Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Danas je za vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva i zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve. Njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u promeni srca i misli.
Post podrazumeva telesno uzdržanje od mrsne hrane (ovaj je i stroži, mahom je na vodi), ali i duhovni napor da se čovek oslobodi loših navika, grešnih pomisli i dela koja ga udaljavaju od Boga i bližnjih.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla, dok je riba dozvoljena samo određenim danima.
Ipak, crkveni oci naglašavaju da pravila o hrani nisu cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje smirenja, discipline i budnosti duha. Uz post ide i pojačana molitva, češće učešće u bogosluženjima, ispovest i pričešće, kao i dela milosrđa.
Printscreen/YouTube
Otac Dimitrije Smirnov
Vernici su pozvani da se uzdrže od svađa, osuda i ogovaranja, da praštaju i mire se sa onima sa kojima nisu u dobrim odnosima, kako bi u miru i radosti dočekali Vaskrs.
Suštinu posta, koja prevazilazi samu ishranu, snažno je isticao i poznati ruski sveštenik, protojerej Dimitrije Smirnov, čije reči i danas podstiču na dublje razumevanje podviga uzdržanja.
- Većina ljudi misli da je Bogu drago kada čovek ne jede, recimo, piletinu tokom posta, nego umesto toga jede ribu, ili još bolje, hobotnicu. Dakle, ako jedete hobotnicu, Bogu ste ugodni, ali ako jedete piletinu punjenu penicilinom, niste ugodni Bogu. Kao da spasenje duše zavisi o piletu, jeli je ili ne - govorio je otac Dimitrije pa isticao:
- Zato mnogi pate i misle: "Kako ću izdržati? Imam 96 godina, kako ću bez piletine? Greh je jesti piletinu dok postiš!" Ali za Boga, uopšte nije važno jedete li piletinu ili hobotnicu. Bog želi da se uzdržavaš od potpuno različitih stvari: od ljutnje, od osude, od zavisti, od klevete, od ružnog jezika, od opscenih reči i od mnogih drugih greha. To je ono što je zaista važno...
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
