Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Tišina ne dolazi uvek kao odsustvo zvuka. Ponekad se pojavljuje kao poslednje upozorenje pred završnicu, kao trenutak kada više nema izgovora da se ne pogleda u sebe. U pravoslavnom kalendaru, upravo takav pečat nosi peta sedmica Velikog posta: Gluva sedmica koja je danas počela i traje do Gluve nedelje 29. marta.
Gluva sedmica nije samo slikovit naziv. Ona je jasno imenovana u poretku Vaskršnjeg posta, među sedmicama koje vode ka najvažnijem hrišćanskom prazniku. Kao što postoje Čista, Krstopoklona ili Sredoposna, tako postoji i - Gluva.
Naziv „gluva“ ne označava prazninu, već stanje: vreme kada se utišavaju spoljašnji utisci kako bi se otvorio prostor za unutrašnji glas. To je sedmica u kojoj Crkva ne menja samo pravila posta, već menja ton — sve postaje ozbiljnije, sabranije, ogoljenije.
Ova sedmica dolazi kada je post već duboko odmakao. Početna odlučnost je potrošena, a cilj još nije na vidiku. Upravo tada Crkva uvodi oštriju tišinu, ne kao zabranu, već kao razotkrivanje.
Zato se u bogoslužbenoj praksi pojačava pokajnički ton, a u narodnom životu izostaju pesma, veselja i buka. Nije poenta u spoljašnjoj zabrani, već u unutrašnjem suočavanju: kad utihne sve oko čoveka, ostaje samo ono što nosi u sebi.
U narodnoj praksi, Gluva nedelja je obavijena nizom običaja:
• Izbegavaju se putovanja i veliki poslovi
• Ne organizuju se veselja
• Dani se provode u uzdržanju i miru
Ova pravila nisu sama sebi cilj. Ona stvaraju okvir u kojem čovek može da se „isključi“ iz svakodnevnog ritma i okrene unutrašnjem životu.
Post se u ovoj nedelji takođe pooštrava, najčešće se sprovodi na vodi u prvim danima, uz blaži režim pred kraj sedmice.
U središtu ove sedmice stoji spomen Svete Marije Egipćanke, svetiteljke čiji život izgleda kao prelom između dva sveta.
Njena priča ne ulazi u detalje greha da bi sablaznila, već da bi pokazala koliko daleko može da ide preobražaj. Upravo zato se njen lik čita u ovoj sedmici: ne kao podsećanje na pad, već kao dokaz da nijedan pad nije konačan.
Gluva sedmica nije završnica posta, ali jeste njegova prekretnica. Posle nje više nema laganog hoda, dolazi neposredna priprema za događaje koji će se liturgijski razotkriti u Strasnoj sedmici.
Zato ona deluje kao zadržan dah. Nema velikih reči, nema spoljašnjih znakova uzbuđenja. Samo sabranost.
I možda baš tu leži njena najdublja poruka: ne traži se od čoveka da govori više - već da, makar jednom, zaista čuje.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Bio je veliki učitelj, podvižnik i branilac pravoslavne vere.
Očevici opisuju trenutke neizvesnosti, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu i proveru svih okolnosti nezgode.
Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.
Post, naročito onaj najstroži, na vodi, kakav se praktikuje tokom ovih dana, uči čoveka disciplini, ali još više - smirenju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Očevici opisuju trenutke neizvesnosti, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu i proveru svih okolnosti nezgode.
Post, naročito onaj najstroži, na vodi, kakav se praktikuje tokom ovih dana, uči čoveka disciplini, ali još više - smirenju.
Pravoslavno predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
