Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Dok se približava Vaskrs, u mnogim domovima počinje isti razgovor - ne o veri, već o jajima. Naizgled bezazlena pitanja pretvaraju se u male porodične rasprave: da li se farba u četvrtak, petak ili subotu, da li je „pravilnije“ crveno ili šareno, gde ostaviti prvo jaje da čuva kuću… I svake godine, kao po nepisanom pravilu, odgovori nisu isti.
U pravoslavnoj tradiciji običaji imaju svoje mesto, ali nisu uvek strogo određeni. Otuda i razlike - neko se drži prakse da se jaja farbaju na Veliki četvrtak, neko na Veliki petak, po ugledu na Svetu Goru, dok ima i onih koji sve ostavljaju za Veliku subotu. Slično je i sa bojama: za jedne je nezamislivo bez lukovine, dok drugi biraju moderne nijanse iz prodavnice.
U toj buci saveta i „pravila“, često se izgubi ono što bi trebalo da bude najjednostavnije. Na to podseća sveštenik Ivan Cvetković, koji ukazuje da su dileme o jajima zapravo sporedne u odnosu na suštinu praznika:
- Svake godine pred Vaskrs u našem narodu se vodi ista debata: da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak, na Veliki petak (kao što je to praksa na Svetoj gori) ili ipak na Veliku subotu? Da li je bolja lukovina ili kupovne boje? Odgovor je: potpuno je svejedno kada ćete ih ofarbati. Dok brinemo da li će boja dobro da se primi i hoće li jaja popucati, često nam promakne ono što je jedino zaista važno. Vaskrs nije isključivo praznik bogate trpeze, lepe kuhinje i dekoracija - Vaskrs je praznik Života i pobede nad smrću - itiće otac Ivan.
On dalje kaže:
- Uzalud su nam najlepše ofarbana jaja i pune korpe ako na dan Hristovog Vaskrsenja ostanemo kod kuće da spavamo, ako dođemo u crkvu samo na pet minuta „da upalimo sveću“ i odmah odemo ili ako propustimo Vaskršnju liturgiju. Najvažniji susret tog dana dešava se u susretu sa Vaskrslim Gospodom. Istinska radost praznika je kada pristupimo Svetoj čaši i pričestimo se Tajnama Hristovim.
Zato, ofarbajte jaja kada vam to obaveze dozvoljavaju i uživajte u toj predivnoj tradiciji. Ali, iznad svega - pripremite svoje srce za ono glavno”, istakao je otac Ivan, podelivši svoje mošljenje sa vernicima na društvenim mrežama..
I dok se rasprave o simbolici i običajima nastavljaju, stiže i jedno drugačije upozorenje - ovoga puta iz medicinskog ugla. Gastroenterolog Julija Slasten skreće pažnju da je važnije čime se jaja boje nego kada i koliko.
. Najbolji izbor za bojenje vaskršnjih jaja jesu prirodne boje, kao što su ljuske od crnog luka, kurkuma ili cvekla . izjavila je ona, naglašavajući da sa veštačkim bojama treba biti oprezan.
. Ako na ljusci postoje oštećenja, boja može prodreti unutra. Osim toga, dekorativni lakovi, markeri i sprej-boje sadrže rastvarače koji mogu prodreti čak i kroz neprimetne mikropukotine“, upozorila je doktorka, dodajući da se neprikladna boja može prepoznati po mirisu hemijske osnove ili rastvarača.
Posebno je istakla i da parafin za oslikavanje jaja ne sme sadržati mirise niti dodatke koji pri zagrevanju postaju toksični.
Tako se, između saveta sveštenika i upozorenja lekara, jasno ocrtava jedna jednostavna linija: običaji imaju svoju lepotu, ali nisu svrha sami sebi. Jaje može biti savršeno obojeno, ali ako iza toga ne stoji razumevanje praznika - ostaje samo dekoracija.
U vremenu kada se pažnja lako rasprši na detalje, možda je upravo Vaskrs prilika da se stvari ponovo slože na pravo mesto: tradicija u ruke, vera u srce, a suština iznad svega.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
