Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Sutra za pravoslavne vernike počinje Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, vreme duhovnog i telesnog uzdržanja kojim se verni pripremaju za doček najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.
Ovaj post naziva se još i Veliki post i traje sedam nedelja, sve do praznika Vaskrs, kada se proslavlja Hristovo vaskrsenje i pobeda života nad smrću.
Vaskršnji post ustanovljen je po uzoru na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji, a u sebi nosi i podsećanje na stradanje, krst i žrtvu, ali i na nadu i radost vaskrsenja. To nije samo promena jelovnika, već pre svega promena srca. Crkva uči da je smisao posta očišćenje duše kroz molitvu, pokajanje, praštanje i dobra dela.
Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, odnosno od mesa, mleka, jaja i proizvoda životinjskog porekla. U većem delu posta posti se na vodi, dok je pojedinim danima dozvoljeno postiti na ulju, a na praznike poput Blagovesti i Cveti dozvoljena je i riba, osim ako ti dani padnu u Strasnu sedmicu.
Najstroži dani su prva nedelja posta i Velika, odnosno Strasna sedmica, kada se vernici posebno posvećuju molitvi i bogosluženjima. Mnogi tada poste na vodi, a pojedini, po blagoslovu duhovnika, i strože.
Ipak, sveštenici podsećaju da suština posta nije samo u hrani. Uzdržanje od loših misli, ružnih reči, ogovaranja i svađe važnije je od svakog jelovnika. Post bez praštanja i ljubavi gubi svoj smisao. Zato je ovo vreme kada bi vernici trebalo da se ispovede, pričeste i izmire sa bližnjima.
Međutim, mnogi se pitaju šta u narednom periodu treba da rade oni koji su iz zdrvstvenog ili nekog drugog razloga razrešeni posta i moraju da jedu mrsnu hranu.
Odgovor na to pitanje dao je još Sveti Jovan Zlatoust.
- Onaj ko je slab i ne može da posti treba da daje obilnu milostinju, da se usrdno moli i da pokazuje intenzivnu revnost u slušanju reči Božije, fizička slabost nas u tome nimalo ne sprečava. Neka sklopi mir sa svojim neprijateljima, neka odagna svaku zlobu iz svoje duše. Ako to učini, ostvariće istinski post, upravo onaj koji Gospod zahteva od nas. Na kraju krajeva, On zapoveda uzdržavanje od hrane kako bismo, obuzdavajući telesne želje, učinili ga poslušnim u ispunjavanju zapovesti - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Vreme Velikog posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova. Jedno od najvažnijih svojstava Božje naravi je njegova beskrajna ljubav i milosrđe prema ljudima. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Potpuno je nemoguće da oni koji žive vrlinski nemaju mnogo neprijatelja, isticao je svetitelj.
shutterstock.com
Duhovna riznica
20:03 | 21.03.2025
U KOJE DANE VASKRŠNJEG POSTA JE ZABRANJENO PRIČEŠĆE I ZAŠTO: Sveštenik sve objasnio
Duhovna riznica
14:00 | 25.03.2025
AKO HOĆETE DA UGODITE BOGU, OBAVEZNO OVO URADITE! Sveti Jovan Zlatousti je otkrio šta Gospodu najviše prija
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
17:05 | 06.02.2026
OVO RANJAVA ČOVEKA VIŠE OD BILO KAKVE NEVOLJE: Sveti Jovan je govorio da mnogi zbog toga dignu i ruku na sebe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
