Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Postoji sedmica u toku Velikog posta kada se tišina ne prekida, ali postaje dublja. Kada se ne govori glasnije, ali se razume više. Ta nedelja počinje danas - Cvetna sedmica, poslednji korak pred događaje koji stoje u samom središtu hrišćanske vere.
Prvog dana Cvetne sedmice Crkva slavi Svetog Aleksija Čoveka Božjeg, koji je svesno ostavio bogatstvo, dom i ime da bi živeo kao nepoznat prosjak, u molitvi i potpunom predanju Bogu čak 34 godine. Njegov život ne zvuči kao priča iz prošlosti, već kao tiho pitanje savremenom čoveku: šta smo spremni da ostavimo zarad onoga što je zaista važno?
Narodno predanje kaže da u ponedeljak Cvetne sedmice treba dati milostinju svakome ko je zatraži. Ali Crkva ide dalje od običaja – milosrđe nije jednodnevna dužnost, već trajno stanje srca. Ne meri se danima, već spremnošću da u drugome prepoznamo bližnjeg, bez odlaganja i bez računice.
Kako sedmica odmiče, pogled vernika se sve jasnije usmerava ka događajima koji dolaze. U subotu, na praznik Vrbice ili Lazareve subote, u hramove se unose vrbove grančice. One se osveštavaju i nose kući, gde ostaju pored ikona kao znak radosti i nade. Taj praznik nosi uspomenu na vaskrsenje Lazara – događaj koji nije samo čudo, već najava nečega mnogo većeg.
U nedelju koja sledi, na Cveti, iako post traje, toga dana je dozvoljena riba – kao mali predah, ali i nagoveštaj radosti koja dolazi. To nije odstupanje od posta, već podsećanje da post nije sam sebi cilj, već put ka susretu.
Upravo o tom susretu piše Aleksandar Šmeman u knjizi "Veliki post", otkrivajući dublji smisao ove sedmice:
- Cela sedmica je u duhovnom meditiranju o predstojećem susretu Hrista i smrti – najpre u licu njegovog prijatelja Lazara, a zatim Hristovoj sopstvenoj smrti... Ona predstavlja približavanje onoga ‘Hristovog časa’ o kome je On tako često govorio...
Otac Aleksandar ne ostaje na opisu, već postavlja pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta za nas znači to „danas“ koje Crkva stalno ponavlja u bogosluženju? Kada se peva „danas dolazi u Jerusalim“, da li je to samo sećanje ili nešto što se zaista događa?
- U proslavljanju događaja iz Hristovog života, Crkva veoma često, ako ne i uvek, transponuje prošlost u sadašnjost... Postavlja se pitanje: kakvo značenje ima ovo prenošenje događaja?
Odgovor koji se nazire nije intelektualni ukras niti puka emocija. To „danas“ znači da se događaji ne posmatraju sa distance, već da se u njih ulazi. Da se ne prisećamo, nego učestvujemo. Da Veliki post nije niz pravila, već put kojim se ide stvarno, lično i neponovljivo.
Cvetna sedmica zato nije samo uvod u završnicu posta. Ona je poziv na budnost. Na sabiranje. Na preispitivanje - ne spoljašnjeg, nego unutrašnjeg.
I odmah iza nje dolazi Stradalna sedmica, najtiši i najdublji deo crkvene godine. A na njenom kraju – Vaskrs, praznik koji ne dolazi kao iznenađenje, već kao odgovor na sve što je u ovim danima proživljeno.
Zato ova nedelja ne traži mnogo reči. Traži pažnju. I spremnost da ono „danas“ iz bogosluženja postane i naše lično - sada.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje. Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju. Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen. Budi deo Religija.rs zajednice.
wikipedia/Algoman
KOME DANAS SMETA KRST? Sveštenik Jovica Vukasović izneo snažnu opomenu koja je pokrenula raspravu
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
KAKO VASKRŠNJI POST POMAŽE DA POBEDIMO SVAKODNEVNA ISKUŠENJA I PRONAĐEMO UNUTRAŠNJI MIR: Poruke mitropolita Joanikija privukle veliku pažnju vernika
OVO JE NAJVEĆE ČUDO PRAVOSLAVLJA: Svetogorski monah Jefrem upozorava - kada izostane, to će biti vreme antihrista
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News