Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) vlada duboki razdor. Osim što postoje dva mitropolita koji jedan drugog ne priznaju — pri čemu je prvi penzionisao drugog, a drugi uzvratio tužbom sudu, odbijajući da prihvati odlazak u penziju — sukobi unutar ove verske zajednice iz dana u dan poprimaju sve ozbiljnije razmere. Samo u proteklih godinu dana zavadili su se najpre oko zemnih ostataka osnivača svoje crkve Antonija Abramovića, a potom i oko prikupljanja novčanih sredstava uz korišćenje imena CPC. Najnoviji događaji dodatno produbljuju krizu.
Pred vernicima i širom crnogorskom javnošću ponovo se iznose međusobne optužbe i skandali. Miraš Dedeić, poznat kao tzv. mitropolit Mihailo, putem portala svog krila CPC i preko "nadleštva za odnose sa javnošću" poručuje da u — lažnom sinodu Bojovićeve grupe vlada totalno rasulo koje se produbljuje novim skandalima.
— Nakon pokajanja i napuštanja prvog lažnog episkopa Kirijakosa, usledio je novi skandal s izbacivanjem drugog lažnog episkopa Joanikija/Luke, dok se treći „episkop” Ivan na svom Fejsbuk profilu predstavlja isključivo kao ukrajinski episkop u Crnoj Gori, bez ikakvih odgovornosti prema Crnoj Gori i Crnogorcima. Time groteskna priča o „spašavanju Crnogorske pravoslavne crkve“ dobija svoj tragični epilog. Kako je Bojović sejao razdor u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, tako ga sada žanje u svojoj privatnoj paracrkvenoj organizaciji — navodi se u saopštenju objavljenom na portalu Miraševog krila CPC.
Iz istog teksta javnost saznaje i da je, kako tvrde, „Bojovićeva grupa“ — krilo tzv. mitropolita Borisa — prvu „lažnu i neslavnu“ hirotoniju izvršila 12. novembra 2023. godine nad bivšim italijanskim rimokatoličkim sveštenikom Domenikom Kantorem, kome je Bojović dodelio titulu „episkopa“ za Veliku Grčku.
— Kantore se u Italiji javno pokajao zbog svoje homoseksualne prošlosti, a zatim je na Lučindan, 31. oktobra 2024. godine, izrazio pokajanje i zbog prihvatanja lažne hirotonije od strane Bojovića — piše portal Miraševog krila CPC.
Dalje se navodi da je Kantore sa Bojovićem izdržao svega 354 dana, uglavnom radeći na daljinu, pre nego što je javno raskinuo veze s lažnim Sinodom.
— U svom pokajničkom pismu Kantore je priznao da je morao da plati 500 evra za primanje lažnog episkopskog rukopoloženja, što predstavlja klasičan primer simonije (kupovine crkvenih zvanja). Bojovića je opisao kao diktatora koji odbija dijalog i koji je povezan s masonskim i okultnim organizacijama. Nakon Kantoreovog odricanja, Bojović se nije oglašavao, već ga je tiho uklonio sa liste članova svog lažnog Sinoda, nadajući se da će sve proći nezapaženo — piše u tekstu.
Slučaj druge „lažne hirotonije“ zbio se 13. novembra 2023. godine nad, kako Mirašev portal navodi, „bivšim ukrajinskim mirskim sveštenikom (oženjenim) Ivanom Oleščukom, koji je u Crnu Goru došao kao izbeglica i tamo promovisan u episkopa dukljanskog“.
— Iako i dalje formalno nosi tu titulu, Oleščuk se na društvenim mrežama predstavlja isključivo kao ukrajinski sveštenik koji služi isključivo Ukrajincima. Na svom profilu koristi ukrajinsku zastavu i naziv „Ukrajinsko Pravoslavlje u Crnoj Gori“, bez ikakvog pominjanja CPC ili odgovornosti prema Crnoj Gori — navodi se u tekstu. — Istovremeno, on nije član kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, niti ima njen blagoslov za delovanje.
Prema navodima Miraševog portala, ni ova hirotonija nije bila najkontroverznija.
— Najskandaloznija od svih lažnih hirotonija dogodila se 5. avgusta 2024. godine u Rumuniji, kada je Bojović hirotonisao raščinjenog rumunskog sveštenika Jovana Kozmina Barzu. Hirotonija je obavljena u dvorištu privatne crkve i centra za sumnjiva „iscjeljenja“, koji služi za uzimanje novca od bolesnih i očajnih ljudi — navodi portal.
Barza, kako se dalje tvrdi, ima problematičnu prošlost: bio je oženjen i osuđen zbog fizičkog nasilja nad suprugom, što je dovelo do razvoda. Rumunska pravoslavna crkva raščinila ga je zbog više prekršaja, uključujući odstupanje od vere i učešće u emisijama s magijskim i ezoterijskim sadržajem. Nakon raščinjenja 2020. godine, pridružio se nekanonskoj grupaciji u Rumuniji, gde je "zamonašen" pod imenom Joanikije. Bojović je, plašeći se reakcije crnogorske javnosti na to ime zbog mitropolita Joanikija I (Lipovca) i Joanikija II (Mićovića), samovoljno promenio njegovo monaško ime u Luka, što predstavlja dodatno kršenje crkvenih kanona. Veza Barze i Bojovića trajala je svega 88 dana, a sukob unutar rumunskog ogranka Bojovićeve grupe izbio je već 1. novembra 2024. godine.
Pored navedenog, Miraš Dedeić navodi i da se oko Bojovića i njegovih „lažnih episkopa“ okupio niz osoba sumnjive prošlosti i morala.
Kao posebno problematičan navodi se slučaj Gabrijela Teodosija Vlada, Bojovićevog „sveštenika“ i Barzinog sekretara u Rumuniji.
— Vlad je uhvaćen u pokušaju seksualnog iskorišćavanja maloletnika na železničkoj stanici. Tokom pokušaja bekstva automobilom povređene su dve osobe — navodi portal, uz napomenu da kao dokaz poseduje i video-snimak incidenta.
Takođe se navodi da je Vlad viđen kako krade po prodavnicama odeven u svešteničku mantiju i da je ranije vodio građevinsku firmu preko koje je, kako tvrde, varao ljude.
— Sve ove ličnosti i skandali koji ih prate jasno pokazuju zašto su Bojovićeva obećanja o "spašavanju" Crnogorske pravoslavne crkve, kao i najava o dobijanju tomosa od Carigradske patrijaršije, ostala samo prazna i groteskna reč — zaključuje Mirašev portal.
Sa druge strane, na sajtu krila Bojana Bojovića, poznatog kao mitropolit Boris, nema odgovora na ove optužbe i navode. Poslednja objava datira iz aprila ove godine i sadrži zvanično saučešće „duboko ožalošćenog mitropolita Borisa“ povodom smrti pape Franje.
Wikipedia/Andrzej Garwoliński
Kontroverzni "sveštenik" i šokantni incidenti
Ćutanje "mitropolita Borisa"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
