Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Polovina Vaskršnjeg posta je prošla. Na svenoćnom bdeniju uoči Krstopoklone nedelje, koja ove godine pada danas, 15. marta, vrši se poklonjenje Časnom Krstu. Bogosluženje Krstopoklone nedelje prožeto je temom Krsta Gospodnjeg.
Tačno polovina posta je iza nas - stigli smo do njegove sredine. Na toj tački, prema logici poretka crkvenog života, treba suštinski da se promeni pravac naše pažnje: od ličnog pokajanja i usredsređenosti na sopstveno duhovno preobražavanje okrećemo se glavnom cilju posta, iščekivanju Vaskrsa.
- Ton velikoposnih bogosluženja menja se. Ako su u prvoj polovini posta naši napori bili usmereni na sopstveno očišćenje, sada nam se otkriva da to očišćenje nije samo sebi cilj; ono je trebalo da nas uvede u sagledavanje, razumevanje i prihvatanje Tajne Krsta i Vaskrsenja. Smisao našeg podviga sada se otkriva kao učešće u toj tajni, na koju smo se toliko navikli da često zaboravljamo njen pravi značaj. I sledeći Njega u Jerusalim, zajedno sa učenicima, mi "zbunjeni smo i užasnuti" - pisao je protojerej Aleksandar Šmeman, prenosi portal foma.ru.
Naglasak u bogosluženju Krstopoklone nedelje nije na krstonosnim stradanjima i smrti Hristovoj, nego na Vaskrsenju.
- Stigli smo do sredine Velikog posta. S jedne strane, telesni i duhovni podvig, ako je ozbiljan i postojan, počinje da se oseća, javlja se umor. Potrebna nam je pomoć i ohrabrenje. S druge strane, podnevši taj umor i popevši se na polovinu gore, počinjemo da naziremo kraj našeg putovanja i svetlost Vaskrsa postaje sve jasnija.
Veliki post je vreme našeg samoraspinjanja, iskustvo, makar i ograničeno, Hristovog poziva koji čujemo u jevanđeljskom čitanju ovoga dana:
- Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mk 8,34). Ali mi ne možemo primiti svoj krst i slediti Hrista ako ne primimo Njegov krst, koji je On poneo radi našeg spasenja. Spasava nas Njegov krst, a ne naš. Samo Njegov krst daje ne samo smisao nego i silu našim krstovima - pisao je o ovom danu protojerej-stavrofor Aleksandar Šmeman.
Glavna osobenost današnjeg bogosluženja, poklonjenje Časnom krstu kao vrhunac službe, pomaže nam da se pravilno duhovno usmerimo i da sagledamo Krst koji nam daje snagu da prođemo podvig Velikog posta, ali i čitav životni put, kako bismo se na kraju našli sa Hristom.
U subotu uveče
Svenoćno bdenije sa poklonjenjem Krstu
Nedeljno svenoćno bdenije sastoji se od dva velika dela.
Deo 1. Veliko večernje Od prvog vozglasa bogosluženja do čitanja 33. psalma („Blagosiljaću Gospoda u svako vreme, svagda je hvala Njegova u ustima mojim“).
U ovom delu bogosluženja uvek čujemo poznatu večernju pesmu Bogu „Svete tihi svete slave“, zatim paremije (čitanja iz Starog zaveta) i molitvu Svetog Simeona Bogoprimca („Sada otpuštaš slugu Tvojega, Gospode“).
Deo 2. Jutrenje Jutrenje počinje šestopsalmijem, uzastopnim čitanjem šest psalama. Tokom jutrenja čita se Jevanđelje, kanon i vrši se pomazanje vernih. Na Krstopoklonoj nedelji na kraju jutrenja obavlja se čin poklonjenja Časnom Krstu.
Deo 3. Prvi čas Ukupno trajanje večernjeg bogosluženja je oko dva i po sata.
U nedelju ujutru
Sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice. U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje. Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život. Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
wikipedia/Algoman
Bogosluženja Krstopoklone nedelje
Trajanje: oko 30–40 minuta
Trajanje: oko 1 sat i 30 minuta
(sa troparom i kondakom Krstopoklone nedelje)
Trajanje: oko 10 minuta
Trajanje: oko 2 sata
Duhovna riznica
10:00 | 23.02.2026
DETALJAN VODIČ KROZ VASKRŠNJI POST: Četrdeset osam dana uzdržanja koja vode ka svetlosti Vaskrsenja
Duhovna riznica
16:14 | 25.02.2026
MNOGI DOLAZE U CRKVU, ALI NE ZNAJU ŠTA SE ZAPRAVO SLUŽI: Evo zašto je pređeosvećena liturgija posebna služba Velikog posta
Duhovna riznica
15:39 | 27.02.2026
RAZLIKE IZMEĐU POSTA, DIJETE I VEGETARIJANSKE ISHRANE: Mitropolit Amfilohije upozorio šta gubimo birajući trendove umesto duhovnog i telesnog uzdržanja
Duhovna riznica
11:06 | 08.03.2026
MNOGI PRAVE ISTU GREŠKU TOKOM VELIKOG POSTA I ZATO SU ISCRPLJENI: Evo kako da izdržite do kraja - bez pada energije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Na Krstopoklonu nedelju vikarni episkop novobrdski služio je svetu liturgiju u manastiru Rakovici, a poseban trenutak bogosluženja bilo je rukopoloženje.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
