Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Danas je za vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vaskršnji post ustanovljen je u prvim vekovima hrišćanstva i zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Crkve. Njegova suština nije samo u promeni načina ishrane, već pre svega u promeni srca i misli.
Post podrazumeva telesno uzdržanje od mrsne hrane (ovaj je i stroži, mahom je na vodi), ali i duhovni napor da se čovek oslobodi loših navika, grešnih pomisli i dela koja ga udaljavaju od Boga i bližnjih.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mesa, mleka, jaja i drugih namirnica životinjskog porekla, dok je riba dozvoljena samo određenim danima.
Ipak, crkveni oci naglašavaju da pravila o hrani nisu cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje smirenja, discipline i budnosti duha. Uz post ide i pojačana molitva, češće učešće u bogosluženjima, ispovest i pričešće, kao i dela milosrđa.
Printscreen/YouTube
Otac Dimitrije Smirnov
Vernici su pozvani da se uzdrže od svađa, osuda i ogovaranja, da praštaju i mire se sa onima sa kojima nisu u dobrim odnosima, kako bi u miru i radosti dočekali Vaskrs.
Suštinu posta, koja prevazilazi samu ishranu, snažno je isticao i poznati ruski sveštenik, protojerej Dimitrije Smirnov, čije reči i danas podstiču na dublje razumevanje podviga uzdržanja.
- Većina ljudi misli da je Bogu drago kada čovek ne jede, recimo, piletinu tokom posta, nego umesto toga jede ribu, ili još bolje, hobotnicu. Dakle, ako jedete hobotnicu, Bogu ste ugodni, ali ako jedete piletinu punjenu penicilinom, niste ugodni Bogu. Kao da spasenje duše zavisi o piletu, jeli je ili ne - govorio je otac Dimitrije pa isticao:
- Zato mnogi pate i misle: "Kako ću izdržati? Imam 96 godina, kako ću bez piletine? Greh je jesti piletinu dok postiš!" Ali za Boga, uopšte nije važno jedete li piletinu ili hobotnicu. Bog želi da se uzdržavaš od potpuno različitih stvari: od ljutnje, od osude, od zavisti, od klevete, od ružnog jezika, od opscenih reči i od mnogih drugih greha. To je ono što je zaista važno...
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
