Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
U porti Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog u Podgorici, sa južne strane, nalazi se hilandarska čudotvorna loza Svetog Simeona Mirotočivog, pored pirga posvećenog ovom svetitelju. Sadnicu je sa Svete gore, iz manastira Hilandar, doneo i na ovom mestu zasadio blaženopočivši mitropolit Amfilohije.
Zvanični portal Mitropolije crnogorsko-primorske piše da o hilandarskoj lozi Svetog Simeona Mirotočivog postoji vekovno predanje. Kad je, kaže to predanje, od prestavljanja Svetog Simeona (13. februara 1200) proteklo sedam godina, i kad je Sveti Sava došao iz Karejske isposnice u manastir da bi pripremio prenos njegovih moštiju u Srbiju, hilandarski monasi su neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu kako je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će za utehu hilandarskom bratstvu iz njegovog praznog groba izniknuti loza. I dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Inače, kako je objavila Zadužbina manastira Hilandara, zabeleženi su brojni pokušaji presađivanja čudotvorne loze Prepodobnog Simeona Mirotočivog, međutim do danas ona uspešno rađa samo u manastiru Hilandaru i u njegovom rodnom mestu, Podgorici.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije je ostavio i svedočanstvo, koje je rado vernom narodu pričao, o tome kako je iz Hilandara loza stigla u Podgoricu:
- Nedavno smo otkrili podatak da se hram Hristovog Vaskrsenja gradi na zemljištu koje je zapravo metoh manastira Hilandara. Hrisovulje Stefana Prvovenčanog, kralja Milutina i cara Dušana potvrđuju da su vo veku vekov Momišići, sa Zabjelom, sa Malim i Velikim brdom, metoh Carske lavre manastira Hilandara. I ne znajući za to, pre neku godinu bio sam u Hilandaru i zatražio od sabora staraca da mi daju jedan vlastar od loze Svetog Simeona Mirotočivog da ga prenesemo kod hrama u Podgorici - svedočio je mitropolit Amfilohije i dodao:
- I meni to odobre starci. I toga dana, kad smo se vraćali, dok smo čekali brod, zajedno sa nama je bio otac Stefan, koji je i onda bio, a i sada je, protos Svete gore. Pita on mene: Šta čekamo, vladiko? Ja mu kažem da čekamo dok mi donesu iz manastira vlastar od loze. Koje loze, pita on. Od loze Svetog Simeona Mirotočivog, kažem ja. Otkud to, kaže on, postoji odluka bratstva Hilandara da niko ne sme od te loze da nosi bilo gde drugde.
Slušaj, oče Stefane, kažem ja, mi smo vama iz Podgorice dali Svetog Simeona, jer je to njegova kolevka. Zar nemamo pravo da nam date iz Hilandara makar jedan vlastar, kao uzdarje za Svetog Simeona? Slušaj, kaže vladiko: ja ću da se molim Bogu da se osuši taj vlastar. Slušaj, Stefane, kažem ja njemu, ja ću da se molim Bogu da se primi, pa da vidimo čija je jača molitva. I eno je, posle tri godine, pored hrama u Podgorici rodila loza Svetog Simeona - kazao je mitropolit Amfilohije.
Ova loza nije samo biljni ostatak manastira, već simbol trajne veze Svetog Simeona Mirotočivog sa njegovom rodnom zemljom i sa hilandarskim bratstvom, čija molitva i danas obnavlja čuda vekovima.
Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Bio je vrlo ugledan vlastelin u Carigradu pre nego što se zamonašio.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Brzo se kuva, sastojci su jednostavni, a blagi ukus kiselih krastavaca i belog luka daje meru i punoću čak i najjednostavnijem obroku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Među 41 uzorkom, hilandarski med je proglašen najboljim na Trećem međunarodnom ocenjivanju, potvrđujući vekovnu tradiciju monaškog pčelarstva.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
