Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) vlada duboki razdor. Osim što postoje dva mitropolita koji jedan drugog ne priznaju — pri čemu je prvi penzionisao drugog, a drugi uzvratio tužbom sudu, odbijajući da prihvati odlazak u penziju — sukobi unutar ove verske zajednice iz dana u dan poprimaju sve ozbiljnije razmere. Samo u proteklih godinu dana zavadili su se najpre oko zemnih ostataka osnivača svoje crkve Antonija Abramovića, a potom i oko prikupljanja novčanih sredstava uz korišćenje imena CPC. Najnoviji događaji dodatno produbljuju krizu.
Dva mitropolita, jedan razdor
Pred vernicima i širom crnogorskom javnošću ponovo se iznose međusobne optužbe i skandali. Miraš Dedeić, poznat kao tzv. mitropolit Mihailo, putem portala svog krila CPC i preko "nadleštva za odnose sa javnošću" poručuje da u — lažnom sinodu Bojovićeve grupe vlada totalno rasulo koje se produbljuje novim skandalima.
— Nakon pokajanja i napuštanja prvog lažnog episkopa Kirijakosa, usledio je novi skandal s izbacivanjem drugog lažnog episkopa Joanikija/Luke, dok se treći „episkop” Ivan na svom Fejsbuk profilu predstavlja isključivo kao ukrajinski episkop u Crnoj Gori, bez ikakvih odgovornosti prema Crnoj Gori i Crnogorcima. Time groteskna priča o „spašavanju Crnogorske pravoslavne crkve“ dobija svoj tragični epilog. Kako je Bojović sejao razdor u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, tako ga sada žanje u svojoj privatnoj paracrkvenoj organizaciji — navodi se u saopštenju objavljenom na portalu Miraševog krila CPC.
Wikipedia/Цетињанин
Miraš Dedajić
Prva „lažna hirotonija” i skandal s Domenikom Kantorem
Iz istog teksta javnost saznaje i da je, kako tvrde, „Bojovićeva grupa“ — krilo tzv. mitropolita Borisa — prvu „lažnu i neslavnu“ hirotoniju izvršila 12. novembra 2023. godine nad bivšim italijanskim rimokatoličkim sveštenikom Domenikom Kantorem, kome je Bojović dodelio titulu „episkopa“ za Veliku Grčku.
— Kantore se u Italiji javno pokajao zbog svoje homoseksualne prošlosti, a zatim je na Lučindan, 31. oktobra 2024. godine, izrazio pokajanje i zbog prihvatanja lažne hirotonije od strane Bojovića — piše portal Miraševog krila CPC.
Dalje se navodi da je Kantore sa Bojovićem izdržao svega 354 dana, uglavnom radeći na daljinu, pre nego što je javno raskinuo veze s lažnim Sinodom.
— U svom pokajničkom pismu Kantore je priznao da je morao da plati 500 evra za primanje lažnog episkopskog rukopoloženja, što predstavlja klasičan primer simonije (kupovine crkvenih zvanja). Bojovića je opisao kao diktatora koji odbija dijalog i koji je povezan s masonskim i okultnim organizacijama. Nakon Kantoreovog odricanja, Bojović se nije oglašavao, već ga je tiho uklonio sa liste članova svog lažnog Sinoda, nadajući se da će sve proći nezapaženo — piše u tekstu.
Oženjeni episkop Ivan Oleščuk
Slučaj druge „lažne hirotonije“ zbio se 13. novembra 2023. godine nad, kako Mirašev portal navodi, „bivšim ukrajinskim mirskim sveštenikom (oženjenim) Ivanom Oleščukom, koji je u Crnu Goru došao kao izbeglica i tamo promovisan u episkopa dukljanskog“.
— Iako i dalje formalno nosi tu titulu, Oleščuk se na društvenim mrežama predstavlja isključivo kao ukrajinski sveštenik koji služi isključivo Ukrajincima. Na svom profilu koristi ukrajinsku zastavu i naziv „Ukrajinsko Pravoslavlje u Crnoj Gori“, bez ikakvog pominjanja CPC ili odgovornosti prema Crnoj Gori — navodi se u tekstu. — Istovremeno, on nije član kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, niti ima njen blagoslov za delovanje.
Rumunski sveštenik sa skandaloznom prošlošću
Prema navodima Miraševog portala, ni ova hirotonija nije bila najkontroverznija.
— Najskandaloznija od svih lažnih hirotonija dogodila se 5. avgusta 2024. godine u Rumuniji, kada je Bojović hirotonisao raščinjenog rumunskog sveštenika Jovana Kozmina Barzu. Hirotonija je obavljena u dvorištu privatne crkve i centra za sumnjiva „iscjeljenja“, koji služi za uzimanje novca od bolesnih i očajnih ljudi — navodi portal.
Barza, kako se dalje tvrdi, ima problematičnu prošlost: bio je oženjen i osuđen zbog fizičkog nasilja nad suprugom, što je dovelo do razvoda. Rumunska pravoslavna crkva raščinila ga je zbog više prekršaja, uključujući odstupanje od vere i učešće u emisijama s magijskim i ezoterijskim sadržajem. Nakon raščinjenja 2020. godine, pridružio se nekanonskoj grupaciji u Rumuniji, gde je "zamonašen" pod imenom Joanikije. Bojović je, plašeći se reakcije crnogorske javnosti na to ime zbog mitropolita Joanikija I (Lipovca) i Joanikija II (Mićovića), samovoljno promenio njegovo monaško ime u Luka, što predstavlja dodatno kršenje crkvenih kanona. Veza Barze i Bojovića trajala je svega 88 dana, a sukob unutar rumunskog ogranka Bojovićeve grupe izbio je već 1. novembra 2024. godine.
Wikipedia/Andrzej Garwoliński
Samozvani mitropolit Boris
Kontroverzni "sveštenik" i šokantni incidenti
Pored navedenog, Miraš Dedeić navodi i da se oko Bojovića i njegovih „lažnih episkopa“ okupio niz osoba sumnjive prošlosti i morala.
Kao posebno problematičan navodi se slučaj Gabrijela Teodosija Vlada, Bojovićevog „sveštenika“ i Barzinog sekretara u Rumuniji.
— Vlad je uhvaćen u pokušaju seksualnog iskorišćavanja maloletnika na železničkoj stanici. Tokom pokušaja bekstva automobilom povređene su dve osobe — navodi portal, uz napomenu da kao dokaz poseduje i video-snimak incidenta.
Takođe se navodi da je Vlad viđen kako krade po prodavnicama odeven u svešteničku mantiju i da je ranije vodio građevinsku firmu preko koje je, kako tvrde, varao ljude.
Ćutanje "mitropolita Borisa"
— Sve ove ličnosti i skandali koji ih prate jasno pokazuju zašto su Bojovićeva obećanja o "spašavanju" Crnogorske pravoslavne crkve, kao i najava o dobijanju tomosa od Carigradske patrijaršije, ostala samo prazna i groteskna reč — zaključuje Mirašev portal.
Sa druge strane, na sajtu krila Bojana Bojovića, poznatog kao mitropolit Boris, nema odgovora na ove optužbe i navode. Poslednja objava datira iz aprila ove godine i sadrži zvanično saučešće „duboko ožalošćenog mitropolita Borisa“ povodom smrti pape Franje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Molitveno se sećamo ugodnice Božje iz vrha rimskog društva, koja je posle gubitka dece okrenula leđa bogatstvu, promenila život iz temelja i ostavila duhovno nasleđe koje i danas tera na pitanje šta nam je zaista neophodno.
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
