Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Posle Svete četrdesetnice, koja se završava u petak šeste sedmice Velikog posta, od starine postoji praksa da se na nju neposredno nadovezuje post Strasne sedmice.
„Vaskrsenje Lazarevo, Cvetnu nedelju i svetu sedmicu spasonosnih stradanja nastavljamo odmah posle posta Četrdesetnice“, kaže Simeon, episkop solunski, zarad najsvetijih Gospodnjih stradanja za nas pretrpljenih, kojima nam se daruje bestrasnost. Mada dan Lazarevog vaskrsenja i ulazak Gospoda u Jerusalim ne pripadaju Strasnoj sedmici, ipak su i to dani plača i označavaju vrata kroz koja ulazimo u stradanje Spasitelja. Na dan vaskrsenja Lazarevog, Gospod se uzbudio, zaplakao i zaridao u sebi, te došao na grob; a od toga dana Judeji odlučiše da Ga ubiju. Na odstojanju od jednog dana hoda do Jerusalima, Gospod je ugledao grad i zaplakao nad njim (Lk 13,34). Po ulasku Gospoda u Jerusalim, arhijereji i književnici tražahu da Ga pogube (Lk 19,47).
Pošto je post Svete četrdesetnice ustanovljen po primeru Gospoda, koji je četrdeset dana postio, post Strasne sedmice ustanovljen je po Njegovoj zapovesti: „Doći će dani kada će se uzeti od njih Ženik, i tada će postiti“ (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o postu Strasne sedmice kaže se: Gospod nam je zapovedio da postimo tih šest dana zbog nečastivosti i zlobe Judeja, pozivajući nas da tugujemo i plačemo za ogrehovljenima. On je i sam plakao nad njima, jer nisu poznali vreme u kome ih je posetio. Sredom i petkom Gospod je utvrdio da postimo, u spomen Njegovog hvatanja i stradanja. Post u sedmi dan, posle kukurikanja petla, ne uvodi se zato što bi u subotu, koja je dan odmora posle stvaranja sveta, trebalo postiti, već zato što u tu jedinu subotu treba postiti iz prostog razloga što je i sam Tvorac tada bio u grobu.
I Judejci su na sam praznik uhvatili Gospoda, te se ispunilo napisano: „Položiše znamenja svoja posred praznika svoga, i ne poznadoše“ (Ps 73,4). Zato treba da plačemo i zbog njih, jer nisu poverovali u došavšeg Gospoda, već su odbacili Njegovo učenje i tako postali nedostojni spasenja. Sve su to razlozi zbog kojih postimo u danima Strasne sedmice, hraneći se jedino hlebom, solju, voćem i vodom; uzdržavajte se u te dane od vina i mesa: to su dani plača, a ne veselja. Petak i subotu provedite u potpunom postu, a ako je moguće, pokušajte da ništa ne okusite do oglašenja petlova. Ako neko ne može da provede dva dana bez hrane, neka ovaj post, u krajnjoj meri, primeni barem na subotu. Jer Gospod kaže: kada se uzme Ženik od njih, tada će postiti. U ove dane Gospod je bio uzet, na krstu razapet i među bezakonike ubrojan.
Sveti Dionisije, arhiepiskop aleksandrijski (oko 260. godine), piše: „Do vremena vaskrsenja Gospoda našeg postom treba umiriti dušu; to svi jednodušno prihvataju. Uostalom, svih šest dana Strasne sedmice ne provode svi jednoobrazno: jedni sve te dane provode bez hrane, drugi pak dva dana, neki tri dana, neki četiri, a neki nijedan.“
„Šest dana Pashe (Strasnu sedmicu), kaže Sveti Epifanije Kiparski, sav narod provodi u suhojedenju, hraneći se samo hlebom, solju i vodom, i to uveče; revnosniji poste po dva, po tri i po četiri dana, a neki i celu sedmicu, sve do kukurikanja petlova u noći pred dan vaskrsenja. U ovoj sedmici služi se šest svenoćnih bdenija i šest liturgija, koje se u Četrdesetnici produžavaju do večeri.“
Blagovesti Presvete Bogorodice praznuju se 7. aprila, ali ove godine praznik pada u Strasnoj sedmici, na Veliki utorak. Zbog toga dolazi do izvesnih promena u bogosluženju, kao i u postu. Obično je na Blagovesti dozvoljeno jesti ribu, ali ove godine praznična trpeza objedinjuje pravila oba dana: zbog Blagovesti dozvoljeni su vino i ulje, a zbog Strasne sedmice nema razrešenja za ribu.
„Saobrazno apostolskim i crkvenim ustanovama, i Pravoslavna crkva u Strasnoj sedmici propisuje post drugog stepena, suhojedenje, a u petak i subotu potpuno uzdržavanje od hrane, za one koji to mogu da podnesu“, piše Grigorije S. Deboljski u svom delu „Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve“.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Ilustracija: religija.rs
Zašto ove godine na Blagovesti nema ribe
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Praznici i sveci
09:59 | 06.04.2026
ŠTA SE DOGAĐA KADA BLAGOVESTI PADNU U STRASNU SEDMICU: Evo kako se menja poredak službi i šta vernici smeju da jedu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Molitva sabranih vernika, bogosluženje i poruke o pokajanju, nadi i duhovnoj odgovornosti u drevnoj svetinji na Kosovu i Metohiji.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
