Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Sutra za pravoslavne vernike počinje Vaskršnji post, najduži i najstroži post u toku godine, vreme duhovnog i telesnog uzdržanja kojim se verni pripremaju za doček najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.
Ovaj post naziva se još i Veliki post i traje sedam nedelja, sve do praznika Vaskrs, kada se proslavlja Hristovo vaskrsenje i pobeda života nad smrću.
Vaskršnji post ustanovljen je po uzoru na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji, a u sebi nosi i podsećanje na stradanje, krst i žrtvu, ali i na nadu i radost vaskrsenja. To nije samo promena jelovnika, već pre svega promena srca. Crkva uči da je smisao posta očišćenje duše kroz molitvu, pokajanje, praštanje i dobra dela.
Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, odnosno od mesa, mleka, jaja i proizvoda životinjskog porekla. U većem delu posta posti se na vodi, dok je pojedinim danima dozvoljeno postiti na ulju, a na praznike poput Blagovesti i Cveti dozvoljena je i riba, osim ako ti dani padnu u Strasnu sedmicu.
Najstroži dani su prva nedelja posta i Velika, odnosno Strasna sedmica, kada se vernici posebno posvećuju molitvi i bogosluženjima. Mnogi tada poste na vodi, a pojedini, po blagoslovu duhovnika, i strože.
Ipak, sveštenici podsećaju da suština posta nije samo u hrani. Uzdržanje od loših misli, ružnih reči, ogovaranja i svađe važnije je od svakog jelovnika. Post bez praštanja i ljubavi gubi svoj smisao. Zato je ovo vreme kada bi vernici trebalo da se ispovede, pričeste i izmire sa bližnjima.
Međutim, mnogi se pitaju šta u narednom periodu treba da rade oni koji su iz zdrvstvenog ili nekog drugog razloga razrešeni posta i moraju da jedu mrsnu hranu.
Odgovor na to pitanje dao je još Sveti Jovan Zlatoust.
- Onaj ko je slab i ne može da posti treba da daje obilnu milostinju, da se usrdno moli i da pokazuje intenzivnu revnost u slušanju reči Božije, fizička slabost nas u tome nimalo ne sprečava. Neka sklopi mir sa svojim neprijateljima, neka odagna svaku zlobu iz svoje duše. Ako to učini, ostvariće istinski post, upravo onaj koji Gospod zahteva od nas. Na kraju krajeva, On zapoveda uzdržavanje od hrane kako bismo, obuzdavajući telesne želje, učinili ga poslušnim u ispunjavanju zapovesti - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Vreme Velikog posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova. Jedno od najvažnijih svojstava Božje naravi je njegova beskrajna ljubav i milosrđe prema ljudima. Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Potpuno je nemoguće da oni koji žive vrlinski nemaju mnogo neprijatelja, isticao je svetitelj.
shutterstock.com
Duhovna riznica
20:03 | 21.03.2025
U KOJE DANE VASKRŠNJEG POSTA JE ZABRANJENO PRIČEŠĆE I ZAŠTO: Sveštenik sve objasnio
Duhovna riznica
14:00 | 25.03.2025
AKO HOĆETE DA UGODITE BOGU, OBAVEZNO OVO URADITE! Sveti Jovan Zlatousti je otkrio šta Gospodu najviše prija
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
17:05 | 06.02.2026
OVO RANJAVA ČOVEKA VIŠE OD BILO KAKVE NEVOLJE: Sveti Jovan je govorio da mnogi zbog toga dignu i ruku na sebe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Neki običaji datiraju još iz vremena kada je naš narod bio mnogobožački, pa tako i ovaj.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
