Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Novi Pazar je navikao da mu se istorija ne obraća tiho. Ovaj grad pamti vekove u kojima su se vera, vlast i identitet sudarali jednako često koliko su se i susretali. Zato vest da bi baš ovde mogao da nikne islamski centar koji bi po obimu i značaju nadmašio sve slične ustanove u Evropi ne zvuči kao obična urbanistička najava, već kao poruka koja otvara velika pitanja – o ambicijama, o nasleđu i o smeru u kojem jedna zajednica želi da ide.
Inicijativu za izgradnju Islamskog centra „Muftija Muamer Zukorlić“ u Novom Pazaru pokrenuo je Usame Zukorlić, sin rahmetli muftije. Prema predstavljenim planovima, reč je o projektu koji bi trebalo da preraste u najveći islamski centar u Evropi – verski kompleks koji ne bi bio samo mesto molitve, već i mesto obrazovanja, kulture i nauke.
Kako se navodi u saopštenju Stranke pravde i pomirenja, inicijativa se oslanja na viziju rahmetli muftije Muamera Zukorlića, koji je još 2006. godine položio kamen-temeljac za izgradnju najveće džamije u Evropi, na vakufskoj parceli Musala, na Bolničkim livadama, nakon njenog oslobađanja. Taj trenutak, podsećaju iz SPP-a, označio je početak dugotrajne borbe za očuvanje vakufske imovine i za pravo Islamske zajednice da slobodno razvija svoje verske, obrazovne i kulturne institucije.
Predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić ističe da Novi Pazar nije samo geografska tačka na mapi Srbije, već istorijsko i duhovno središte islama na Balkanu, te da kao takav zaslužuje infrastrukturne i institucionalne projekte koji odgovaraju njegovoj ulozi i značaju. U tom kontekstu, ideja o velikom islamskom centru ne pojavljuje se kao izolovana zamisao, već kao deo šire koncepcije dugoročnog razvoja.
Poseban naglasak stavljen je na pitanje vakufske imovine. Zukorlić otvoreno poručuje da su „pokušaji ugrožavanja vakufske imovine neprihvatljivi“ i da je „odbrana vakufa trajna obaveza naroda“. U toj rečenici sažeta je suština čitave inicijative: bez rešavanja imovinskih i pravnih pitanja nema ni ozbiljnih, dugoročnih projekata.
Prema najavama, budući islamski centar ne bi se završavao na zidovima jedne džamije. Planirani kompleks obuhvatao bi obrazovne, kulturne i naučne sadržaje, čime bi se Novi Pazar dodatno pozicionirao kao važno središte islamskog obrazovanja i kulture, ne samo u Srbiji, već i šire.
U tom kontekstu, Usame Zukorlić podseća da je 2021. godine bio član tročlane komisije koja je radila na pripremi idejnog rešenja za Evropski muslimanski univerzitet (EMU), što se uklapa u širu viziju razvoja islamskog obrazovanja na evropskom tlu. I tada, kao i sada, ideja je bila da se stvore institucije koje neće služiti samo dnevnim potrebama, već dugoročnom oblikovanju obrazovanih i odgovornih generacija.
Iako su svi ovi projekti još u fazi pripreme, Zukorlić izražava uverenje da će u skorije vreme biti stvoreni uslovi za njihovu realizaciju.
Da li će Novi Pazar zaista postati mesto na kome će se nalaziti najveći islamski centar u Evropi zavisiće od mnogo faktora – političkih, pravnih, društvenih i ekonomskih. Ali već sada je jasno da ova inicijativa prevazilazi okvire jedne građevine: ona otvara pitanje identiteta, istorijskog kontinuiteta i mesta koje islam i bošnjačka zajednica žele da zauzmu u Srbiji i širem evropskom prostoru.
U tom smislu, priča o budućem islamskom centru nije samo priča o betonu i kupolama, već o ambiciji da se jednom gradu i jednom narodu vrati osećaj dugoročne vizije – i prava da je sam oblikuje.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije. Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu. Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći. Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
srbija.gov.rs
Novi Pazar kao duhovno središte
Više od džamije: obrazovanje, kultura i nauka
Između politike, prava i velike ambicije
Islam
17:01 | 24.12.2025
ISLAMSKA ZAJEDNICA KUPILA PREDUZEĆE FAP TRANSPORT DA BI IZGRADILA NOVU DŽAMIJU! Muftija Dudić poručuje: Na ovo smo čekali 33 godine!
Islam
22:31 | 01.01.2026
PRVI PUT U ISTORIJI, GRADONAČELNIK NJUJORKA POLOŽIO ZAKLETVU NA KURANU: Zohran Mamdani izborom starog rukopisa svete knjige poslao snažnu poruku
Islam
02:00 | 05.01.2026
DA LI SE DEŠAVA DA TRAŽITE SIGURNOST NA POGREŠNOM MESTU: Evo kako prepoznati pravu snagu, koja nikada ne izneveri
Islam
02:00 | 10.01.2026
LEKCIJA ZA DANE KADA SE VIŠE NE ZNA KUDA DALJE: Kada čovek ostane bez snage, uvek može pronaći put
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Osveštanog po starom i Svetu mučenicu Teodosiju Tirsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Euzebija i Poliona Vinkovačkih, dok muslimani obeležavaju treći dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
