Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Posle Svete četrdesetnice, koja se završava u petak šeste sedmice Velikog posta, od starine postoji praksa da se na nju neposredno nadovezuje post Strasne sedmice.
„Vaskrsenje Lazarevo, Cvetnu nedelju i svetu sedmicu spasonosnih stradanja nastavljamo odmah posle posta Četrdesetnice“, kaže Simeon, episkop solunski, zarad najsvetijih Gospodnjih stradanja za nas pretrpljenih, kojima nam se daruje bestrasnost. Mada dan Lazarevog vaskrsenja i ulazak Gospoda u Jerusalim ne pripadaju Strasnoj sedmici, ipak su i to dani plača i označavaju vrata kroz koja ulazimo u stradanje Spasitelja. Na dan vaskrsenja Lazarevog, Gospod se uzbudio, zaplakao i zaridao u sebi, te došao na grob; a od toga dana Judeji odlučiše da Ga ubiju. Na odstojanju od jednog dana hoda do Jerusalima, Gospod je ugledao grad i zaplakao nad njim (Lk 13,34). Po ulasku Gospoda u Jerusalim, arhijereji i književnici tražahu da Ga pogube (Lk 19,47).
Pošto je post Svete četrdesetnice ustanovljen po primeru Gospoda, koji je četrdeset dana postio, post Strasne sedmice ustanovljen je po Njegovoj zapovesti: „Doći će dani kada će se uzeti od njih Ženik, i tada će postiti“ (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o postu Strasne sedmice kaže se: Gospod nam je zapovedio da postimo tih šest dana zbog nečastivosti i zlobe Judeja, pozivajući nas da tugujemo i plačemo za ogrehovljenima. On je i sam plakao nad njima, jer nisu poznali vreme u kome ih je posetio. Sredom i petkom Gospod je utvrdio da postimo, u spomen Njegovog hvatanja i stradanja. Post u sedmi dan, posle kukurikanja petla, ne uvodi se zato što bi u subotu, koja je dan odmora posle stvaranja sveta, trebalo postiti, već zato što u tu jedinu subotu treba postiti iz prostog razloga što je i sam Tvorac tada bio u grobu.
I Judejci su na sam praznik uhvatili Gospoda, te se ispunilo napisano: „Položiše znamenja svoja posred praznika svoga, i ne poznadoše“ (Ps 73,4). Zato treba da plačemo i zbog njih, jer nisu poverovali u došavšeg Gospoda, već su odbacili Njegovo učenje i tako postali nedostojni spasenja. Sve su to razlozi zbog kojih postimo u danima Strasne sedmice, hraneći se jedino hlebom, solju, voćem i vodom; uzdržavajte se u te dane od vina i mesa: to su dani plača, a ne veselja. Petak i subotu provedite u potpunom postu, a ako je moguće, pokušajte da ništa ne okusite do oglašenja petlova. Ako neko ne može da provede dva dana bez hrane, neka ovaj post, u krajnjoj meri, primeni barem na subotu. Jer Gospod kaže: kada se uzme Ženik od njih, tada će postiti. U ove dane Gospod je bio uzet, na krstu razapet i među bezakonike ubrojan.
Sveti Dionisije, arhiepiskop aleksandrijski (oko 260. godine), piše: „Do vremena vaskrsenja Gospoda našeg postom treba umiriti dušu; to svi jednodušno prihvataju. Uostalom, svih šest dana Strasne sedmice ne provode svi jednoobrazno: jedni sve te dane provode bez hrane, drugi pak dva dana, neki tri dana, neki četiri, a neki nijedan.“
„Šest dana Pashe (Strasnu sedmicu), kaže Sveti Epifanije Kiparski, sav narod provodi u suhojedenju, hraneći se samo hlebom, solju i vodom, i to uveče; revnosniji poste po dva, po tri i po četiri dana, a neki i celu sedmicu, sve do kukurikanja petlova u noći pred dan vaskrsenja. U ovoj sedmici služi se šest svenoćnih bdenija i šest liturgija, koje se u Četrdesetnici produžavaju do večeri.“
Blagovesti Presvete Bogorodice praznuju se 7. aprila, ali ove godine praznik pada u Strasnoj sedmici, na Veliki utorak. Zbog toga dolazi do izvesnih promena u bogosluženju, kao i u postu. Obično je na Blagovesti dozvoljeno jesti ribu, ali ove godine praznična trpeza objedinjuje pravila oba dana: zbog Blagovesti dozvoljeni su vino i ulje, a zbog Strasne sedmice nema razrešenja za ribu.
„Saobrazno apostolskim i crkvenim ustanovama, i Pravoslavna crkva u Strasnoj sedmici propisuje post drugog stepena, suhojedenje, a u petak i subotu potpuno uzdržavanje od hrane, za one koji to mogu da podnesu“, piše Grigorije S. Deboljski u svom delu „Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve“.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Ilustracija: religija.rs
Zašto ove godine na Blagovesti nema ribe
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Praznici i sveci
09:59 | 06.04.2026
ŠTA SE DOGAĐA KADA BLAGOVESTI PADNU U STRASNU SEDMICU: Evo kako se menja poredak službi i šta vernici smeju da jedu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
U besedi za utorak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako je sve, od prvog svetlosnog zraka do čuda Hristovog rođenja, oblikovano snagom reči koju ništa ne može zaustaviti.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
