Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Posle Svete četrdesetnice, koja se završava u petak šeste sedmice Velikog posta, od starine postoji praksa da se na nju neposredno nadovezuje post Strasne sedmice.
„Vaskrsenje Lazarevo, Cvetnu nedelju i svetu sedmicu spasonosnih stradanja nastavljamo odmah posle posta Četrdesetnice“, kaže Simeon, episkop solunski, zarad najsvetijih Gospodnjih stradanja za nas pretrpljenih, kojima nam se daruje bestrasnost. Mada dan Lazarevog vaskrsenja i ulazak Gospoda u Jerusalim ne pripadaju Strasnoj sedmici, ipak su i to dani plača i označavaju vrata kroz koja ulazimo u stradanje Spasitelja. Na dan vaskrsenja Lazarevog, Gospod se uzbudio, zaplakao i zaridao u sebi, te došao na grob; a od toga dana Judeji odlučiše da Ga ubiju. Na odstojanju od jednog dana hoda do Jerusalima, Gospod je ugledao grad i zaplakao nad njim (Lk 13,34). Po ulasku Gospoda u Jerusalim, arhijereji i književnici tražahu da Ga pogube (Lk 19,47).
Pošto je post Svete četrdesetnice ustanovljen po primeru Gospoda, koji je četrdeset dana postio, post Strasne sedmice ustanovljen je po Njegovoj zapovesti: „Doći će dani kada će se uzeti od njih Ženik, i tada će postiti“ (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o postu Strasne sedmice kaže se: Gospod nam je zapovedio da postimo tih šest dana zbog nečastivosti i zlobe Judeja, pozivajući nas da tugujemo i plačemo za ogrehovljenima. On je i sam plakao nad njima, jer nisu poznali vreme u kome ih je posetio. Sredom i petkom Gospod je utvrdio da postimo, u spomen Njegovog hvatanja i stradanja. Post u sedmi dan, posle kukurikanja petla, ne uvodi se zato što bi u subotu, koja je dan odmora posle stvaranja sveta, trebalo postiti, već zato što u tu jedinu subotu treba postiti iz prostog razloga što je i sam Tvorac tada bio u grobu.
I Judejci su na sam praznik uhvatili Gospoda, te se ispunilo napisano: „Položiše znamenja svoja posred praznika svoga, i ne poznadoše“ (Ps 73,4). Zato treba da plačemo i zbog njih, jer nisu poverovali u došavšeg Gospoda, već su odbacili Njegovo učenje i tako postali nedostojni spasenja. Sve su to razlozi zbog kojih postimo u danima Strasne sedmice, hraneći se jedino hlebom, solju, voćem i vodom; uzdržavajte se u te dane od vina i mesa: to su dani plača, a ne veselja. Petak i subotu provedite u potpunom postu, a ako je moguće, pokušajte da ništa ne okusite do oglašenja petlova. Ako neko ne može da provede dva dana bez hrane, neka ovaj post, u krajnjoj meri, primeni barem na subotu. Jer Gospod kaže: kada se uzme Ženik od njih, tada će postiti. U ove dane Gospod je bio uzet, na krstu razapet i među bezakonike ubrojan.
Sveti Dionisije, arhiepiskop aleksandrijski (oko 260. godine), piše: „Do vremena vaskrsenja Gospoda našeg postom treba umiriti dušu; to svi jednodušno prihvataju. Uostalom, svih šest dana Strasne sedmice ne provode svi jednoobrazno: jedni sve te dane provode bez hrane, drugi pak dva dana, neki tri dana, neki četiri, a neki nijedan.“
„Šest dana Pashe (Strasnu sedmicu), kaže Sveti Epifanije Kiparski, sav narod provodi u suhojedenju, hraneći se samo hlebom, solju i vodom, i to uveče; revnosniji poste po dva, po tri i po četiri dana, a neki i celu sedmicu, sve do kukurikanja petlova u noći pred dan vaskrsenja. U ovoj sedmici služi se šest svenoćnih bdenija i šest liturgija, koje se u Četrdesetnici produžavaju do večeri.“
Blagovesti Presvete Bogorodice praznuju se 7. aprila, ali ove godine praznik pada u Strasnoj sedmici, na Veliki utorak. Zbog toga dolazi do izvesnih promena u bogosluženju, kao i u postu. Obično je na Blagovesti dozvoljeno jesti ribu, ali ove godine praznična trpeza objedinjuje pravila oba dana: zbog Blagovesti dozvoljeni su vino i ulje, a zbog Strasne sedmice nema razrešenja za ribu.
„Saobrazno apostolskim i crkvenim ustanovama, i Pravoslavna crkva u Strasnoj sedmici propisuje post drugog stepena, suhojedenje, a u petak i subotu potpuno uzdržavanje od hrane, za one koji to mogu da podnesu“, piše Grigorije S. Deboljski u svom delu „Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve“.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Ilustracija: religija.rs
Zašto ove godine na Blagovesti nema ribe
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Praznici i sveci
09:59 | 06.04.2026
ŠTA SE DOGAĐA KADA BLAGOVESTI PADNU U STRASNU SEDMICU: Evo kako se menja poredak službi i šta vernici smeju da jedu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Dok su propovedali Jevanđelje, prolazili su kroz tamnice, mučenja i smrt, a sudbine pojedinih Hristovih učenika i danas bude divljenje i nevericu.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Vernici ne bi trebalo svetiteljima da se obraćaju kao nekome ko ispunjava prolazne želje, već kao nebeskim zastupnicima pred Gospodom.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
