveta ponovo je zatreperilo pred tajnom silaska Blagodatnog ognja. Kao svake godine pred Vaskrs, Crkva Hristovog Groba, mesto Hristovog stradanja i slavnog vaskrsenja, postala je svedok čudesnog dodira nevidljivog Boga sa vernim narodom.
Sveti plamen – neugasiva nada
U tišini ugašenih kandila i pomno pregledanih odaja, u času kada se svaka svetovna pomisao povlači pred dubokom molitvom, jerusalimski patrijarh Teofil III ulazi u Edikulu – malu kapelu nad Grobom Gospodnjim. Bez oružja osim vere, bez svetlosti osim nade, on kleči pred mestom Hristove pobede nad smrću. I tada, nevidljivim silaskom Duha Svetoga, oganj se javlja – tih, neoskvrnjen, blagodatan. Patrijarh ga prenosi na sveće, a svetlost se poput reke izliva ka narodu, do poslednjeg koji sa suzama i krstom u ruci čeka. Taj oganj ne peče, ne uništava – on greje srce, obasjava dušu i objavljuje: „Zaista vaskrse Gospod!“
Foto: Shuterstock, mikhail
Vernici iz svih krajeva sveta sabiraju se svake godine na Veliku subotu da prisustvuju ovom čudu u Crkvi Hristovog Groba u Jerusalimu
Molitva sabranog sveta
Hiljade vernika iz svih krajeva sveta sabralo se da prisustvuje ovom čudu, koje se u Crkvi Hristovog Groba ne događa voljom čoveka, već milošću Božjom. Među njima su i oni koji su prešli mora i granice, noseći molitve za zdravlje, utehu, oproštaj, vaskrsenje bližnjih. Međutim, mnogima je ove godine pristup bio onemogućen. Izraelske vlasti su, zbog bezbednosnih razloga, ograničile ulazak u crkvu, izdavši svega 4.000 dozvola hrišćanima iz Zapadne obale. Mnogi palestinski hrišćani ostali su iza barijera, sa tugom gledajući prema svetinji pred kojom su se molili njihovi preci.
Ali i tamo, van zidina, molitva je uzletela. Svetlost Blagodatnog ognja, neprestano deljena, nije poznavala ograničenja. Ona se iz Jerusalima prenosi po celom svetu. Kao što je Hristos ušao kroz zatvorena vrata među učenike svoje, tako i oganj vere ulazi u sve hramove i domove, bez obzira na granice, zabrane i podele.
Svetlost koja ne zna za kraj
Blagodatni oganj nije tek plamen. On je živa objava – da grob nije kraj, da smrt nije poslednja reč, da ljubav ne prestaje. On je znak i podsećanje da smo svi pozvani na vaskrsenje, na život večni, na zajednicu s Bogom koji je Svetlost sveta. U tom svetlu, sve rane sveta blede, sve mrakove razgoni svetlost koja se ne može ugasiti.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
