Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Pitanje kalendara, koje je u pravoslavlju oduvek bilo mnogo više od pukog tehničkog dogovora oko datuma, ponovo je isplivalo na površinu – ovoga puta unutar jedne od najdublje podeljenih verskih struktura na prostoru Crne Gore. Saopštenje tzv. Svetog arhijerejskog sinoda kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, predvođenog Mirašem Dedeićem, otkriva složenu mešavinu liturgijskih ambicija, identitetskih tvrdnji i unutrašnjih obračuna, koji sve manje liče na crkveni dijalog, a sve više na produžetak dugotrajnog raskola.
Na poslednjoj sednici Sinoda posebna pažnja posvećena je tzv. "kalendarskom pitanju". Prema navodima iz saopštenja, inicijative za promenu crkvenog kalendara već godinama kruže među sledbenicima ove nepriznate crkve i pojedinim udruženjima građana. Miraševo krilo tvrdi da se o toj temi ne može govoriti isključivo kroz liturgijsku ili crkvenopravnu prizmu, već je povezuje sa očuvanjem „crnogorskog duhovnog i kulturnog identiteta“.
U tom ključu evocirana je i odluka Crnogorskog zbora iz 1804. godine, uz podsećanje na rečenicu: „Mi nijesmo primili vjeru od Rusa, nego od Grka.“ Upravo na toj istorijskoj referenci Sinod gradi narativ prema kojem razlika u datumima proslavljanja Božića u pravoslavlju – 25. decembar po novom, odnosno 7. januar po starom kalendaru – navodno izaziva sablazan i podsmeh u delu laičke javnosti. Zato, kako se navodi, pitanje kalendara mora biti razmatrano „smireno, ozbiljno i u duhu sabornosti“, uz očuvanje liturgijskog zajedništva sa Vaseljenskom patrijaršijom i onim pomesnim crkvama koje koriste novi stil.
Ipak, iza naglašenog poziva na mir i jedinstvo krije se realnost dubokih unutrašnjih sukoba. Sinod Miraša Dedeića još jednom se oštro obrušio na drugo, suprotstavljeno krilo tzv. Crnogorske pravoslavne crkve. Vođi te struje, raščinjenom episkopu i monahu Borisu (Bojanu Bojoviću), izrečena je krajnja mera: oduzimanje monaškog čina, imena i prava nošenja mantije. Optužbe su teške i višeslojne – od kršenja kanona i osnivanja sopstvene parasinagoge, preko lažnog predstavljanja i materijalnih zloupotreba, do vandalskog skrnavljenja grobnice i zemnih ostataka Mitropolita Antonija (Abramovića), što je, prema saopštenju, izazvalo "opštu sablazan".
Kazne se nisu zaustavile na jednom imenu. Grupi sveštenika koji su sledili Bojana Bojovića, a koji se, kako navodi Sinod, ni posle dve godine nisu pokajali, oduzeta su sva crkvena prava i odlikovanja. Lišeni su svešteničkog čina i vraćeni u red laika, uz izričitu odluku da se svi obredi koje su vršili od 3. septembra 2023. godine smatraju neblagodatnim i ništavnim. Vernici koji su, „iz neznanja ili zablude“, pristupali tim obredima pozvani su na pokajanje i povratak u jedinstvo koje proklamuje Miraševo krilo.
Ovo saopštenje tako razotkriva paradoksalnu sliku: dok se s jedne strane govori o sabornosti, miru i strpljivom rešavanju kalendarskog pitanja, s druge strane svedočimo oštrim disciplinarnim merama, međusobnim optužbama i produbljivanju raskola unutar već kanonski nepriznate strukture. U pravoslavnom iskustvu, kalendar nikada nije bio samo pitanje datuma, već izraz jedinstva Crkve. Upravo zato ostaje otvoreno pitanje da li se u ovom slučaju radi o traženju liturgijskog sklada – ili o još jednom frontu u borbi za prevlast nad imenom, simbolima i nasledstvom koje nijedna pomesna pravoslavna crkva ne priznaje.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Za Crkvu su, kad je u pitanju sklapanje bračne zajednice, bitne samo dve stvari.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
