Od 23. februara do 11. aprila 2026. godine traje Veliki post, koji uključuje i Strastnu nedelju. Tokom ovog perioda pravoslavni hrišćani pripremaju se za proslavu Vaskrsenja Hristovog. Kako se pravilno postiti i duhovno pripremiti za ovaj veliki praznik?
1. Cilj posta
Prvo je važno jasno odrediti cilj posta. Veliki post nije prvenstveno veština u osmišljavanju jelovnika bez jaja, mesa i mlečnih proizvoda, već vreme unutrašnje pripreme za Vaskrs. Ta priprema znači približavanje Hristu i nastojanje da sledimo način života kojem nas je On učio. Sve prehrambene i druge zabrane, koje su neizostavan deo posta, služe upravo ovom duhovnom cilju.
2. Duhovni ciljevi
U čoveku postoje vrline i navike koje ga približavaju Bogu, ali i suprotne osobine koje ga udaljavaju. Jednostavan kriterijum je sledeći: da li delujemo iz ljubavi prema Bogu i bližnjima, ili iz drugih razloga – straha, nemoći, ljutnje, nerazumevanja i slično. Cilj je truditi se da dela iz ljubavi postanu češća i da se bar sa jednim svojim grehom iskreno izborimo.
3. Bogosluženja - prisustvujte češće
Duhovnu borbu i promenu života kroz pokajanje nije moguće voditi sami, bez Božje pomoći i podrške drugih hrišćana. Zbog toga se u toku Velikog posta preporučuje redovno prisustvovanje bogosluženjima, ne samo nedeljom, kako bismo zajedno molili Boga i ojačali svoju veru.
4. Bogosluženja Velikog posta: šta ne smete propustiti
Neka bogosluženja se vrše samo tokom Velikog posta, a postoje i retke službe koje je korisno posetiti:
Od ponedeljka do četvrtka prve nedelje posta (od 23. do 26. februara 2026.) u hramovima se služi Veliki pokajni kanon prepodobnog Andreja Kritskog. Kanon traje oko sat vremena, a nakon njega sledi Veliko veče, koje takođe traje oko sat vremena.
Ceo Veliki pokajni kanon služi se u sredu pete nedelje Velikog posta (25. marta 2026.).
Sredom i petkom tokom velog Velikog posta služi se Liturgija preosvećenih darova. Preporučuje se da u njoj učestvujete barem jednom tokom posta. U nekim hramovima služba je uveče, pa možete doći i nakon posla. Euharistijski post pre Pričešća traje najmanje šest sati.
Nedeljom se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, dok se u ostale nedelje tokom godine služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog. Razlika je u molitvama koje sveštenici izgovaraju u oltaru. Tekst molitvi možete preuzeti i pratiti tokom službe.
5. Posebna bogosluženja između Velikog posta i Strastne nedelje
Veliki post završava se u petak šeste nedelje, 3. aprila, ali to ne znači da od tog dana možemo jesti meso ili druge zabranjene namirnice i zabavljati se. Već 6. aprila počinje Strastna sedmica, tokom koje svaki dan proživljavamo poslednje dane Hristovog života na zemlji.
Dana 4. i 5. aprila služi kao kratki predah: Lazarova subota i Ulazak Gospodnji u Jerusalim.
Subotom se prisećamo kako je Gospod vaskrsnuo svog prijatelja Lazara, koji je već četiri dana bio u grobu. Uveče, pred praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, osvećuju se palminove i vrbove grančice, simboli svečanog dolaska Spasitelja u prestonicu i sveti grad Judeje. Zato se nedelja u narodu naziva Cvetna ili Vrbica.
Tokom subote na trpezi je dozvoljena riba ili ikra, a nedeljom – riba. Posle toga počinju bogati duhovni dani Velike predpaskalne nedelje.
6. Ispovest i Pričešće
Hrišćanin crpi duhovnu snagu iz crkvenih svetih tajni, a najčešće su to Ispovest i pričešće. Ispovest pomaže da se duša očisti od greha i njihovih posledica, dok Pričešće omogućava jedinstvo s Bogom.
Ako se nikada niste ispovedali i pričešćivali, Veliki post je idealna prilika da počnete. Ako ste to činili retko, možete sada praktikovati nedeljno, uz savet sveštenika. Ako ste duboko voćerkovljeni, razmislite na kojim mestima možete produbiti pokajanje i sa kojim grehovima se sada posebno boriti.
Opšti savet: učestvujte barem jednom u Liturgiji preosvećenih darova.
7. Jeleosvećenje
Tokom Velikog posta preporučuje se barem jednom učestvovati u Svetoj tajni jeleosvećenja, koja se u ovom periodu često vrši u hramovima. Ova Tajna nije namenjena samo bolesnima ili umirućima, već svima. Njeno značenje je u molitvi i pokajanju. Molimo se za oproštaj i za grehe koje smo možda zaboravili, a koji nas i dalje nesvesno opterećuju.
