Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Sutra za pravoslavne vernike počinje Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, vreme duhovnog i telesnog uzdržanja kojim se verni pripremaju za doček najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.
Ovaj post naziva se još i Veliki post i traje sedam nedelja, sve do praznika Vaskrs, kada se proslavlja Hristovo vaskrsenje i pobeda života nad smrću.
Vaskršnji post ustanovljen je po uzoru na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji, a u sebi nosi i podsećanje na stradanje, krst i žrtvu, ali i na nadu i radost vaskrsenja. To nije samo promena jelovnika, već pre svega promena srca. Crkva uči da je smisao posta očišćenje duše kroz molitvu, pokajanje, praštanje i dobra dela.
Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, odnosno od mesa, mleka, jaja i proizvoda životinjskog porekla. U većem delu posta posti se na vodi, dok je pojedinim danima dozvoljeno postiti na ulju, a na praznike poput Blagovesti i Cveti dozvoljena je i riba, osim ako ti dani padnu u Strasnu sedmicu.
Najstroži dani su prva nedelja posta i Velika, odnosno Strasna sedmica, kada se vernici posebno posvećuju molitvi i bogosluženjima. Mnogi tada poste na vodi, a pojedini, po blagoslovu duhovnika, i strože.
Ipak, sveštenici podsećaju da suština posta nije samo u hrani. Uzdržanje od loših misli, ružnih reči, ogovaranja i svađe važnije je od svakog jelovnika. Post bez praštanja i ljubavi gubi svoj smisao. Zato je ovo vreme kada bi vernici trebalo da se ispovede, pričeste i izmire sa bližnjima.
Međutim, mnogi se pitaju šta u narednom periodu treba da rade oni koji su iz zdrvstvenog ili nekog drugog razloga razrešeni posta i moraju da jedu mrsnu hranu.
Odgovor na to pitanje dao je još Sveti Jovan Zlatoust.
- Onaj ko je slab i ne može da posti treba da daje obilnu milostinju, da se usrdno moli i da pokazuje intenzivnu revnost u slušanju reči Božije, fizička slabost nas u tome nimalo ne sprečava. Neka sklopi mir sa svojim neprijateljima, neka odagna svaku zlobu iz svoje duše. Ako to učini, ostvariće istinski post, upravo onaj koji Gospod zahteva od nas. Na kraju krajeva, On zapoveda uzdržavanje od hrane kako bismo, obuzdavajući telesne želje, učinili ga poslušnim u ispunjavanju zapovesti - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Vreme Velikog posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova. Jedno od najvažnijih svojstava Božje naravi je njegova beskrajna ljubav i milosrđe prema ljudima. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Potpuno je nemoguće da oni koji žive vrlinski nemaju mnogo neprijatelja, isticao je svetitelj.
shutterstock.com
Duhovna riznica
20:03 | 21.03.2025
U KOJE DANE VASKRŠNJEG POSTA JE ZABRANJENO PRIČEŠĆE I ZAŠTO: Sveštenik sve objasnio
Duhovna riznica
14:00 | 25.03.2025
AKO HOĆETE DA UGODITE BOGU, OBAVEZNO OVO URADITE! Sveti Jovan Zlatousti je otkrio šta Gospodu najviše prija
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
17:05 | 06.02.2026
OVO RANJAVA ČOVEKA VIŠE OD BILO KAKVE NEVOLJE: Sveti Jovan je govorio da mnogi zbog toga dignu i ruku na sebe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
Brojna su svedočenja ljudi koji su upravo pred ćivotom Svetog Vasilija pronašli utehu, ozdravljenje ili odgovor na dugogodišnje molitve.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
