Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) vlada duboki razdor. Osim što postoje dva mitropolita koji jedan drugog ne priznaju — pri čemu je prvi penzionisao drugog, a drugi uzvratio tužbom sudu, odbijajući da prihvati odlazak u penziju — sukobi unutar ove verske zajednice iz dana u dan poprimaju sve ozbiljnije razmere. Samo u proteklih godinu dana zavadili su se najpre oko zemnih ostataka osnivača svoje crkve Antonija Abramovića, a potom i oko prikupljanja novčanih sredstava uz korišćenje imena CPC. Najnoviji događaji dodatno produbljuju krizu.
Pred vernicima i širom crnogorskom javnošću ponovo se iznose međusobne optužbe i skandali. Miraš Dedeić, poznat kao tzv. mitropolit Mihailo, putem portala svog krila CPC i preko "nadleštva za odnose sa javnošću" poručuje da u — lažnom sinodu Bojovićeve grupe vlada totalno rasulo koje se produbljuje novim skandalima.
— Nakon pokajanja i napuštanja prvog lažnog episkopa Kirijakosa, usledio je novi skandal s izbacivanjem drugog lažnog episkopa Joanikija/Luke, dok se treći „episkop” Ivan na svom Fejsbuk profilu predstavlja isključivo kao ukrajinski episkop u Crnoj Gori, bez ikakvih odgovornosti prema Crnoj Gori i Crnogorcima. Time groteskna priča o „spašavanju Crnogorske pravoslavne crkve“ dobija svoj tragični epilog. Kako je Bojović sejao razdor u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, tako ga sada žanje u svojoj privatnoj paracrkvenoj organizaciji — navodi se u saopštenju objavljenom na portalu Miraševog krila CPC.
Iz istog teksta javnost saznaje i da je, kako tvrde, „Bojovićeva grupa“ — krilo tzv. mitropolita Borisa — prvu „lažnu i neslavnu“ hirotoniju izvršila 12. novembra 2023. godine nad bivšim italijanskim rimokatoličkim sveštenikom Domenikom Kantorem, kome je Bojović dodelio titulu „episkopa“ za Veliku Grčku.
— Kantore se u Italiji javno pokajao zbog svoje homoseksualne prošlosti, a zatim je na Lučindan, 31. oktobra 2024. godine, izrazio pokajanje i zbog prihvatanja lažne hirotonije od strane Bojovića — piše portal Miraševog krila CPC.
Dalje se navodi da je Kantore sa Bojovićem izdržao svega 354 dana, uglavnom radeći na daljinu, pre nego što je javno raskinuo veze s lažnim Sinodom.
— U svom pokajničkom pismu Kantore je priznao da je morao da plati 500 evra za primanje lažnog episkopskog rukopoloženja, što predstavlja klasičan primer simonije (kupovine crkvenih zvanja). Bojovića je opisao kao diktatora koji odbija dijalog i koji je povezan s masonskim i okultnim organizacijama. Nakon Kantoreovog odricanja, Bojović se nije oglašavao, već ga je tiho uklonio sa liste članova svog lažnog Sinoda, nadajući se da će sve proći nezapaženo — piše u tekstu.
Slučaj druge „lažne hirotonije“ zbio se 13. novembra 2023. godine nad, kako Mirašev portal navodi, „bivšim ukrajinskim mirskim sveštenikom (oženjenim) Ivanom Oleščukom, koji je u Crnu Goru došao kao izbeglica i tamo promovisan u episkopa dukljanskog“.
— Iako i dalje formalno nosi tu titulu, Oleščuk se na društvenim mrežama predstavlja isključivo kao ukrajinski sveštenik koji služi isključivo Ukrajincima. Na svom profilu koristi ukrajinsku zastavu i naziv „Ukrajinsko Pravoslavlje u Crnoj Gori“, bez ikakvog pominjanja CPC ili odgovornosti prema Crnoj Gori — navodi se u tekstu. — Istovremeno, on nije član kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, niti ima njen blagoslov za delovanje.
Prema navodima Miraševog portala, ni ova hirotonija nije bila najkontroverznija.
— Najskandaloznija od svih lažnih hirotonija dogodila se 5. avgusta 2024. godine u Rumuniji, kada je Bojović hirotonisao raščinjenog rumunskog sveštenika Jovana Kozmina Barzu. Hirotonija je obavljena u dvorištu privatne crkve i centra za sumnjiva „iscjeljenja“, koji služi za uzimanje novca od bolesnih i očajnih ljudi — navodi portal.
Barza, kako se dalje tvrdi, ima problematičnu prošlost: bio je oženjen i osuđen zbog fizičkog nasilja nad suprugom, što je dovelo do razvoda. Rumunska pravoslavna crkva raščinila ga je zbog više prekršaja, uključujući odstupanje od vere i učešće u emisijama s magijskim i ezoterijskim sadržajem. Nakon raščinjenja 2020. godine, pridružio se nekanonskoj grupaciji u Rumuniji, gde je "zamonašen" pod imenom Joanikije. Bojović je, plašeći se reakcije crnogorske javnosti na to ime zbog mitropolita Joanikija I (Lipovca) i Joanikija II (Mićovića), samovoljno promenio njegovo monaško ime u Luka, što predstavlja dodatno kršenje crkvenih kanona. Veza Barze i Bojovića trajala je svega 88 dana, a sukob unutar rumunskog ogranka Bojovićeve grupe izbio je već 1. novembra 2024. godine.
Pored navedenog, Miraš Dedeić navodi i da se oko Bojovića i njegovih „lažnih episkopa“ okupio niz osoba sumnjive prošlosti i morala.
Kao posebno problematičan navodi se slučaj Gabrijela Teodosija Vlada, Bojovićevog „sveštenika“ i Barzinog sekretara u Rumuniji.
— Vlad je uhvaćen u pokušaju seksualnog iskorišćavanja maloletnika na železničkoj stanici. Tokom pokušaja bekstva automobilom povređene su dve osobe — navodi portal, uz napomenu da kao dokaz poseduje i video-snimak incidenta.
Takođe se navodi da je Vlad viđen kako krade po prodavnicama odeven u svešteničku mantiju i da je ranije vodio građevinsku firmu preko koje je, kako tvrde, varao ljude.
— Sve ove ličnosti i skandali koji ih prate jasno pokazuju zašto su Bojovićeva obećanja o "spašavanju" Crnogorske pravoslavne crkve, kao i najava o dobijanju tomosa od Carigradske patrijaršije, ostala samo prazna i groteskna reč — zaključuje Mirašev portal.
Sa druge strane, na sajtu krila Bojana Bojovića, poznatog kao mitropolit Boris, nema odgovora na ove optužbe i navode. Poslednja objava datira iz aprila ove godine i sadrži zvanično saučešće „duboko ožalošćenog mitropolita Borisa“ povodom smrti pape Franje.
Wikipedia/Andrzej Garwoliński
Kontroverzni "sveštenik" i šokantni incidenti
Ćutanje "mitropolita Borisa"
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 46:2–4 iz sure El-Ahkaf postavljaju pitanje koje odzvanja kroz vekove: da li se danas klanjamo Bogu ili sopstvenim željama, moći i tehnologiji?
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, vernici su slušali reči koje podstiču na preispitivanje u svakodnevnom životu i pozivaju na ljubav čak i prema onima koji nas mrze.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Prava molitva ne traži uvek mnogo reči, već čisto i ponizno srce.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
