Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Plavi patlidžan u manastiru Krušedol dobija novi život – ne kao običan zalogaj, već kao jelo koje priča priču o vremenu, strpljenju i jednostavnosti. Po receptu jeromonaha Jeroteja iz kрушedolske obitelji, objavljenom u „Srbskom kuvaru“ 1855. godine, ovaj restovani patlidžan spaja miris belog luka, svežinu peršuna i slatkoću gusto ukuvanog paradajza u savršenu harmoniju ukusa. Svakom zalogaju oseća se toplina manastirske kuhinje, pažnja uložena u svaki sastojak i tiho uživanje u jednostavnim radostima. Jelo je lako za pripremu, a opet bogato doživljajem, spajajući kulinarsku veštinu sa mirom i mudrošću koja vekovima živi u zidovima Krušedola.
1 kg plavih patlidžana
TAJNI SASTOJAK KOJI MENJA UKUS PREBRANCA: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva čar starinskih trpeza
Oljuštite patlidžane i iseckajte ih na kockice. Posolite i ostavite da odstoje sat do dva, potom ih ocedite i sve zajedno stavite na vrelo ulje, pa smanjite vatru. Dinstajte dok ne omekšaju. Pri kraju dodajte sitno seckani beli luk, peršunov list, biber i gusto ukuvani paradajz.
Služite toplo uz bareni pirinač, ili hladno uz slani sir, ukoliko nije vreme posta.
Iako skromno, ovo jelo od paradajza, paprika i brašna pokazuje kako stara manastirska tradicija pruža hranljiv i praktičan obrok, čak i u modernoj kuhinji. Otkrijte tajnu jednostavnog, ali bogatog jela koje spaja krompir, jaja i pavlaku, i zavirite u manastirsku kuhinju gde je svaka priprema jela bila čin posvećenosti i molitve. Zaboravljeno brašno sa potočnih vodenica, koje su naši stari zvali prekrupa, ponovo se vraća na trpeze – evo kako da pripremite supu po receptu starom više vekova. Jednostavne loptice od krompira na vodi vekovima krase posne trpeze manastira, a uz domaći paradajz i sveže začinsko bilje postaju pravo iznenađenje – dok u danima kada nije post dobijaju posebnu aromu kada se pospu sirom. Posni i hranljiv obrok bogatog ukusa koji spaja tradiciju manastirske kuhinje i mirisne začine, donoseći toplinu i mir svakom zalogaju. Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
so
3–4 kašike ulja
3–4 češnja belog luka
1 kašika sitno seckanog peršunovog lista
biber
2 kašičice gusto ukuvanog paradajza
Shuttestock/Maliflower73
Isprobajte i ove recepte jeromonaha Jeroteja...
Priprema:
Savet:
Posni recepti
11:58 | 12.09.2025
LAGANO POSNO JELO NA VODI IZ STARIH MANASTIRSKIH KUVARA: Jednostavan recept koji će vas oduševiti
Mrsni recepti
12:10 | 16.09.2025
STARINSKA MUSAKA IZ MANASTIRA KRUŠEDOL: Recept jeromonaha Jeroteja koji morate probati
Posni recepti
10:27 | 30.09.2025
MANASTIRSKA SUPA OD PREKRUPE KOJA VRAĆA ZDRAVLJE NA TRPEZU: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva drevni ukus sa vodenica
Posni recepti
10:58 | 02.10.2025
UKUSAN MANASTIRSKI RUČAK OD SAMO TRI SASTOJKA: Nećete verovati kako od krompira, brašna i soli nastaje starinski obrok koji osvaja generacije
Posni recepti
10:59 | 03.10.2025
ZAPEČENI KROMPIR SA ZAČINIMA IZ MANASTIRSKE KUHINJE: Starinski recept jednostavan kao molitva
Posni recepti
11:57 | 08.10.2025
TAJNI SASTOJAK KOJI MENJA UKUS PREBRANCA: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva čar starinskih trpeza
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Bez ulja i bez dodatih masnoća, sa aromatičnim začinima i semenkama, ovi posni krekeri na vodi idealni su za dane posta, a uz humus ili namaz od avokada postaju hranljiv i ukusan obrok.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
