Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Pre samo nekoliko dana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uzburkao je hrišćanski svet drskom porukom:
– Aja Sofija nikada više neće biti vaša!
Nisu se još ni stišale reakcije na ovu provokaciju, a iz Turske stiže nova sablasna vest – drevna pravoslavna crkva pretvara se u džamiju.
Kako je objavio docent Muhamet Arslan, a prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara, rukovodilac arheoloških iskopavanja u oblasti ruševina Anija, turske vlasti donele su odluku da Anijska saborna crkva (Surb Astvacacin) postane džamija.
Wikipedia
Anijska sabrona crkva iz 10. veka
Hram iz 10. veka pretvoren u politički simbol
Ova veličanstvena crkva, izgrađena krajem 10. veka u srednjovekovnom jermenskom gradu Aniju, smatra se jednim od najvažnijih spomenika jermenskog hrišćanskog nasleđa. Iako je Ani zvanično priznat kao arheološko nalazište pod zaštitom Ministarstva kulture i turizma Turske, hram nije naveden na veb-stranici ministarstva kao džamija, već je bio deo restauratorskih projekata za 2023. godinu.
Docent Arslan tvrdi da je katedrala pretvorena u džamiju nakon osvajanja Anija od strane Seldžuka pod sultanom Alp Arslanom, kada je hrišćanski krst s kupole uklonjen i zamenjen zlatnim polumesecom. Prema njegovim rečima, u ovom hramu održana je prva molitva petkom u Anadoliji.
Wikipedia
Anijska saborna crkva
Stručnjaci osporavaju tursku verziju istorije
Međutim, istoričari snažno osporavaju ove tvrdnje. Arhitekta i istoričar Alin Pontioglu, član Udruženja arhitekata i inženjera HAYCAR, ističe da ne postoje pouzdani dokazi da je ova crkva ranije ikada bila pretvorena u džamiju:
– Prema većini izvora, Alp Arslan je osvojio grad, ali je crkva ostala hrišćanski hram. Štaviše, njegovog sina Melik Šaha Jermeni su veoma poštovali i do danas jermenske porodice svojim sinovima daju ime Melik, naglasila je ona.
Wikipedia
Oltarski prostor Anijske saborne crkve iz 10. veka
Kulturno nasleđe pretvoreno u instrument politike
Odluka turskih vlasti izazvala je osudu stručnjaka za zaštitu kulturne baštine. Šerif Jašar, predsednik Turskog udruženja za istoriju umetnosti (STD), upozorava:
– Ani je pre svega kulturno nasleđe koje odražava istoriju mnogih naroda i religija. Pretvaranje tog spomenika u džamiju bez potrebe i bez prisustva vernika je politički potez koji narušava društveni mir i međureligijsko poštovanje.
Prema njegovim rečima, iako je hram možda nakratko nazvan Fethije džamija u 11. veku, ubrzo je napušten zbog zemljotresa. Danas, vekovima kasnije, takva odluka je besmislena i samo služi kao politička demonstracija moći.
Wikipedia
Na pravoslavnoj svetinji iz 10 veka u Ani, izvršena je restauracija
– Dodavanje elemenata poput mihraba ili minareta iskrivljuje prvobitnu nameru jermenske sakralne arhitekture, upozorio je Jašar.
– To je ponavljanje istog puta kojim je Turska krenula pretvarajući Svetu Sofiju i manastir Horu u džamije. Kulturno nasleđe više se ne štiti, već se koristi u političke svrhe.
Hoće li Ani doživeti sudbinu Aja Sofije?
Međunarodne organizacije i hrišćanska javnost sa zebnjom prate razvoj događaja, jer bi sudbina Anijske katedrale mogla da postane nova rana na telu hrišćanskog sveta, poput Svete Sofije u Carigradu, koja je 2020. pretvorena u džamiju uprkos protestima i preporukama Uneska.
U zemlji u kojoj su nekada zvonila na stotine pravoslavnih zvona, još jedna crkva tiho nestaje pred očima sveta, pretvarajući se u politički simbol i bolno podsećanje na reči Erdogana koje su odjeknule poput kletve:
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Emine Erdogan boravila je u Vatikanu gde je održala govor na Papskoj akademiji društvenih nauka u okviru konferencije "Ekonomija zasnovana na bratstvu: Etički multilateralizam".
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
