Hilandarski post se smatra najstrožim.
Na tlu manastira Hilandara na Svetoj Gori nalazi se čuvena Loza Svetog Simeona, znamenita po tome da bezdetnim supružnicima donosi porod.
Zasadio ju je sam osnivač manastira, Sveti Simeon Mirotočivi (pre toga veliki župan Stefan Nemanja), još krajem 12. veka i, iako su vekovi prošli, loza i danas rađa bez neke posebne nege, što monasi i vernici doživljavaju kao čudo i znak božije blagodati.
Kažu da su mnogi parovi zahvaljujući grožđu sa ove loze dobili decu, a evo kako se do njega može doći i kako se uzima.
Posle začeća supružnici ne bi trebalo da imaju odnose.
Apstinecija se produžava i posle porođaja, sve dok dete doji.
Posle začeća, za svo vreme trudnoće i dojenja deteta.
Vekovima stižu u Hilandar pisma i molbe bezdetnih supružnika za pomoć, a jedan do načina da se dođe do loze i grožđa je da supružnici pišu molbu manastiru Hilandaru. Lozu i grožđe im mogu doneti i hodočasnici koji idu na Svetu Goru, ali najbolje je da suprug ili neko duhovno blizak porodici lično poseti Hilandar i zatraži svete plodove.
Kući se donosi parče orezane loze i tri grozda i dobija se upustvo koje supružnici treba da slede kako bi izmolili dete.
Parovi bi trebalo da krenu sa Hilandarskim postom, koji se smatra najtežim. On treba da pada van uobičajenih godišnjih postova, pa je potrebno da supružnici odrede tih 40 dana izvan ostalih postova. Posti se strogo, na vodi, osim ako zdravlje supružnika to ne dopušta, a to onda razrešava duhovnika ili islednika. Subotom, nedeljom i praznicima razrešen je post na ulju.
Pred započinjenja posta, supružnicima se čitaju molitve za dobijanje poroda. To može učiniti njihov duhovnik, ispovednik ili paroh koji će i dalje po iskrenoj ljubavi moliti za zdravlje i umnoženje porodice. Istovremeno za supružnike se moli i hilandarsko bratstvo.
Svih 40 dana vrši se molitveno pravilo iz hilandarskog uputstva. Parče orezane loze se stavlja u 650 gr. osvećene vode, od koje svako jutro supružnici piju po jednu čašu, na prazan stomak. Zatim se prvobitna količina vode stalno nadopunjuje.
Svakodnevno se vrši 50 velikih zemnih poklona i to: 25 ujutru, pred ikonom Gospoda, uz molitve Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnu/grešnog, kao i 25 pred spavanje pred ikonom Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitve Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas.
Sve to vreme supružnici ne smeju da imaju odnose, moraju da provedu u miru i bez svađe, oproste kome trebaju...
Posle četrdeset dana supružnici bi trebalo da se pričiste i ispovede, muž da uzima jedno zrno grožđa, a žena dva zrna grožđa. Posle je sve u Božjim rukama.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
To stanje nije samo slabost, već prostor kroz koji ulazi čitava vojska drugih grehova.
U tišini bola, rađa se snaga.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
