“BOG JE HTEO DA SE RODIM U SRBIJI, IAKO MI JE MAJKA IZ EGIPTA, A OTAC IZ BOSNE”: Muftija Jusufspahić iskreno o veri, položaju muslimana i svom poreklu

Muftija beogradske Islamske zajednice Srbije, glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije Mustafa Jusufspahić, u autorskoj emisiji „Relativizacija“ sa Ljiljanom Smajlović na televiziji RT Balkan govorio je o religiji, verskoj toleranciji, položaju muslimana u Srbiji, kao i o značaju povratka verskih službenika u Vojsku Srbije.

Jusufspahić kaže da je u Vojsci Srbije od 2013. godine i da su svi verski službenici pri stupanju u službu dobili čin kapetana. Ipak, navodi da je bio protiv uvođenja činova za verske službenike, jer, prema njegovom mišljenju, oni već imaju svoje specifične odore, kakve su, kako podseća, postojale i u Prvom svetskom ratu u vojsci Kraljevine Srbije.

On je istakao da je od velikog značaja što su se verski službenici nakon 75 godina vratili u vojsku, dodajući da je lično otvorio tri bogoslužbena mesta za pripadnike Vojske Srbije islamske veroispovesti – u Generalštabu, kasarni u Novom Pazaru i u bolnici VMA.

ST/Dragan Kadić

 

Povratak verskih službenika u vojsku posle 75 godina

Govoreći o svojoj porodici, muftija je objasnio da je Bog hteo da se on rodi u Srbiji, iako mu je majka iz Egipta, a otac, Hamdija Jusufspahić, koji je bio počasni reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije i dugogodišnji beogradski muftija, iz Bosne.

On je naveo da su njegovi roditelji došli u Beograd za vreme bivše Jugoslavije, sa namerom njegovog oca da približe muslimane i Srbe, „barem onoliko koliko su u to vreme bili bliski muslimani i katolici“.

Govoreći dalje o sebi, Jusufspahić je naglasio da se uvek trudi da ide napred. Rekao je da je veoma emotivan čovek, kome nije teško da zaplače, ali poručuje da kada bismo samo gledali tugu oko sebe, ne bismo nigde od suza mogli da krenemo niti išta da radimo.

"Bog je hteo da živimo zajedno i da se bodrimo"

Muftija naglašava da moramo jedni druge da bodrimo, da se inspirišemo i da se družimo, jer je, kako ističe, Bog tako hteo.

– Da nije bilo tako, Bog bi zaustavio svakog čoveka, zaustavio bi Isusa, Muhameda i Mojsija na putu iskušenja koja su se dešavala kroz istoriju – navodi Jusufspahić. Napominje da svi mi, kao ljudi, treba da, kako kažu hrišćani, ponesemo svoj krst ili, kako kažu muslimani, svoju sudbinu koju nam je Bog odredio – i da se ne žalimo previše.

„Čovek je biće koje i najvećem komforu nađe manu“, naglašava Jusufspahić.

ST/Dragan Kadić

 

Većina ljudi je dobra – ali se plaši da to pokaže

Odgovarajući na komentar Ljiljane Smajlović da ne postoji mnogo ljudi poput njega i njegove porodice, koji imaju duboko poštovanje prema ljudima drugih veroispovesti, Jusufspahić je istakao da veruje kako je većina ljudi otvorena, tolerantna i okrenuta dobru, ali da se mnogi plaše da to pokažu zbog okolnosti u svetu i vremena u kome živimo.

– Bog je rekao: "Neću vas opteretiti više nego što možete da podnesete" – naveo je, dodajući da, ako čovek u to veruje, onda mu je jedina obaveza da čini ono što je do njega – da radi, a ne da se opterećuje stvarima na koje nema nikakav uticaj.

Položaj muslimana u Srbiji i paradoksi većine i manjine

Govoreći o položaju muslimana u Srbiji, Mustafa Jusufspahić pojašnjava da u Islamskoj zajednici postoje dva osnovna „hala“, odnosno dva stanja: stanje većinskog i stanje manjinskog stanovništva.

– Imate Mešihat sandžački, gde je većinsko stanovništvo islamske veroispovesti, Bošnjaci; Mešihat preševski, gde su Albanci islamske veroispovesti; a zatim i srbijanski, odnosno beogradski Mešihat, gde su muslimani manjina – kaže on i ukazuje na to da se muslimani žale uvek tamo gde su u većini, a ne gde su u manjini, što je, kako ocenjuje, paradoksalno.

Rekao je da govori sa pozicije muslimana iz Beograda, ističući da živi sa komšijama sa kojima nikada nije imao nikakvu neugodnost. Naveo je da, iako znaju da postoje problemi, u odnosima uvek pronađu onu tačku koja ih zbližava, ono što, prema njegovim rečima, imamo u Isusovom, u Mojsijevom i u Muhamedovom učenju.

"Mir" nije samo pozdrav – to je zavet i molitva

– Pozdrav je selam, pozdrav je šalom, ali i šelin, i naravno – pozdrav je mir –kaže Jusufspahić. On ukazuje da je to, osim pozdrava, ujedno i poziv da nećemo ratovati, ali i molitva Bogu jednih za druge. Naglašava da to znači: „Želim ti mir“, ističući da je ujedno i molitva i spominjanje Božjeg imena, jer je mir jedno od imena Božjih.

Jusufspahić je takođe podsetio da u Kuranu piše da će muslimani najbolje prijatelje naći među hrišćanima koji „Boga jednuju“, i citirao reči proroka Muhameda da je ljubav prema domovini deo vere.

– Ljubav prema zemlji koja ti je data, ne da je obožavamo, već da je čuvamo i da je ostavimo u amanet budućim generacijama – naglašava muftija Jusufspahić.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara