Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
U starim ulicama turskog grada Safranbolu postoje građevine koje se ne zaboravljaju lako. Neke privlače pogled veličinom, druge istorijom, a poneke neobičnom idejom gradnje. Među njima posebno mesto zauzima Lutfije džamija, mala ali neobična bogomolja podignuta na mestu gde se arhitektura susreće sa vodom: džamija stoji iznad potoka, dok ispod nje neprestano protiče Akčasu.
Ova neobična građevina nalazi se u starom delu Safranbolua, grada koji je zbog očuvane osmanske arhitekture uvršten na Listu svetske baštine UNESCO. Upravo ta autentična urbana celina – sa starim kućama, česmama, hanovima i verskim objektima - svake godine privlači veliki broj putnika koji žele da osete duh prošlih vekova.
Lutfije džamija izgrađena je krajem XIX veka, između 1878. i 1880. godine, u mahali Akčasu. Podigao ju je Muslubejoglu hadži Husein Husnu Efendi nakon povratka sa dugog i napornog hodočašća u Meku. Verujući da je njegov bezbedan povratak plod Božje milosti, odlučio je da iz zahvalnosti sagradi džamiju i nazove je „Lutfije“, što znači „Božja blagodat“.
Građevina je podignuta na kamenom svodu koji premošćava potok Akčasu. Zidana je lomljenim kamenom, dok su krov i mnogi detalji izrađeni od drveta. Upravo taj spoj kamena i drveta daje joj izgled tipičan za osmansku arhitekturu tog vremena. Posebnu pažnju privlači vitka drvena munara, galerija sa rezbarenom ogradom i autentični plafon koji je sačuvao izvorni izgled više od jednog veka.
Posetioci često kažu da je ovo jedno od retkih mesta gde se tokom molitve čuje šum vode koja protiče ispod poda. Taj zvuk, koji dopire iz potoka skrivenog ispod temelja, daje prostoru neobičnu tišinu i poseban ambijent koji mnogi pamte dugo nakon posete.
Iako joj je zvanično ime Lutfije džamija, stanovnici Safranbolua češće koriste drugačiji naziv – „Kačak džamija“, što bi se moglo prevesti kao „Odbegla džamija“.
Ime potiče od obližnjeg izvora iz kojeg je voda dolazila do česme pored džamije. Tokom veoma sušnih leta izvor bi presušio, pa su meštani govorili da je „voda pobegla“. Otuda su nastali nazivi „Kačak voda“, „Kačak česma“ i „Kačak mahala“, a vremenom je i sama džamija dobila isto ime.
Postoji i praktično objašnjenje njenog neobičnog položaja. U starom Safranboluu prostor između kuća bio je veoma ograničen, pa su graditelji ponekad koristili neobična rešenja. Podizanje džamije iznad potoka omogućilo je da se dobije prostor za bogomolju tamo gde ga na zemlji gotovo nije bilo.
Iako je skromnih dimenzija, Lutfije džamija danas je jedno od najfotografisanijih mesta u Safranboluu. Turisti koji prolaze starim ulicama često zastanu na mostiću iznad potoka da bi snimili prizor neobične građevine koja kao da lebdi iznad vode.
Safranbolski muftija Aydın Bostandži istakao je da je reč o „zanimljivoj građevini kroz koju teče voda“ i naglasio da gotovo svaki posetilac grada želi da je vidi. Upravo zbog toga ova mala bogomolja postala je nezaobilazna tačka na turističkoj mapi grada.
Više od jednog veka nakon izgradnje, džamija i dalje služi svojoj prvobitnoj nameni. Vernici se u njoj mole, putnici je fotografišu, a potok ispod temelja neumorno teče kao tih podsetnik na vreme kada je jedan čovek, zahvalan zbog povratka sa dalekog puta, odlučio da svoju zahvalnost pretoči u kamenu i drvetu.
U Safranboluu kažu da mnoge građevine pričaju istoriju grada. Lutfije džamija, međutim, priča je na poseban način - kroz šum vode koji ne prestaje.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije. Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo. Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu. Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
Wikipedia
Islam
17:01 | 24.12.2025
ISLAMSKA ZAJEDNICA KUPILA PREDUZEĆE FAP TRANSPORT DA BI IZGRADILA NOVU DŽAMIJU! Muftija Dudić poručuje: Na ovo smo čekali 33 godine!
Islam
02:00 | 31.12.2025
TAJNA UNUTRAŠNJEG MIRA KOJU SVAKO MOŽE RAZUMETI: Reči koje donose smirenje u vremenu promena
Islam
22:31 | 01.01.2026
PRVI PUT U ISTORIJI, GRADONAČELNIK NJUJORKA POLOŽIO ZAKLETVU NA KURANU: Zohran Mamdani izborom starog rukopisa svete knjige poslao snažnu poruku
Islam
20:56 | 18.02.2026
VEČERAS POČEO RAMAZAN: Evo šta čeka vernike osim mesec dana posta, molitve i noći vrednije od hiljadu meseci
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
