Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Pre samo nekoliko dana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uzburkao je hrišćanski svet drskom porukom:
– Aja Sofija nikada više neće biti vaša!
Nisu se još ni stišale reakcije na ovu provokaciju, a iz Turske stiže nova sablasna vest – drevna pravoslavna crkva pretvara se u džamiju.
Kako je objavio docent Muhamet Arslan, a prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara, rukovodilac arheoloških iskopavanja u oblasti ruševina Anija, turske vlasti donele su odluku da Anijska saborna crkva (Surb Astvacacin) postane džamija.
Wikipedia
Anijska sabrona crkva iz 10. veka
Hram iz 10. veka pretvoren u politički simbol
Ova veličanstvena crkva, izgrađena krajem 10. veka u srednjovekovnom jermenskom gradu Aniju, smatra se jednim od najvažnijih spomenika jermenskog hrišćanskog nasleđa. Iako je Ani zvanično priznat kao arheološko nalazište pod zaštitom Ministarstva kulture i turizma Turske, hram nije naveden na veb-stranici ministarstva kao džamija, već je bio deo restauratorskih projekata za 2023. godinu.
Docent Arslan tvrdi da je katedrala pretvorena u džamiju nakon osvajanja Anija od strane Seldžuka pod sultanom Alp Arslanom, kada je hrišćanski krst s kupole uklonjen i zamenjen zlatnim polumesecom. Prema njegovim rečima, u ovom hramu održana je prva molitva petkom u Anadoliji.
Wikipedia
Anijska saborna crkva
Stručnjaci osporavaju tursku verziju istorije
Međutim, istoričari snažno osporavaju ove tvrdnje. Arhitekta i istoričar Alin Pontioglu, član Udruženja arhitekata i inženjera HAYCAR, ističe da ne postoje pouzdani dokazi da je ova crkva ranije ikada bila pretvorena u džamiju:
– Prema većini izvora, Alp Arslan je osvojio grad, ali je crkva ostala hrišćanski hram. Štaviše, njegovog sina Melik Šaha Jermeni su veoma poštovali i do danas jermenske porodice svojim sinovima daju ime Melik, naglasila je ona.
Wikipedia
Oltarski prostor Anijske saborne crkve iz 10. veka
Kulturno nasleđe pretvoreno u instrument politike
Odluka turskih vlasti izazvala je osudu stručnjaka za zaštitu kulturne baštine. Šerif Jašar, predsednik Turskog udruženja za istoriju umetnosti (STD), upozorava:
– Ani je pre svega kulturno nasleđe koje odražava istoriju mnogih naroda i religija. Pretvaranje tog spomenika u džamiju bez potrebe i bez prisustva vernika je politički potez koji narušava društveni mir i međureligijsko poštovanje.
Prema njegovim rečima, iako je hram možda nakratko nazvan Fethije džamija u 11. veku, ubrzo je napušten zbog zemljotresa. Danas, vekovima kasnije, takva odluka je besmislena i samo služi kao politička demonstracija moći.
Wikipedia
Na pravoslavnoj svetinji iz 10 veka u Ani, izvršena je restauracija
– Dodavanje elemenata poput mihraba ili minareta iskrivljuje prvobitnu nameru jermenske sakralne arhitekture, upozorio je Jašar.
– To je ponavljanje istog puta kojim je Turska krenula pretvarajući Svetu Sofiju i manastir Horu u džamije. Kulturno nasleđe više se ne štiti, već se koristi u političke svrhe.
Hoće li Ani doživeti sudbinu Aja Sofije?
Međunarodne organizacije i hrišćanska javnost sa zebnjom prate razvoj događaja, jer bi sudbina Anijske katedrale mogla da postane nova rana na telu hrišćanskog sveta, poput Svete Sofije u Carigradu, koja je 2020. pretvorena u džamiju uprkos protestima i preporukama Uneska.
U zemlji u kojoj su nekada zvonila na stotine pravoslavnih zvona, još jedna crkva tiho nestaje pred očima sveta, pretvarajući se u politički simbol i bolno podsećanje na reči Erdogana koje su odjeknule poput kletve:
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Emine Erdogan boravila je u Vatikanu gde je održala govor na Papskoj akademiji društvenih nauka u okviru konferencije "Ekonomija zasnovana na bratstvu: Etički multilateralizam".
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