8. Porodični odnosi
Tokom posta važno je kod kuće održavati mir i blag duh. Ako članovi porodice ne poste, nemojte ih kritikovati niti primoravati. Držite svoj post i molite se za svoju porodicu. Post ne sme biti povod za svađe ili nesuglasice.
Supružničko uzdržavanje treba da bude po međusobnom dogovoru. Ako jedan od supružnika nije spreman, drugom je bolje da popusti i pokaže razumevanje.
9. Ishrana
Mera uzdržavanja u ishrani određuje se pojedinačno, uz savet sveštenika. Tokom Velikog posta uobičajeno je da se ne jedu jaja, meso i mlečni proizvodi. Po Ustavu, ne jede se ni riba, osim na Cvetnu nedelju i praznik Blagovesti. Kavijar je dozvoljen na Lazarovu subotu.
U 2026. godini Blagovesti (7. april) padaju na Veliki utorak, pa oslobađanje za ribu tada ne važi. Ako neko obavlja težak fizički rad, izuzetno je dozvoljena riba, ali je poželjno da se ne jede sredom i petkom.
Suvojedenje i strogi post nisu obavezni za svetovne ljude; mogu ih praktikovati samo oni koji su sigurni u svoje mogućnosti.
Bolesnici kojima je propisana medicinska dijeta treba da se pridržavaju preporuka lekara – to se smatra njihovim postom, jer jedu ono što je potrebno, a ne ono što žele.
Za decu post može biti uzdržavanje od slatkiša i poslastica. Decu nije potrebno lišavati mesa i mlečnih proizvoda.
10. Duhovno korisno čitanje
Tokom posta važno je podsticati sebe na duhovni život, što se može ostvariti čitanjem duhovne literature. Izbor knjiga zavisi od pripremljenosti čitaoca.
Neko će prvi put pročitati sva četiri Jevanđelja, neko Dela apostolska i Poslanice. Za druge, korisna literatura može biti Dobrotoljublje ili dela pojedinih svetih otaca iz prošlosti, poput blaženog Avgustina, Svetog Jovana Zlatousta, Jovana Kasijana, ili svetitelja iz bliže prošlosti, kao što je Sveti Teofan Zatvornik.
Duhovni podsticaj mogu pružiti i kratke priče iz života svetih otaca koje se nalaze u starim patericima (zbirke priča o monasima), ili propovedi Svetog Nikolaja Velimirovića, Mitropolita Antonija (Suroškog) i drugih savremenih duhovnika.
11. Dobri dela i milosrđe
Veliki post je vreme za činjenje dobrih dela. Postoji mnogo načina da se to ostvaruje: od finansijske pomoći pouzdanim dobrotvornim projektima, preko pomoći bližnjima, do podrške onima kojima je pomoć potrebna.
Na primer, možete učestvovati u hranjenju beskućnika, posetiti domove za stare, pomagati u humanitarnim akcijama i slično. Takođe, ovo je prilika da posetite rođake i prijatelje koje dugo niste videli, a kojima će vaša poseta pričiniti radost.
12. Strastna sedmica
Strastna nedelja je poslednja nedelja pre Vaskrsa, dani sećanja na Hristove poslednje događaje na zemlji. Po mogućnosti treba prisustvovati svim bogosluženjima, u skladu sa sopstvenim snagama.
Posebno je važno prisustvovati:
Liturgiji Velikog četvrtka, večernjem bogosluženju na kojem se čitaju 12 Strastnih Jevanđelja koja opisuju Hristove muke, službama iznošenja i pogrebenja Plasjanice u Veliki petak, kada se učestvuje u pogrebnoj procesiji Hrista, Liturgiji Velike subote, koja već nosi predosećanje noćne vaskršnje službe.
13. Priprema za Vaskrs - hrana i domaćinstvo
Po tradiciji, na Veliki četvrtak (četvrtak pred Vaskrs) hrišćani pripremaju prazničnu hranu: farbaju jaja, peku kolače (kulich) i prave sirnu Vaskršnju pashu.
U Veliku subotu (dan pred Vaskrs) hrana se osvećuje u hramu, često zajedno sa drugim poslastima. Priprema ranije nije preporučljiva, jer hrana može da se pokvari. Petak nije pogodan za pripremu, jer je to dan sećanja na Raspeće i Hristovu smrt na krstu. Ako nemate mogućnosti da sami pripremite hranu, možete je kupiti u prodavnici.
14. Priprema za Vaskrs - duhovni aspekt
Vaskrs je praznik Vaskrsenja Hristovog i podsećanje na Čudo koje je promenilo tok istorije čoveka. Bog je, proživljavajući puninu ljudskog života, susreo smrt i pobedio je: Sišao je u ad, razbio njegova vrata, izveo iz njega sve ljude i vratio se u Život.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
