NAJVEĆE ČUDO HRIŠĆANSTVA OBASJALO VELIKU SUBOTU: U Crkvi Hristovog Groba spustio se plamen s nebesa – Blagodatni oganj ponovo ogrejao pravoslavni svet (VIDEO)
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U Jerusalimu, tamo gde se zemlja dodiruje s nebom i gde vekovi svedoče jevanđelsku istinu, 19. aprila 2025. godine, na Veliku subotu, srce pravoslavnog sveta ponovo je zatreperilo pred tajnom silaska Blagodatnog ognja. Kao svake godine pred Vaskrs, Crkva Hristovog Groba, mesto Hristovog stradanja i slavnog vaskrsenja, postala je svedok čudesnog dodira nevidljivog Boga sa vernim narodom.
Sveti plamen – neugasiva nada
U tišini ugašenih kandila i pomno pregledanih odaja, u času kada se svaka svetovna pomisao povlači pred dubokom molitvom, jerusalimski patrijarh Teofil III ulazi u Edikulu – malu kapelu nad Grobom Gospodnjim. Bez oružja osim vere, bez svetlosti osim nade, on kleči pred mestom Hristove pobede nad smrću. I tada, nevidljivim silaskom Duha Svetoga, oganj se javlja – tih, neoskvrnjen, blagodatan. Patrijarh ga prenosi na sveće, a svetlost se poput reke izliva ka narodu, do poslednjeg koji sa suzama i krstom u ruci čeka. Taj oganj ne peče, ne uništava – on greje srce, obasjava dušu i objavljuje: „Zaista vaskrse Gospod!“
Foto: Shuterstock, mikhail
Vernici iz svih krajeva sveta sabiraju se svake godine na Veliku subotu da prisustvuju ovom čudu u Crkvi Hristovog Groba u Jerusalimu
Molitva sabranog sveta
Hiljade vernika iz svih krajeva sveta sabralo se da prisustvuje ovom čudu, koje se u Crkvi Hristovog Groba ne događa voljom čoveka, već milošću Božjom. Među njima su i oni koji su prešli mora i granice, noseći molitve za zdravlje, utehu, oproštaj, vaskrsenje bližnjih. Međutim, mnogima je ove godine pristup bio onemogućen. Izraelske vlasti su, zbog bezbednosnih razloga, ograničile ulazak u crkvu, izdavši svega 4.000 dozvola hrišćanima iz Zapadne obale. Mnogi palestinski hrišćani ostali su iza barijera, sa tugom gledajući prema svetinji pred kojom su se molili njihovi preci.
Ali i tamo, van zidina, molitva je uzletela. Svetlost Blagodatnog ognja, neprestano deljena, nije poznavala ograničenja. Ona se iz Jerusalima prenosi po celom svetu. Kao što je Hristos ušao kroz zatvorena vrata među učenike svoje, tako i oganj vere ulazi u sve hramove i domove, bez obzira na granice, zabrane i podele.
Svetlost koja ne zna za kraj
Blagodatni oganj nije tek plamen. On je živa objava – da grob nije kraj, da smrt nije poslednja reč, da ljubav ne prestaje. On je znak i podsećanje da smo svi pozvani na vaskrsenje, na život večni, na zajednicu s Bogom koji je Svetlost sveta. U tom svetlu, sve rane sveta blede, sve mrakove razgoni svetlost koja se ne može ugasiti.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
