Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Pre samo nekoliko dana, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uzburkao je hrišćanski svet drskom porukom:
– Aja Sofija nikada više neće biti vaša!
Nisu se još ni stišale reakcije na ovu provokaciju, a iz Turske stiže nova sablasna vest – drevna pravoslavna crkva pretvara se u džamiju.
Kako je objavio docent Muhamet Arslan, a prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara, rukovodilac arheoloških iskopavanja u oblasti ruševina Anija, turske vlasti donele su odluku da Anijska saborna crkva (Surb Astvacacin) postane džamija.
Wikipedia
Anijska sabrona crkva iz 10. veka
Hram iz 10. veka pretvoren u politički simbol
Ova veličanstvena crkva, izgrađena krajem 10. veka u srednjovekovnom jermenskom gradu Aniju, smatra se jednim od najvažnijih spomenika jermenskog hrišćanskog nasleđa. Iako je Ani zvanično priznat kao arheološko nalazište pod zaštitom Ministarstva kulture i turizma Turske, hram nije naveden na veb-stranici ministarstva kao džamija, već je bio deo restauratorskih projekata za 2023. godinu.
Docent Arslan tvrdi da je katedrala pretvorena u džamiju nakon osvajanja Anija od strane Seldžuka pod sultanom Alp Arslanom, kada je hrišćanski krst s kupole uklonjen i zamenjen zlatnim polumesecom. Prema njegovim rečima, u ovom hramu održana je prva molitva petkom u Anadoliji.
Wikipedia
Anijska saborna crkva
Stručnjaci osporavaju tursku verziju istorije
Međutim, istoričari snažno osporavaju ove tvrdnje. Arhitekta i istoričar Alin Pontioglu, član Udruženja arhitekata i inženjera HAYCAR, ističe da ne postoje pouzdani dokazi da je ova crkva ranije ikada bila pretvorena u džamiju:
– Prema većini izvora, Alp Arslan je osvojio grad, ali je crkva ostala hrišćanski hram. Štaviše, njegovog sina Melik Šaha Jermeni su veoma poštovali i do danas jermenske porodice svojim sinovima daju ime Melik, naglasila je ona.
Wikipedia
Oltarski prostor Anijske saborne crkve iz 10. veka
Kulturno nasleđe pretvoreno u instrument politike
Odluka turskih vlasti izazvala je osudu stručnjaka za zaštitu kulturne baštine. Šerif Jašar, predsednik Turskog udruženja za istoriju umetnosti (STD), upozorava:
– Ani je pre svega kulturno nasleđe koje odražava istoriju mnogih naroda i religija. Pretvaranje tog spomenika u džamiju bez potrebe i bez prisustva vernika je politički potez koji narušava društveni mir i međureligijsko poštovanje.
Prema njegovim rečima, iako je hram možda nakratko nazvan Fethije džamija u 11. veku, ubrzo je napušten zbog zemljotresa. Danas, vekovima kasnije, takva odluka je besmislena i samo služi kao politička demonstracija moći.
Wikipedia
Na pravoslavnoj svetinji iz 10 veka u Ani, izvršena je restauracija
– Dodavanje elemenata poput mihraba ili minareta iskrivljuje prvobitnu nameru jermenske sakralne arhitekture, upozorio je Jašar.
– To je ponavljanje istog puta kojim je Turska krenula pretvarajući Svetu Sofiju i manastir Horu u džamije. Kulturno nasleđe više se ne štiti, već se koristi u političke svrhe.
Hoće li Ani doživeti sudbinu Aja Sofije?
Međunarodne organizacije i hrišćanska javnost sa zebnjom prate razvoj događaja, jer bi sudbina Anijske katedrale mogla da postane nova rana na telu hrišćanskog sveta, poput Svete Sofije u Carigradu, koja je 2020. pretvorena u džamiju uprkos protestima i preporukama Uneska.
U zemlji u kojoj su nekada zvonila na stotine pravoslavnih zvona, još jedna crkva tiho nestaje pred očima sveta, pretvarajući se u politički simbol i bolno podsećanje na reči Erdogana koje su odjeknule poput kletve:
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Emine Erdogan boravila je u Vatikanu gde je održala govor na Papskoj akademiji društvenih nauka u okviru konferencije "Ekonomija zasnovana na bratstvu: Etički multilateralizam".
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
