Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Danas je za vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva i zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve. Njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u promeni srca i misli.
Post podrazumeva telesno uzdržanje od mrsne hrane (ovaj je i stroži, mahom je na vodi), ali i duhovni napor da se čovek oslobodi loših navika, grešnih pomisli i dela koja ga udaljavaju od Boga i bližnjih.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla, dok je riba dozvoljena samo određenim danima.
Ipak, crkveni oci naglašavaju da pravila o hrani nisu cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje smirenja, discipline i budnosti duha. Uz post ide i pojačana molitva, češće učešće u bogosluženjima, ispovest i pričešće, kao i dela milosrđa.
Printscreen/YouTube
Otac Dimitrije Smirnov
Vernici su pozvani da se uzdrže od svađa, osuda i ogovaranja, da praštaju i mire se sa onima sa kojima nisu u dobrim odnosima, kako bi u miru i radosti dočekali Vaskrs.
Suštinu posta, koja prevazilazi samu ishranu, snažno je isticao i poznati ruski sveštenik, protojerej Dimitrije Smirnov, čije reči i danas podstiču na dublje razumevanje podviga uzdržanja.
- Većina ljudi misli da je Bogu drago kada čovek ne jede, recimo, piletinu tokom posta, nego umesto toga jede ribu, ili još bolje, hobotnicu. Dakle, ako jedete hobotnicu, Bogu ste ugodni, ali ako jedete piletinu punjenu penicilinom, niste ugodni Bogu. Kao da spasenje duše zavisi o piletu, jeli je ili ne - govorio je otac Dimitrije pa isticao:
- Zato mnogi pate i misle: "Kako ću izdržati? Imam 96 godina, kako ću bez piletine? Greh je jesti piletinu dok postiš!" Ali za Boga, uopšte nije važno jedete li piletinu ili hobotnicu. Bog želi da se uzdržavaš od potpuno različitih stvari: od ljutnje, od osude, od zavisti, od klevete, od ružnog jezika, od opscenih reči i od mnogih drugih greha. To je ono što je zaista važno...
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
