Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja.
Brak, kao sveta tajna u hrišćanskoj tradiciji, vekovima je predstavljao temelj društva i zajednice. On nije samo pravni ili društveni dogovor, već duhovni savez muškarca i žene, zasnovan na ljubavi, požrtvovanju i uzajamnom poštovanju, sa ciljem zajedničkog spasenja i uzrastanja u veri.
Ipak, danas sve češće svedočimo da taj ideal polako bledi pod pritiscima modernog života.
U savremenom društvu brak gubi na značaju. Broj sklopljenih brakova opada, sve više mladih odlaže ili potpuno izbegava brak, a razvodi postaju gotovo uobičajeni. Uloga muža i žene, nekada jasno određena u tradicionalnom hrišćanskom poretku, sve češće se prepliće i menja. S jedne strane, to odražava ravnopravnost i fleksibilnost, ali s druge - stvara zbrku, nesigurnost i često vodi do međusobnog prebacivanja odgovornosti.
youtube/printscreen/Поклоник
Otac Aleksandar Nišević
Danas je sve prisutniji pokušaj da se što više obaveza prebaci na onog drugog - bilo da je reč o fizičkom radu, brizi o domu ili duhovnoj odgovornosti. U toj igri nadmudrivanja često se gubi suština zajedništva: služenje jedno drugom u ljubavi.
- U čemu je problem da ja skuvam ručak, operem sudove, obrišem sto, sklonim te sudove... Jesam ja sad ušao u nekakav greh, jer, to muško ne radi? Ne vidim tu problem. Isto tako, da žena ode i donese drva, jer ja nisam tu. Pa, moramo naložiti vatru. Ali, da ja ležim, kradući Bogu dane, a da ona ide po ta drva, to nije ok, ja zaista izlazim iz putanje hristolikosti, iz nečega zašto me Bog stvorio, nisam dobar čovek, bezosećajan sam u najmanju ruku... Isto je ako ja kuvam ručak a ona leži, jer se njoj danas ne radi.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
