Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Danas je za vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva i zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve. Njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u promeni srca i misli.
Post podrazumeva telesno uzdržanje od mrsne hrane (ovaj je i stroži, mahom je na vodi), ali i duhovni napor da se čovek oslobodi loših navika, grešnih pomisli i dela koja ga udaljavaju od Boga i bližnjih.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla, dok je riba dozvoljena samo određenim danima.
Ipak, crkveni oci naglašavaju da pravila o hrani nisu cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje smirenja, discipline i budnosti duha. Uz post ide i pojačana molitva, češće učešće u bogosluženjima, ispovest i pričešće, kao i dela milosrđa.
Printscreen/YouTube
Otac Dimitrije Smirnov
Vernici su pozvani da se uzdrže od svađa, osuda i ogovaranja, da praštaju i mire se sa onima sa kojima nisu u dobrim odnosima, kako bi u miru i radosti dočekali Vaskrs.
Suštinu posta, koja prevazilazi samu ishranu, snažno je isticao i poznati ruski sveštenik, protojerej Dimitrije Smirnov, čije reči i danas podstiču na dublje razumevanje podviga uzdržanja.
- Većina ljudi misli da je Bogu drago kada čovek ne jede, recimo, piletinu tokom posta, nego umesto toga jede ribu, ili još bolje, hobotnicu. Dakle, ako jedete hobotnicu, Bogu ste ugodni, ali ako jedete piletinu punjenu penicilinom, niste ugodni Bogu. Kao da spasenje duše zavisi o piletu, jeli je ili ne - govorio je otac Dimitrije pa isticao:
- Zato mnogi pate i misle: "Kako ću izdržati? Imam 96 godina, kako ću bez piletine? Greh je jesti piletinu dok postiš!" Ali za Boga, uopšte nije važno jedete li piletinu ili hobotnicu. Bog želi da se uzdržavaš od potpuno različitih stvari: od ljutnje, od osude, od zavisti, od klevete, od ružnog jezika, od opscenih reči i od mnogih drugih greha. To je ono što je zaista važno...
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
