Hilandarski post se smatra najstrožim.
Na tlu manastira Hilandara na Svetoj Gori nalazi se čuvena Loza Svetog Simeona, znamenita po tome da bezdetnim supružnicima donosi porod.
Zasadio ju je sam osnivač manastira, Sveti Simeon Mirotočivi (pre toga veliki župan Stefan Nemanja), još krajem 12. veka i, iako su vekovi prošli, loza i danas rađa bez neke posebne nege, što monasi i vernici doživljavaju kao čudo i znak božije blagodati.
Kažu da su mnogi parovi zahvaljujući grožđu sa ove loze dobili decu, a evo kako se do njega može doći i kako se uzima.
Posle začeća supružnici ne bi trebalo da imaju odnose.
Apstinecija se produžava i posle porođaja, sve dok dete doji.
Posle začeća, za svo vreme trudnoće i dojenja deteta.
Vekovima stižu u Hilandar pisma i molbe bezdetnih supružnika za pomoć, a jedan do načina da se dođe do loze i grožđa je da supružnici pišu molbu manastiru Hilandaru. Lozu i grožđe im mogu doneti i hodočasnici koji idu na Svetu Goru, ali najbolje je da suprug ili neko duhovno blizak porodici lično poseti Hilandar i zatraži svete plodove.
Kući se donosi parče orezane loze i tri grozda i dobija se upustvo koje supružnici treba da slede kako bi izmolili dete.
Parovi bi trebalo da krenu sa Hilandarskim postom, koji se smatra najtežim. On treba da pada van uobičajenih godišnjih postova, pa je potrebno da supružnici odrede tih 40 dana izvan ostalih postova. Posti se strogo, na vodi, osim ako zdravlje supružnika to ne dopušta, a to onda razrešava duhovnika ili islednika. Subotom, nedeljom i praznicima razrešen je post na ulju.
Pred započinjenja posta, supružnicima se čitaju molitve za dobijanje poroda. To može učiniti njihov duhovnik, ispovednik ili paroh koji će i dalje po iskrenoj ljubavi moliti za zdravlje i umnoženje porodice. Istovremeno za supružnike se moli i hilandarsko bratstvo.
Svih 40 dana vrši se molitveno pravilo iz hilandarskog uputstva. Parče orezane loze se stavlja u 650 gr. osvećene vode, od koje svako jutro supružnici piju po jednu čašu, na prazan stomak. Zatim se prvobitna količina vode stalno nadopunjuje.
Svakodnevno se vrši 50 velikih zemnih poklona i to: 25 ujutru, pred ikonom Gospoda, uz molitve Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnu/grešnog, kao i 25 pred spavanje pred ikonom Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitve Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas.
Sve to vreme supružnici ne smeju da imaju odnose, moraju da provedu u miru i bez svađe, oproste kome trebaju...
Posle četrdeset dana supružnici bi trebalo da se pričiste i ispovede, muž da uzima jedno zrno grožđa, a žena dva zrna grožđa. Posle je sve u Božjim rukama.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
To stanje nije samo slabost, već prostor kroz koji ulazi čitava vojska drugih grehova.
U tišini bola, rađa se snaga.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
"Pomaže Bog“ nije samo forma pozdravljanja pri susretu sa drugim čovekom, već izraz koji ima dublje značenje.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Sozona po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Jevstatije. Katolička crkva obeležava Svete Andreja Kim Taegona, Pavla Čong Hasanga i njihove saputnike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
"Pomaže Bog“ nije samo forma pozdravljanja pri susretu sa drugim čovekom, već izraz koji ima dublje značenje.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Odlaskom kod vidovnjaka čovek pokazuje da nema poverenja u Boga i njegovu promisao, već pomoć traži od demona, a ne od Tvorca.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Brak i sveštenička služba u Pravoslavnoj crkvi uređeni su preciznim pravilima koja određuju kada je brak moguć, a kada više nije dozvoljen, a odgovor se nalazi u drevnim kanonima Crkve.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
