Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Postoji sedmica u toku Velikog posta kada se tišina ne prekida, ali postaje dublja. Kada se ne govori glasnije, ali se razume više. Ta nedelja počinje danas - Cvetna sedmica, poslednji korak pred događaje koji stoje u samom središtu hrišćanske vere.
Prvog dana Cvetne sedmice Crkva slavi Svetog Aleksija Čoveka Božjeg, koji je svesno ostavio bogatstvo, dom i ime da bi živeo kao nepoznat prosjak, u molitvi i potpunom predanju Bogu čak 34 godine. Njegov život ne zvuči kao priča iz prošlosti, već kao tiho pitanje savremenom čoveku: šta smo spremni da ostavimo zarad onoga što je zaista važno?
Narodno predanje kaže da u ponedeljak Cvetne sedmice treba dati milostinju svakome ko je zatraži. Ali Crkva ide dalje od običaja – milosrđe nije jednodnevna dužnost, već trajno stanje srca. Ne meri se danima, već spremnošću da u drugome prepoznamo bližnjeg, bez odlaganja i bez računice.
Kako sedmica odmiče, pogled vernika se sve jasnije usmerava ka događajima koji dolaze. U subotu, na praznik Vrbice ili Lazareve subote, u hramove se unose vrbove grančice. One se osveštavaju i nose kući, gde ostaju pored ikona kao znak radosti i nade. Taj praznik nosi uspomenu na vaskrsenje Lazara – događaj koji nije samo čudo, već najava nečega mnogo većeg.
U nedelju koja sledi, na Cveti, iako post traje, toga dana je dozvoljena riba – kao mali predah, ali i nagoveštaj radosti koja dolazi. To nije odstupanje od posta, već podsećanje da post nije sam sebi cilj, već put ka susretu.
Upravo o tom susretu piše Aleksandar Šmeman u knjizi "Veliki post", otkrivajući dublji smisao ove sedmice:
- Cela sedmica je u duhovnom meditiranju o predstojećem susretu Hrista i smrti – najpre u licu njegovog prijatelja Lazara, a zatim Hristovoj sopstvenoj smrti... Ona predstavlja približavanje onoga ‘Hristovog časa’ o kome je On tako često govorio...
Otac Aleksandar ne ostaje na opisu, već postavlja pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta za nas znači to „danas“ koje Crkva stalno ponavlja u bogosluženju? Kada se peva „danas dolazi u Jerusalim“, da li je to samo sećanje ili nešto što se zaista događa?
- U proslavljanju događaja iz Hristovog života, Crkva veoma često, ako ne i uvek, transponuje prošlost u sadašnjost... Postavlja se pitanje: kakvo značenje ima ovo prenošenje događaja?
Odgovor koji se nazire nije intelektualni ukras niti puka emocija. To „danas“ znači da se događaji ne posmatraju sa distance, već da se u njih ulazi. Da se ne prisećamo, nego učestvujemo. Da Veliki post nije niz pravila, već put kojim se ide stvarno, lično i neponovljivo.
Cvetna sedmica zato nije samo uvod u završnicu posta. Ona je poziv na budnost. Na sabiranje. Na preispitivanje - ne spoljašnjeg, nego unutrašnjeg.
I odmah iza nje dolazi Stradalna sedmica, najtiši i najdublji deo crkvene godine. A na njenom kraju – Vaskrs, praznik koji ne dolazi kao iznenađenje, već kao odgovor na sve što je u ovim danima proživljeno.
Zato ova nedelja ne traži mnogo reči. Traži pažnju. I spremnost da ono „danas“ iz bogosluženja postane i naše lično - sada.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje. Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju. Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
wikipedia/Algoman
Aktuelno iz SPC
09:56 | 14.03.2026
KOME DANAS SMETA KRST? Sveštenik Jovica Vukasović izneo snažnu opomenu koja je pokrenula raspravu
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Aktuelno iz SPC
17:15 | 23.03.2026
KAKO VASKRŠNJI POST POMAŽE DA POBEDIMO SVAKODNEVNA ISKUŠENJA I PRONAĐEMO UNUTRAŠNJI MIR: Poruke mitropolita Joanikija privukle veliku pažnju vernika
Duhovna riznica
22:07 | 28.03.2026
OVO JE NAJVEĆE ČUDO PRAVOSLAVLJA: Svetogorski monah Jefrem upozorava - kada izostane, to će biti vreme antihrista
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Bio je prinuđen da se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
U Galeriji SANU od 15. maja do 19. jula biće prikazan Karejski tipik, uz ikone, relikvije i umetnička dela koja osvetljavaju duhovni i istorijski trag Svetog Save kroz osam vekova srpske istorije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
