Vreme Velikog posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova.
U Pravoslavnoj crkvi, sama tajna evharistije, odnosno pričešće, smatra se najvažnijom svetom radnjom. U tom sakramentu postajemo učesnici tela i krvi Gospodnje, a kroz njih ulazimo u zajedništvo sa večnim životom. Zbog toga je Liturgija, kao bogoslužje koje proslavlja ovu svetu tajnu, ispunjena radosnim himnama. Kako to kažu: "Bog postaje čovek da bi čovek postao Bog" – i kako se tu ne radovati?
Međutim, vreme Vaskršnjeg posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova. Zbog toga i sama bogoslužja u ovom periodu imaju tužniji ton, sa smanjenim brojem himni i većim brojem čitanja, posebno iz Starog zaveta, koja nam pokazuju primere greha i pokajanja.
Iz tog razloga, u Velikom postu, osim na velike praznike, subotom i nedeljom, ne služe se pune Liturgije, a i pričešće se ne obavlja svaki dan.
O tome je za sajt "Žive reči" posao i đakon Andrej Muzolf.
- Ali, da svoju decu ne bi ostavila bez pričešća, Crkva je ustanovila da sredom i petkom služi liturgiju pređeosvećenih darova – donekle skraćenu verziju pune Liturgije, tokom koje se verni pričešćuju telom i krvlju Hrista, osvećenog ranije, na prethodnoj punoj Liturgiji. Tako, u Velikom postu, svi koji žele mogu se pričestiti u subotu ili nedelju, kao i u sredu ili petak na Liturgiji - kaže on i nastavlja:
- Ostalim danima (ponedeljak, utorak i četvrtak - osim ako ne padne neki praznik tada) Liturgija se, po crkvenoj povelji, ne služi. Ali, to nije zato što je ovih dana nemoguće pričestiti se, već samo zato što je, kao što je ranije pomenuto, Veliki post uglavnom vreme pokajanja i plača zbog grehova, vreme kada pokušavamo da ograničimo svoju radost, dok je pričešće najveća radost za pravoslavnog hrišćanina.
Za kraj, važno je naglasiti da se uvek možete pripremiti za Pričešće kroz molitvu, pokajanje i post, čime se otvara put za punu duhovnu zajednicu sa Bogom, bilo da se pričestite u danima kada je to dozvoljeno u Velikom postu ili u drugim periodima liturgijske godine.
Post je podvig, treba da se odreknemo ružih reči, dela i misli, ali treba da se odreknemo i neke hrane, kaže otac Aleksandar. Sećanje na njega takođe nas podseća na događaj iz vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pokušao da vrati Rimsko carstvo u idolopoklonstvo i odbaci hrišćanstvo. Zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Srpska pravoslavna crkva
Duhovna riznica
13:24 | 24.02.2025
ZA JEDNU STVAR NE POSTOJI OPRAVDANJE! Sveštenik objasnio kako se posti za Vaskršnji post!
Praznici i sveci
09:24 | 08.03.2025
SLAVIMO TEODOROVU SUBOTU: Pravoslavni običaj nalaže da se danas obavezno skuva ovo jelo
Praznici i sveci
00:01 | 09.03.2025
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK: Slavimo Prvo i drugo obretanje glave Svetog Jovana Krstitelja
Duhovna riznica
11:34 | 09.03.2025
"RAZBOLJEVAMO SE OD PRETERANE HRANE I PIĆA, A NE OD GLADOVANJA"! Sveštenik otkriva blagotvorno dejstvo posta na zdravlje, posebno kod obolelih od raka!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
