NAJVEĆE ČUDO HRIŠĆANSTVA OBASJALO VELIKU SUBOTU: U Crkvi Hristovog Groba spustio se plamen s nebesa – Blagodatni oganj ponovo ogrejao pravoslavni svet (VIDEO)
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U Jerusalimu, tamo gde se zemlja dodiruje s nebom i gde vekovi svedoče jevanđelsku istinu, 19. aprila 2025. godine, na Veliku subotu, srce pravoslavnog sveta ponovo je zatreperilo pred tajnom silaska Blagodatnog ognja. Kao svake godine pred Vaskrs, Crkva Hristovog Groba, mesto Hristovog stradanja i slavnog vaskrsenja, postala je svedok čudesnog dodira nevidljivog Boga sa vernim narodom.
Sveti plamen – neugasiva nada
U tišini ugašenih kandila i pomno pregledanih odaja, u času kada se svaka svetovna pomisao povlači pred dubokom molitvom, jerusalimski patrijarh Teofil III ulazi u Edikulu – malu kapelu nad Grobom Gospodnjim. Bez oružja osim vere, bez svetlosti osim nade, on kleči pred mestom Hristove pobede nad smrću. I tada, nevidljivim silaskom Duha Svetoga, oganj se javlja – tih, neoskvrnjen, blagodatan. Patrijarh ga prenosi na sveće, a svetlost se poput reke izliva ka narodu, do poslednjeg koji sa suzama i krstom u ruci čeka. Taj oganj ne peče, ne uništava – on greje srce, obasjava dušu i objavljuje: „Zaista vaskrse Gospod!“
Foto: Shuterstock, mikhail
Vernici iz svih krajeva sveta sabiraju se svake godine na Veliku subotu da prisustvuju ovom čudu u Crkvi Hristovog Groba u Jerusalimu
Molitva sabranog sveta
Hiljade vernika iz svih krajeva sveta sabralo se da prisustvuje ovom čudu, koje se u Crkvi Hristovog Groba ne događa voljom čoveka, već milošću Božjom. Među njima su i oni koji su prešli mora i granice, noseći molitve za zdravlje, utehu, oproštaj, vaskrsenje bližnjih. Međutim, mnogima je ove godine pristup bio onemogućen. Izraelske vlasti su, zbog bezbednosnih razloga, ograničile ulazak u crkvu, izdavši svega 4.000 dozvola hrišćanima iz Zapadne obale. Mnogi palestinski hrišćani ostali su iza barijera, sa tugom gledajući prema svetinji pred kojom su se molili njihovi preci.
Ali i tamo, van zidina, molitva je uzletela. Svetlost Blagodatnog ognja, neprestano deljena, nije poznavala ograničenja. Ona se iz Jerusalima prenosi po celom svetu. Kao što je Hristos ušao kroz zatvorena vrata među učenike svoje, tako i oganj vere ulazi u sve hramove i domove, bez obzira na granice, zabrane i podele.
Svetlost koja ne zna za kraj
Blagodatni oganj nije tek plamen. On je živa objava – da grob nije kraj, da smrt nije poslednja reč, da ljubav ne prestaje. On je znak i podsećanje da smo svi pozvani na vaskrsenje, na život večni, na zajednicu s Bogom koji je Svetlost sveta. U tom svetlu, sve rane sveta blede, sve mrakove razgoni svetlost koja se ne može ugasiti.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Longina Stotnika. Katolička crkva spominje Svetu Hedvigu i Svetu Margaretu Mariju Alakok, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.
Tokom praznične liturgije, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da Hrista stave na prvo mesto i upozorio na najveću opasnost za čoveka i narod.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Šest jaja, šest kašika šećera i šest kašika brašna dovoljno je za mekan biskvit sa omiljenim voćnim filom, bez komplikovanog merenja i dugog zadržavanja u kuhinji.
Tumačeći prvi psalam, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se mudrost ne meri samo znanjem i kako nas nesklad sa voljom Božjom može odvesti u greh.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
