Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
Manastir Ostrog, jedno od najposećenijih svetih mesta u srpskim zemljama, vekovima privlači vernike iz svih delova Balkana. Njegova moć da donese duhovni mir i isceljenje odavno je simbol nade i vere. Nije iznenađujuće što mnogi mladi parovi razmišljaju o tome da svetu tajnu braka prime upravo u ovoj svetinji. Međutim, da li je to zaista moguće?
Printscreen/YouTube/RTVCG
Tokom sezone, manastir Ostrog poseti i do 10.000 ljudi dnevno
Venčanje u Ostrogu – šta kaže teologija
Teolog Aleksandar Đurđević objašnjava pravila:
– Ne može da se obavi venčanje u manastiru Ostrog. A koji je razlog za to? U manastiru dolazi veliki broj vernika na poklonjenje moštima Svetog Vasilija Ostroškog, da traže utehu, mir, izlečenje, čudo. I samo krštenje ne obavlja se u Gornjem ili Donjem Manastiru, već u crkvi Svetog Stanka, koja jeste u sklopu manastirskog kompleksa, ali ne u delu u kome se čuvaju mošti Svetog Vasilija. Atmosfera u manastiru je mirna, pokajničkog karaktera. I složićete se da bi bilo malo neumestno praviti neko veliko slavlje ili pompu venčanjem u manastiru, gde ljudi dolaze po isceljenje. I onako, po pravilu, venčanje treba da se obavi u svojoj parohijskoj crkvi.
Shutterstock
Teolog podseća da bi crkveno venčanje trebalo obaviti u svom parohijskom hramu
Đurđević podseća da je primanje svete tajne braka u Ostrogu vekovima bilo moguće, ali da su pravila promenjena u novije vreme:
– Nekada su se obavljala venčanja u manastiru Ostrogu, ali ta praksa je prekinuta pre više od 10 godina, možda i 15. Tokom sezone u manastir dolazi i do 10.000 ljudi dnevno. Složićete se da bi bilo teško obaviti venčanje u takvim uslovima.
Duhovni značaj Ostroga
Ostrog je svetinja koja svojim posetiocima pruža duhovno utočište, mesto molitve i tišine, gde se vera i nada traže u molitvi pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog. Upravo zbog ovakvog značaja, manastirski red nalaže da se sveta tajna braka obavlja u parohijskim crkvama vernika, čuvajući mir i duh molitve u samom manastiru.
Zašto je molitva važnija od pompe
Iako ideja o venčanju u Ostrogu deluje primamljivo, važno je razumeti da vera i duhovni mir dolaze pre bilo kakve pompe i slavlja. Svaka svetinja ima svoje pravilo i način služenja vernicima, a Ostrog, sa svojim čudotvornim moštima i duhovnom snagom, i dalje ostaje mesto molitve, isceljenja i pokajanja – za sve koji dolaze sa srcem punim vere.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Uz blagoslov vladike remesijanskog Stefana, štampana je posebna knjižica u kojoj su sabrani život i čuda ovog velikog svetitelja, čija kopija ikone sa delićem moštiju krasi hram Svetih apostola Petra i Pavla u ruskoj prestonici.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Pošto se kumovanjem na venčanju ne stupa u duhovno srodstvo, jer su kumovi na venčanju ustvari samo svedoci, to i nema nekog posebnog značaja ko će biti taj svedok, odnosno kum, objasnio je sveštenik.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
Pratite kalendar dana na vodi, ulju i ribi, otkrijte praktične recepte za doručak, ručak i večeru i produbite svoje duhovno iskustvo tokom ovog svetog perioda.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
