Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Pre samo nekoliko dana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uzburkao je hrišćanski svet drskom porukom:
– Aja Sofija nikada više neće biti vaša!
Nisu se još ni stišale reakcije na ovu provokaciju, a iz Turske stiže nova sablasna vest – drevna pravoslavna crkva pretvara se u džamiju.
Kako je objavio docent Muhamet Arslan, a prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara, rukovodilac arheoloških iskopavanja u oblasti ruševina Anija, turske vlasti donele su odluku da Anijska saborna crkva (Surb Astvacacin) postane džamija.
Wikipedia
Anijska sabrona crkva iz 10. veka
Hram iz 10. veka pretvoren u politički simbol
Ova veličanstvena crkva, izgrađena krajem 10. veka u srednjovekovnom jermenskom gradu Aniju, smatra se jednim od najvažnijih spomenika jermenskog hrišćanskog nasleđa. Iako je Ani zvanično priznat kao arheološko nalazište pod zaštitom Ministarstva kulture i turizma Turske, hram nije naveden na veb-stranici ministarstva kao džamija, već je bio deo restauratorskih projekata za 2023. godinu.
Docent Arslan tvrdi da je katedrala pretvorena u džamiju nakon osvajanja Anija od strane Seldžuka pod sultanom Alp Arslanom, kada je hrišćanski krst s kupole uklonjen i zamenjen zlatnim polumesecom. Prema njegovim rečima, u ovom hramu održana je prva molitva petkom u Anadoliji.
Wikipedia
Anijska saborna crkva
Stručnjaci osporavaju tursku verziju istorije
Međutim, istoričari snažno osporavaju ove tvrdnje. Arhitekta i istoričar Alin Pontioglu, član Udruženja arhitekata i inženjera HAYCAR, ističe da ne postoje pouzdani dokazi da je ova crkva ranije ikada bila pretvorena u džamiju:
– Prema većini izvora, Alp Arslan je osvojio grad, ali je crkva ostala hrišćanski hram. Štaviše, njegovog sina Melik Šaha Jermeni su veoma poštovali i do danas jermenske porodice svojim sinovima daju ime Melik, naglasila je ona.
Wikipedia
Oltarski prostor Anijske saborne crkve iz 10. veka
Kulturno nasleđe pretvoreno u instrument politike
Odluka turskih vlasti izazvala je osudu stručnjaka za zaštitu kulturne baštine. Šerif Jašar, predsednik Turskog udruženja za istoriju umetnosti (STD), upozorava:
– Ani je pre svega kulturno nasleđe koje odražava istoriju mnogih naroda i religija. Pretvaranje tog spomenika u džamiju bez potrebe i bez prisustva vernika je politički potez koji narušava društveni mir i međureligijsko poštovanje.
Prema njegovim rečima, iako je hram možda nakratko nazvan Fethije džamija u 11. veku, ubrzo je napušten zbog zemljotresa. Danas, vekovima kasnije, takva odluka je besmislena i samo služi kao politička demonstracija moći.
Wikipedia
Na pravoslavnoj svetinji iz 10 veka u Ani, izvršena je restauracija
– Dodavanje elemenata poput mihraba ili minareta iskrivljuje prvobitnu nameru jermenske sakralne arhitekture, upozorio je Jašar.
– To je ponavljanje istog puta kojim je Turska krenula pretvarajući Svetu Sofiju i manastir Horu u džamije. Kulturno nasleđe više se ne štiti, već se koristi u političke svrhe.
Hoće li Ani doživeti sudbinu Aja Sofije?
Međunarodne organizacije i hrišćanska javnost sa zebnjom prate razvoj događaja, jer bi sudbina Anijske katedrale mogla da postane nova rana na telu hrišćanskog sveta, poput Svete Sofije u Carigradu, koja je 2020. pretvorena u džamiju uprkos protestima i preporukama Uneska.
U zemlji u kojoj su nekada zvonila na stotine pravoslavnih zvona, još jedna crkva tiho nestaje pred očima sveta, pretvarajući se u politički simbol i bolno podsećanje na reči Erdogana koje su odjeknule poput kletve:
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Emine Erdogan boravila je u Vatikanu gde je održala govor na Papskoj akademiji društvenih nauka u okviru konferencije "Ekonomija zasnovana na bratstvu: Etički multilateralizam".
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
