Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Srebroljublje nije samo obična ljudska strast. Za Pravoslavnu crkvu ono predstavlja duhovnu bolest koja može da iskrivi dušu, otvrdne srce čoveka i dovede ga čak i do njegovog duhovnog uništenja. Sveti Oci Crkve govore veoma strogo o ljubavi prema novcu, upozoravajući da čovek, kada počne da obožava bogatstvo, gubi mir, gubi zahvalnost i na kraju se udaljava od samog Boga.
Starac Jakov sa Svete sore to je opisao ovim rečima:
- Kada čovek previše zavoli novac, on može da otvrdne kao kamen. Tada zaboravlja dobro koje je primio, nanosi nepravdu sopstvenoj braći, dolazi u sukob sa prijateljima i na kraju izgubi i svoju dušu. Srebroljublje čoveka pretvara u zver - prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
Sveto pismo je po ovom pitanju jasno. Apostol Pavle kaže da je „koren svih zala srebroljublje“. Sveti Oci objašnjavaju da novac sam po sebi nije zlo, već da je problem u bolesnoj vezanosti čoveka za njega.
Sveti Jovan Zlatousti je učio da se srebroljubac nikada ne može zasititi. Čak i kada stekne veliko bogatstvo, on i dalje živi u strahu, nemiru i pohlepi.
- Srebroljubac je siromašniji od svih ljudi, jer nikada ne oseća da mu je dovoljno - govorio je veliki arhiepiskop.
On je takođe upozoravao da ljubav prema novcu rađa nepravdu, laž, licemerje i često dovodi do teških porodičnih sukoba. Nije retkost da se ljudi posvađaju i sa sopstvenom decom ili rođenom braćom zbog imovine i nasledstva.
Posebno oštar prema nezahvalnosti i obožavanju novca bio je i Sveti Pajsije Svetogorac.
Prema svedočenjima monaha sa Svete gore, on je često govorio da nezahvalan čovek gubi blagodat Božiju, jer lako zaboravlja one koji su mu učinili dobro.
- Nezahvalnost tera Božiji blagoslov od čoveka - govorio je on.
Svetitelj je objašnjavao da čovek kojim upravlja srebroljublje postaje egoističan i nezahvalan. On više ne prepoznaje dobro koje je primio, niti pokazuje milost prema drugima. Umesto toga, počinje da misli da mu sve pripada.
Starac Josif sa Svete gore je rekao da se danas vrednost svega često meri novcem.
- Izgubilo se filotimo. Ljudi su postali neosetljivi. Zaboravljaju ko ih je podržao u teškim trenucima i često se okreću protiv onih koji su im pomogli - istakao je.
Sveti Oci objašnjavaju da novac postaje opasan tek kada uđe u čovekovo srce i potpuno ga obuzme. Tada čovek gubi sposobnost rasuđivanja i počinje da opravdava i ono što je nepravedno.
Sveti Vasilije Veliki je govorio da je bogatstvo koje se ne deli siromašnima zapravo „ukradeni hleb“. Po njemu, čovek nije vlasnik imovine, već samo njen upravitelj.
Sveti Nektarije je učio da se srebroljubac ne može moliti čistog srca, jer mu je misao stalno vezana za materijalne stvari.
Starci Svete Gore naglašavaju da se danas srebroljublje često predstavlja kao „uspeh“, ali da Crkva na to gleda potpuno drugačije.
- Jedno je pošten rad i trud, a sasvim drugo obožavanje novca - naglasio je starac Jakov.
U starim poukama svetogorskih monaha kaže se da čovek može da postane „kao ptica“, u smislu da izgubi svoje ljudsko dostojanstvo i prepusti se strastima kao biće bez razuma.
Sveti Oci kažu da srebroljublje tera čoveka da živi samo za sebe, da stalno strahuje da će izgubiti ono što ima i da zatvara svoje srce pred tuđim bolom.
Sveti Pajsije je govorio i da čovek koji zahvaljuje Bogu za ono što ima, čak i ako je siromašan, u sebi oseća bogatstvo. Nasuprot njemu, onaj koji stalno želi više živi u nemiru i unutrašnjoj praznini.
Sveti Oci ne ostaju samo na upozorenjima, već nude i put izlečenja: milostinja, smirenje, zahvalnost, molitva, poverenje u Boga.
Pravoslavno predanje uči da se čovek oslobađa srebroljublja onda kada nauči da deli sa drugima ono što ima.
Starci Svete gore podsećaju da bogatstvo samo po sebi ne spasava čoveka. Spasenje dolazi kroz ljubav, pokajanje i čisto srce.
I kao što je govorio Sveti Pajsije Svetogorac:
- Čovek koji ima Hrista u sebi ne plaši se da izgubi novac. A čovek koji nema Boga, čak i ako stekne ceo svet, živeće u unutrašnjoj praznini.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Bio je prinuđen da se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
U trci za što više, mnogi ni ne primete kada im novac prestane da bude sredstvo, a postane – gospodar.
Mladenović je prepešačio put od Gračanice do manastira Ostrog, a njegov dolazak nije kraj hodočašća, već početak nove borbe za život male Jane Tirkajlo i poziv koji ne ostavlja ravnodušnim nijedno srce.
Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
U Galeriji SANU od 15. maja do 19. jula biće prikazan Karejski tipik, uz ikone, relikvije i umetnička dela koja osvetljavaju duhovni i istorijski trag Svetog Save kroz osam vekova srpske istorije.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
