Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
U nedelju pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs - najveći hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću i temelj vere u Hrista.
Ovaj dan predstavlja trenutak kada se porodice okupljaju za prazničnom trpezom, u zajedništvu i molitvi, a atmosfera radosti i duhovne obnove ispunjava domove širom Srbije i regiona.
Na trpezi, pored tradicionalnih jela, nezaobilazno mesto zauzimaju i vaskršnja jaja. Njihovo farbanje i ukrašavanje jedan je od najstarijih i najlepših običaja, koji nosi duboku simboliku.
Jaje, kao simbol novog života, predstavlja Hristovo vaskrsenje i izlazak iz smrti u život večni. Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Međutim, oko svakog Vaskrsa se polemiše da li se jaja farbaju za Veliki četvrtak, Veliki petak ili Veliku subotu.
Stav Crkve objasnio je protojerej Aleksandar Jevtić iz Hrama Svetog Save u Kraljevu.
- Jaja se negde farbaju na Veliki četvrtak, negde na Veliku subotu, a negde i na Veliki petak. Oni koji tvrde da ih ne treba farbati za Veliki petak, pozivaju se na to da je to neradan dan odnosno crveno slovo, dok su Veliki četvrtak i Velika subota označeni crnim slovom... Smatram da je bogoudno farbati jaja svedočeći veru u vaskrsenje, u crvenu, ali i u neku drugu boju, a o danu kad će jaja farbati, ljudi neka sami odluče u zavisnosti od vremena i svojih obaveza - objasnio je protojerej Aleksandar.
Dakle, Crkva ne zabranjuje, niti smatra grehom, farbati jaja na Veliki petak, već ostavlja izbor vernicima da sami odluče kada će pripremiti ovaj simbol novog života.
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs. Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Shutterstock/Dimitrina Lavchieva
Duhovna riznica
14:58 | 20.04.2025
NJOJ SE ISUS PRVOJ JAVIO KAD JE VASKRSAO! Ko je bila Marija Magdalena - BLUDNICA ILI SVETICA!
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
20:27 | 02.04.2026
OVO NIKAKO NE NOSITE U CRKVU NA VELIKU SUBOTU: Sveštenici upozoravaju na najčešće greške vernika pri donošenju vaskršnjih korpi na osvećenje
Duhovna riznica
14:55 | 06.04.2026
PROTESTI PRED VASKRS: Vegani ustali protiv tradicionalne praznične trpeze
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Istorijski hram iz 14. veka ponovo je pretrpeo oštećenja, dok odluka tužioca da osumnjičenog nakon saslušanja pusti na slobodu otvara pitanje zaštite srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U crkvi se nastavljaju iste službe kao i na Vaskrs.
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Pravoslavna crkva i pravoslavna tradicija ne poznaju nikakve zečeve, kaže otac Goran.
Plaštanica se tokom večernje službe polaže na posebno pripremljen sto u sredini crkve, zajedno sa Jevanđeljem, gde vernici prilaze da je celivaju i u tišini se pomole.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Probajte đuveč sa krompirom po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jefrema Katunakijskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Matiju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenik Agatonik i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Device Marije Kraljice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
