Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja.
Brak, kao sveta tajna u hrišćanskoj tradiciji, vekovima je predstavljao temelj društva i zajednice. On nije samo pravni ili društveni dogovor, već duhovni savez muškarca i žene, zasnovan na ljubavi, požrtvovanju i uzajamnom poštovanju, sa ciljem zajedničkog spasenja i uzrastanja u veri.
Ipak, danas sve češće svedočimo da taj ideal polako bledi pod pritiscima modernog života.
U savremenom društvu brak gubi na značaju. Broj sklopljenih brakova opada, sve više mladih odlaže ili potpuno izbegava brak, a razvodi postaju gotovo uobičajeni. Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja. S jedne strane, to odražava ravnopravnost i fleksibilnost, ali s druge - stvara zbrku, nesigurnost i često vodi do međusobnog prebacivanja odgovornosti.
youtube/printscreen/Поклоник
Otac Aleksandar Nišević
Danas je sve prisutniji pokušaj da se što više obaveza prebaci na onog drugog - bilo da je reč o fizičkom radu, brizi o domu ili duhovnoj odgovornosti. U toj igri nadmudrivanja često se gubi suština zajedništva: služenje jedno drugom u ljubavi.
- U čemu je problem da ja skuvam ručak, operem sudove, obrišem sto, sklonim te sudove... Jesam ja sad ušao u nekakav greh, jer, to muško ne radi? Ne vidim tu problem. Isto tako, da žena ode i donese drva, jer ja nisam tu. Pa, moramo naložiti vatru. Ali, da ja ležim, kradući Bogu dane, a da ona ide po ta drva, to nije ok, ja zaista izlazim iz putanje hristolikosti, iz nečega zašto me Bog stvorio, nisam dobar čovek, bezosećajan sam u najmanju ruku... Isto je ako ja kuvam ručak a ona leži, jer se njoj danas ne radi.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
