Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Plavi patlidžan u manastiru Krušedol dobija novi život – ne kao običan zalogaj, već kao jelo koje priča priču o vremenu, strpljenju i jednostavnosti. Po receptu jeromonaha Jeroteja iz kрушedolske obitelji, objavljenom u „Srbskom kuvaru“ 1855. godine, ovaj restovani patlidžan spaja miris belog luka, svežinu peršuna i slatkoću gusto ukuvanog paradajza u savršenu harmoniju ukusa. Svakom zalogaju oseća se toplina manastirske kuhinje, pažnja uložena u svaki sastojak i tiho uživanje u jednostavnim radostima. Jelo je lako za pripremu, a opet bogato doživljajem, spajajući kulinarsku veštinu sa mirom i mudrošću koja vekovima živi u zidovima Krušedola.
1 kg plavih patlidžana
TAJNI SASTOJAK KOJI MENJA UKUS PREBRANCA: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva čar starinskih trpeza
Oljuštite patlidžane i iseckajte ih na kockice. Posolite i ostavite da odstoje sat do dva, potom ih ocedite i sve zajedno stavite na vrelo ulje, pa smanjite vatru. Dinstajte dok ne omekšaju. Pri kraju dodajte sitno seckani beli luk, peršunov list, biber i gusto ukuvani paradajz.
Služite toplo uz bareni pirinač, ili hladno uz slani sir, ukoliko nije vreme posta.
Iako skromno, ovo jelo od paradajza, paprika i brašna pokazuje kako stara manastirska tradicija pruža hranljiv i praktičan obrok, čak i u modernoj kuhinji. Otkrijte tajnu jednostavnog, ali bogatog jela koje spaja krompir, jaja i pavlaku, i zavirite u manastirsku kuhinju gde je svaka priprema jela bila čin posvećenosti i molitve. Zaboravljeno brašno sa potočnih vodenica, koje su naši stari zvali prekrupa, ponovo se vraća na trpeze – evo kako da pripremite supu po receptu starom više vekova. Jednostavne loptice od krompira na vodi vekovima krase posne trpeze manastira, a uz domaći paradajz i sveže začinsko bilje postaju pravo iznenađenje – dok u danima kada nije post dobijaju posebnu aromu kada se pospu sirom. Posni i hranljiv obrok bogatog ukusa koji spaja tradiciju manastirske kuhinje i mirisne začine, donoseći toplinu i mir svakom zalogaju. Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
so
3–4 kašike ulja
3–4 češnja belog luka
1 kašika sitno seckanog peršunovog lista
biber
2 kašičice gusto ukuvanog paradajza
Shuttestock/Maliflower73
Isprobajte i ove recepte jeromonaha Jeroteja...
Priprema:
Savet:
Posni recepti
11:58 | 12.09.2025
LAGANO POSNO JELO NA VODI IZ STARIH MANASTIRSKIH KUVARA: Jednostavan recept koji će vas oduševiti
Mrsni recepti
12:10 | 16.09.2025
STARINSKA MUSAKA IZ MANASTIRA KRUŠEDOL: Recept jeromonaha Jeroteja koji morate probati
Posni recepti
10:27 | 30.09.2025
MANASTIRSKA SUPA OD PREKRUPE KOJA VRAĆA ZDRAVLJE NA TRPEZU: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva drevni ukus sa vodenica
Posni recepti
10:58 | 02.10.2025
UKUSAN MANASTIRSKI RUČAK OD SAMO TRI SASTOJKA: Nećete verovati kako od krompira, brašna i soli nastaje starinski obrok koji osvaja generacije
Posni recepti
10:59 | 03.10.2025
ZAPEČENI KROMPIR SA ZAČINIMA IZ MANASTIRSKE KUHINJE: Starinski recept jednostavan kao molitva
Posni recepti
11:57 | 08.10.2025
TAJNI SASTOJAK KOJI MENJA UKUS PREBRANCA: Recept jeromonaha Jeroteja otkriva čar starinskih trpeza
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Ovaj tradicionalni kolač, nekada nezaobilazan na prazničnim trpezama, spaja tanke kore, domaći pekmez od šljiva i orahe u savršen spoj ukusa - brzo i lako se priprema, baš kao što su ga radile naše bake.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Veliki pravoslavni duhovnik i svetitelj ostavio je snažnu poruku o nevidljivoj bitki koja odlučuje sudbinu duše — i otkrio zašto pogled može biti naš najveći saveznik ili pad.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
