Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
U pravoslavnim hramovima i manastirima, vaskršnja jaja koja se dele vernicima imaju prepoznatljivu, intenzivnu crvenu boju koja se razlikuje od one dobijene savremenim veštačkim bojama. Ta razlika nije samo u nijansi već i u načinu pripreme i značenju koje ta boja nosi.
Ova crvena boja dobija se upotrebom varzila, prirodne biljne boje koja se vekovima koristi u pravoslavnim krajevima, naročito na Balkanu. Nekada je varzilo bilo uobičajeno u domaćinstvima i smatralo se podrazumevanim delom pripreme za Vaskrs. Danas se ređe koristi, ali je ostalo sačuvano u crkvenoj praksi i među onima koji drže do tradicije.
Varzilo se dobija od korena biljke iz roda Rubia, poznate kao broć. Ovaj koren sadrži prirodne pigmente koji daju postojanu i duboku crvenu boju. Upravo ta postojanost razlikuje varzilo od mnogih drugih prirodnih i veštačkih boja.
U hrišćanskoj simbolici, crvena boja ima jasno značenje. Ona predstavlja Hristovu krv, ali i Vaskrsenje kao pobedu života nad smrću. Zato se crvena boja ne koristi slučajno, već kao svedočanstvo vere. Iz tog razloga, prvo obojeno jaje, čuvarkuća, gotovo uvek je upravo ove boje.
U manastirima i crkvama varzilo se i danas koristi za farbanje jaja koja se nakon Vaskršnje liturgije dele vernicima. Ta jaja nisu samo deo običaja, već imaju ulogu blagoslova i podsećanja na suštinu praznika.
Sam postupak farbanja je jednostavan, ali zahteva pažnju. Varzilo, u prahu ili komadićima korena, preliva se sa oko 300 mililitara vrele vode. Dodaju se dve supene kašike alkoholnog sirćeta, a zatim se u tu tečnost spuštaju prethodno kuvana jaja. Dužina stajanja utiče na intenzitet boje. Nakon vađenja, jaja se mogu premazati uljem ili slaninom kako bi dobila sjaj.
Jedna kesica varzila nije skupa, ali daje rezultat koji se teško može postići fabričkim bojama. Razlika nije samo u izgledu već i u tome što varzilo predstavlja nastavak prakse koja je postojala pre savremenih sredstava.
Zato se varzilo i dalje koristi tamo gde se vodi računa o očuvanju tradicije i kontinuitetu običaja. Ono ne predstavlja samo način farbanja, već deo nasleđa koje je povezano sa verom, praznikom i načinom života koji se nije naglo menjao, već se prenosio iz generacije u generaciju.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
