Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su mediji pred Vaskrs preplavljeni receptima za pogače i hlebove, na Svetoj gori se po vekovnoj recepturi priprema jedini hleb koji se ne jede – nego poštuje. U šarenilu vaskršnjih recepata koji se nude svakog proleća – sa semenkama, suvim voćem, bademima i zvezdastim prepletima – lako se zaboravi da postoji jedan jedini hleb čije značenje prevazilazi ukus, oblik i miris. Hleb koji ne pokušava da se dopadne nepcu, već duši. Hleb koji se ne pravi rukama domaćice, nego srcem monaha. Zove se artos – i vekovima se, nepromenjen, priprema na Svetoj gori kao svedočanstvo Vaskrsenja i Hristove večne prisutnosti među vernicima.
Na Atosu, gde zemlja i nebo dišu u istom ritmu, priprema Artosa nije običan pekarski podvig. To je čin molitve, tišine i uzdignute duše. Pre nego što zamestite i prva zrna brašna, upalite sveću pred ikonom Presvete Bogorodice, zamolite se u tišini, a zatim počnite da mesite. Svaki korak ovog svetog procesa prožet je molitvom i smirenjem.
Tokom mešenja, u manastirima se pevaju himne Bogorodici. Prsti mese, ali duša moli. I svaki pokret, svaki poklon pred pečatom na hlebu, nosi u sebi poruku: „Hristos Vaskrse!“ Artos se osvećuje na Vaskrs tokom svečane liturgije. Nakon toga, on ostaje u crkvi tokom cele Svetle nedelje kao tihi svedok Hristove pobede nad smrću. Tek na kraju te svetle osmodnevnice, hleb se lomi i deli vernicima. U nekim krajevima pravoslavlja, vernici čuvaju deo osvećenog artosa tokom cele godine – kao duhovni lek u trenucima bolesti, tuge, duhovne tame. Uz osvećenu vodu, artos tada postaje tiho čudo u domu hrišćanskom.
Kako da pripremite artos kod kuće
Njegova jednostavnost nije siromaštvo, već čistota: brašno, voda, kvasac i so. I molitva – ona je glavni sastojak.
Sastojci:
750 g brašna
1 kašičica soli
200 g kvasca
voda po potrebi
Priprema:
Aktivirajte kvasac u toploj vodi sa malo brašna i ostavite smesu da odstoji preko noći – neka postane poput tihe kaše koja u sebi nosi klicu života.
Sledećeg dana, prosejte brašno u veliku posudu. U sredini napravite udubljenje i u njega sipajte nadošli kvasac. Rastvorite so u vodi i postepeno je dodajte smesi, dok sve ne sjedinite u čvrsto testo.
Mesite testo 20 minuta, zatim ga pokrijte čistom krpom i ostavite da odmori 10–15 minuta. Ceo proces ponovite još dva puta, uz dodatna mešenja od 10 i 20 minuta, s pauzama između.
Kada testo postane glatko i elastično, oblikujte dve lopte i jednu stavite preko druge. Na vrhu utisnite pečat sa verskim simbolima – neka to bude vaš tihi Amin.
Stavite hleb u posudu posutu brašnom, pokrijte čistom krpom i ostavite na toplom mestu da naraste. Pre pečenja, probodite hleb tankom iglom na četiri ugla pečata i u sredini, pazeći da ne dođete do dna – u znak Hristovih rana. Pecite u unapred zagrejanoj rerni na visokoj temperaturi oko 45 minuta, dok korica ne poprimi boju zlata i miris večnosti.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavna poslastica od kajmaka, mleka i kukuruznog brašna vekovima je nosila miris detinjstva, praznika i zajedništva, a u Krušedolu se čuva poseban recept s jajima koji vraća duh prošlih vremena.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Skromna, a bogata trpeza vekovima se oblikovala u tišini manastirskih kuhinja, a janija od boba ostala je jedno od onih jela koje jednako greje telo i dušu, podsećajući da je prava snaga u jednostavnosti.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Reč je o raju u kojem su Adam i Eva živeli bezbrižno, sve dok ih zmija nije prevarila i navela Evu da zagrize jabuku sa tzv. Drva znanja
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
