Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja.
Brak, kao sveta tajna u hrišćanskoj tradiciji, vekovima je predstavljao temelj društva i zajednice. On nije samo pravni ili društveni dogovor, već duhovni savez muškarca i žene, zasnovan na ljubavi, požrtvovanju i uzajamnom poštovanju, sa ciljem zajedničkog spasenja i uzrastanja u veri.
Ipak, danas sve češće svedočimo da taj ideal polako bledi pod pritiscima modernog života.
U savremenom društvu brak gubi na značaju. Broj sklopljenih brakova opada, sve više mladih odlaže ili potpuno izbegava brak, a razvodi postaju gotovo uobičajeni. Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja. S jedne strane, to odražava ravnopravnost i fleksibilnost, ali s druge - stvara zbrku, nesigurnost i često vodi do međusobnog prebacivanja odgovornosti.
youtube/printscreen/Поклоник
Otac Aleksandar Nišević
Danas je sve prisutniji pokušaj da se što više obaveza prebaci na onog drugog - bilo da je reč o fizičkom radu, brizi o domu ili duhovnoj odgovornosti. U toj igri nadmudrivanja često se gubi suština zajedništva: služenje jedno drugom u ljubavi.
- U čemu je problem da ja skuvam ručak, operem sudove, obrišem sto, sklonim te sudove... Jesam ja sad ušao u nekakav greh, jer, to muško ne radi? Ne vidim tu problem. Isto tako, da žena ode i donese drva, jer ja nisam tu. Pa, moramo naložiti vatru. Ali, da ja ležim, kradući Bogu dane, a da ona ide po ta drva, to nije ok, ja zaista izlazim iz putanje hristolikosti, iz nečega zašto me Bog stvorio, nisam dobar čovek, bezosećajan sam u najmanju ruku... Isto je ako ja kuvam ručak a ona leži, jer se njoj danas ne radi.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Jerej Srpske pracvoslavne crkve govori kako se od nekoliko porodica u Madridu stiglo do stotina vernika, zašto Španci ostaju do kraja pravoslavne liturgije i kako izgleda vera daleko od kuće.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
