Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
U vremenu u kojem se čoveku nudi bezbroj užitaka i u kojem se svaka želja proglašava pravom, pravoslavna duhovnost podseća da sloboda ne znači ugađanje svakoj strasti, već sposobnost da sobom upravljamo.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Crkva od samih početaka uči da je čovek biće sastavljeno od tela i duše i da narušavanje ravnoteže između njih vodi u nemir. Kada telo preuzme vlast, duša slabi; kada strasti zavladaju razumom, čovek postaje rastrojen, sklon brigama, razdražljivosti i očajanju.
Post, kao dragovoljno ograničenje, vraća čoveku meru. On podseća da nismo stvoreni da budemo robovi nagona, već gospodari sopstvenih postupaka.
Uzdržanje nije odbacivanje sveta, već njegovo pravilno korišćenje. Ono čuva zdrav razum, bistri misao i pomaže da se čovek lakše odupre iskušenjima koja dolaze spolja i iznutra. U danima posta vernik se uči da prepozna sopstvene slabosti, da ih ne opravdava, već da ih leči molitvom, smirenjem i disciplinom. Jer strast, kada se hrani, raste; kada se ograničava, slabi.
Svetitelji su vekovima upozoravali da proždrljivost i pijanstvo ne pogađaju samo telo već i dušu. One zamagljuju razum, čine čoveka nemarnim prema sopstvenom spasenju i udaljavaju ga od ljubavi Božje. Tada život postaje opterećen brigama i unutrašnjim nemirom, a srce, umesto da bude okrenuto nebu, biva prikovano za prolazno i zemaljsko.
Zato post u pravoslavlju nije samo uzdržavanje od određene hrane već celokupni podvig - suzdržavanje od rđavih misli, ružnih reči i nečistih dela. To je borba za svetlost u sebi, za jasnoću uma i očuvanje dostojanstva koje je čoveku darovano od Boga.
Kako je učio Sveti Dimitrije Rostovski:
- Ako želiš da sačuvaš zdrav razum i da lako savladaš sve svoje strasti, uvek se pridržavaj posta i uzdržanja, ne robuj teleskoj pohoti da ne bi iscrpeo svoj život u tami briga, lišavajući se nebeske nagrade. Proždrljivost i pijanstvo donose težinu duši, pomračenje razuma, pojavu telesne pohote, stalnu borbu, lak pristup demonima i otuđenje od božanske ljubavi.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Reći nešto što je istinito, ali u pogrešno vreme, pred pogrešnim ljudima i sa pogrešnim srcem, može naneti veću štetu nego laž.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Spoj hrskave korice, bogatstva povrća i orašastih plodova, idealan je za dane posta na ulju i trenutke zajedništva oko stola.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik u crkvenom kalendaru - svake godine se obeležava drugog datuma, u zavisnosti od toga kad počinje Vaskršnji post.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 1. sedmice Velikog posta otkriva zbog čega položaj i znanje ne vode nužno ka veri i kako upravo smirenost postaje ključ za prepoznavanje Božje istine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Šta znači post kao „mati celomudrenosti“ i kako nas odvaja od lutanja u grehovnim strastima? Sveti Teofan Zatvornik otkriva duhovnu suštinu ovog svetog perioda i poziva na unutrašnju promenu.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 1. sedmice Velikog posta otkriva zbog čega položaj i znanje ne vode nužno ka veri i kako upravo smirenost postaje ključ za prepoznavanje Božje istine.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Njega je lično krstio Sveti apostol Pavle.
Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
