Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
U tišini manastirskih kuhinja, gde miris tamjana i molitva prate svaki pokret, rađaju se i najbolji recepti koji nas podsećaju da se svakodnevna hrana može pretvoriti u mali obred zahvalnosti Bogu. Tako je i ovaj recept za krompir-salatu, zabeležen u čuvenom „Srbskom kuvaru“ jeromonaha Jerotija Draganovića iz manastira Krušedola, objavljenom 1855. godine u Novom Sadu, svojevrstan most između duhovnog života i svakodnevne pobožnosti kroz pripremu hrane. Svaki sastojak i svaki korak – od pažljivog kuvanja krompira do prelivanja piva i maslinovog ulja – nosi miris tradicije, sabranosti i jednostavnosti, vrednosti koje manastirski život ceni iznad svega.
Sastojci
Za salatu:
kg krompira
glavica sitno seckanog crnog luka
malo seckanog peršuna
malo seckanog praziluka
Za preliv:
6 kašika maslinovog ulja
glavica sitno seckanog crnog luka
1/4 l piva (lagera)
3 supene kašike jabukovog sirćeta
supena kašika senfa
1/2 kašičice šećera
so i biber po ukusu
shutterstock.com/Mironov Vladimir
Krompir salata sa prelivom od piva
Priprema
Obariti krompir sa ljuskom, a čim se malo prohladi, oljuštiti ga. Zatim ga iseći na kolutove i pomešati sa lukom, peršunom i prelivom. Ne treba previše mešati kako se krompir ne bi raspao.
U tiganju zagrejati 2 kašike maslinovog ulja i pržiti luk dok ne postane mekan. Dodati pivo, sirće i šećer i kuvati 5 minuta. Zatim dodati senf i ostatak maslinovog ulja, stalno mešajući, pa preliti po krompiru. Dodati so i biber po ukusu i posuti praziluk po salati.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
