Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Polovina Vaskršnjeg posta je prošla. Na svenoćnom bdeniju uoči Krstopoklone nedelje, koja ove godine pada danas, 15. marta, vrši se poklonjenje Časnom Krstu. Bogosluženje Krstopoklone nedelje prožeto je temom Krsta Gospodnjeg.
Tačno polovina posta je iza nas - stigli smo do njegove sredine. Na toj tački, prema logici poretka crkvenog života, treba suštinski da se promeni pravac naše pažnje: od ličnog pokajanja i usredsređenosti na sopstveno duhovno preobražavanje okrećemo se glavnom cilju posta, iščekivanju Vaskrsa.
- Ton velikoposnih bogosluženja menja se. Ako su u prvoj polovini posta naši napori bili usmereni na sopstveno očišćenje, sada nam se otkriva da to očišćenje nije samo sebi cilj; ono je trebalo da nas uvede u sagledavanje, razumevanje i prihvatanje Tajne Krsta i Vaskrsenja. Smisao našeg podviga sada se otkriva kao učešće u toj tajni, na koju smo se toliko navikli da često zaboravljamo njen pravi značaj. I sledeći Njega u Jerusalim, zajedno sa učenicima, mi "zbunjeni smo i užasnuti" - pisao je protojerej Aleksandar Šmeman, prenosi portal foma.ru.
Naglasak u bogosluženju Krstopoklone nedelje nije na krstonosnim stradanjima i smrti Hristovoj, nego na Vaskrsenju.
- Stigli smo do sredine Velikog posta. S jedne strane, telesni i duhovni podvig, ako je ozbiljan i postojan, počinje da se oseća, javlja se umor. Potrebna nam je pomoć i ohrabrenje. S druge strane, podnevši taj umor i popevši se na polovinu gore, počinjemo da naziremo kraj našeg putovanja i svetlost Vaskrsa postaje sve jasnija.
Veliki post je vreme našeg samoraspinjanja, iskustvo, makar i ograničeno, Hristovog poziva koji čujemo u jevanđeljskom čitanju ovoga dana:
- Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mk 8,34). Ali mi ne možemo primiti svoj krst i slediti Hrista ako ne primimo Njegov krst, koji je On poneo radi našeg spasenja. Spasava nas Njegov krst, a ne naš. Samo Njegov krst daje ne samo smisao nego i silu našim krstovima - pisao je o ovom danu protojerej-stavrofor Aleksandar Šmeman.
Glavna osobenost današnjeg bogosluženja, poklonjenje Časnom krstu kao vrhunac službe, pomaže nam da se pravilno duhovno usmerimo i da sagledamo Krst koji nam daje snagu da prođemo podvig Velikog posta, ali i čitav životni put, kako bismo se na kraju našli sa Hristom.
U subotu uveče
Svenoćno bdenije sa poklonjenjem Krstu
Nedeljno svenoćno bdenije sastoji se od dva velika dela.
Deo 1. Veliko večernje Od prvog vozglasa bogosluženja do čitanja 33. psalma („Blagosiljaću Gospoda u svako vreme, svagda je hvala Njegova u ustima mojim“).
U ovom delu bogosluženja uvek čujemo poznatu večernju pesmu Bogu „Svete tihi svete slave“, zatim paremije (čitanja iz Starog zaveta) i molitvu Svetog Simeona Bogoprimca („Sada otpuštaš slugu Tvojega, Gospode“).
Deo 2. Jutrenje Jutrenje počinje šestopsalmijem, uzastopnim čitanjem šest psalama. Tokom jutrenja čita se Jevanđelje, kanon i vrši se pomazanje vernih. Na Krstopoklonoj nedelji na kraju jutrenja obavlja se čin poklonjenja Časnom Krstu.
Deo 3. Prvi čas Ukupno trajanje večernjeg bogosluženja je oko dva i po sata.
U nedelju ujutru
Sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice. U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje. Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život. Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
wikipedia/Algoman
Bogosluženja Krstopoklone nedelje
Trajanje: oko 30–40 minuta
Trajanje: oko 1 sat i 30 minuta
(sa troparom i kondakom Krstopoklone nedelje)
Trajanje: oko 10 minuta
Trajanje: oko 2 sata
Duhovna riznica
10:00 | 23.02.2026
DETALJAN VODIČ KROZ VASKRŠNJI POST: Četrdeset osam dana uzdržanja koja vode ka svetlosti Vaskrsenja
Duhovna riznica
16:14 | 25.02.2026
MNOGI DOLAZE U CRKVU, ALI NE ZNAJU ŠTA SE ZAPRAVO SLUŽI: Evo zašto je pređeosvećena liturgija posebna služba Velikog posta
Duhovna riznica
15:39 | 27.02.2026
RAZLIKE IZMEĐU POSTA, DIJETE I VEGETARIJANSKE ISHRANE: Mitropolit Amfilohije upozorio šta gubimo birajući trendove umesto duhovnog i telesnog uzdržanja
Duhovna riznica
11:06 | 08.03.2026
MNOGI PRAVE ISTU GREŠKU TOKOM VELIKOG POSTA I ZATO SU ISCRPLJENI: Evo kako da izdržite do kraja - bez pada energije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Na Krstopoklonu nedelju vikarni episkop novobrdski služio je svetu liturgiju u manastiru Rakovici, a poseban trenutak bogosluženja bilo je rukopoloženje.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Porodica je u središtu hrišćanskog života, pa se i prostor u kojem ona živi ne posmatra samo kao građevina, već kao mesto zajedništva i porodičnog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
