Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Danas je za vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva i zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve. Njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u promeni srca i misli.
Post podrazumeva telesno uzdržanje od mrsne hrane (ovaj je i stroži, mahom je na vodi), ali i duhovni napor da se čovek oslobodi loših navika, grešnih pomisli i dela koja ga udaljavaju od Boga i bližnjih.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla, dok je riba dozvoljena samo određenim danima.
Ipak, crkveni oci naglašavaju da pravila o hrani nisu cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje smirenja, discipline i budnosti duha. Uz post ide i pojačana molitva, češće učešće u bogosluženjima, ispovest i pričešće, kao i dela milosrđa.
Printscreen/YouTube
Otac Dimitrije Smirnov
Vernici su pozvani da se uzdrže od svađa, osuda i ogovaranja, da praštaju i mire se sa onima sa kojima nisu u dobrim odnosima, kako bi u miru i radosti dočekali Vaskrs.
Suštinu posta, koja prevazilazi samu ishranu, snažno je isticao i poznati ruski sveštenik, protojerej Dimitrije Smirnov, čije reči i danas podstiču na dublje razumevanje podviga uzdržanja.
- Većina ljudi misli da je Bogu drago kada čovek ne jede, recimo, piletinu tokom posta, nego umesto toga jede ribu, ili još bolje, hobotnicu. Dakle, ako jedete hobotnicu, Bogu ste ugodni, ali ako jedete piletinu punjenu penicilinom, niste ugodni Bogu. Kao da spasenje duše zavisi o piletu, jeli je ili ne - govorio je otac Dimitrije pa isticao:
- Zato mnogi pate i misle: "Kako ću izdržati? Imam 96 godina, kako ću bez piletine? Greh je jesti piletinu dok postiš!" Ali za Boga, uopšte nije važno jedete li piletinu ili hobotnicu. Bog želi da se uzdržavaš od potpuno različitih stvari: od ljutnje, od osude, od zavisti, od klevete, od ružnog jezika, od opscenih reči i od mnogih drugih greha. To je ono što je zaista važno...
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Od Luke i Lazara do Pavla, Stefana i Jakova, ova imena povezana su sa važnim ličnostima Svetog pisma i zauzimaju posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
