Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Na tri važne teritorije pravoslavnog sveta — na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i u Moldaviji — odvijaju se tri različita, ali suštinski poveziva slučaja pokušaja razbijanja crkvenog jedinstva. Ovi procesi, kako upozorava protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, nisu samonikli, već su jasno podsticani sa adresa koje ne blagonaklono gledaju na pravoslavlje. Nimalo slučajno, sve tri pojave dešavaju se upravo među pravoslavnim Slovenima, što dodatno produbljuje zabrinutost.
Na Kosovu i Metohiji pojavila se samozvana i nepostojeća struktura koja sebe naziva crkvom pravoslavnih kosovskih Albanaca. U Ukrajini, pored jedine kanonske pravoslavne crkve u sastavu Moskovske patrijaršije, deluje raskolnička tvorevina pod nazivom Pravoslavna crkva Ukrajine. U Moldaviji se vodi spor između Pravoslavne crkve pod Moskovskom patrijaršijom i Rumunske pravoslavne crkve oko duhovne jurisdikcije i crkvene vlasti.
– Sve su to pokušaji razbijanja pravoslavnog sveta i pravoslavnih slovenskih naroda – ističe otac Velibor, prenosi putnikportal.rs..
On podseća da je Carigradska patrijaršija, priznavši nekanonsku ukrajinsku crkvu, dodatno pogoršala stanje. Većina autokefalnih pravoslavnih crkava i dalje ne saslužuje s tom – kako je naziva – tvorevinom nastalom pod uticajem Carigrada i stranih obaveštajnih službi.
Savremeni mučenici u Ukrajini
Protojerej Džomić izražava divljenje sveštenicima kanonske crkve u Ukrajini koji nepokolebljivo svedoče veru, čak i po cenu života, ostajući verni jedinstvu Crkve. Naziva ih savremenim mučenicima 21. veka.
– Ko danas juriša na pravoslavne svetinje u Ukrajini i bilo gde u svetu, svrstava se uz one koji su Hrista raspeli i koji su vikali: raspni ga, raspni – poručuje otac Velibor.
Crkvene razlike između Ukrajine i Moldavije
Istoričar dr Aleksandar Raković ističe da su razlike između ukrajinskog i moldavskog crkvenog pitanja duboko istorijske. Ukrajinski narod ima zajedničko poreklo s ruskim narodom, dok je u Moldaviji situacija drugačija: tamo se nadmeću dve jake crkvene strukture – Pravoslavna crkva pod Moskovskom patrijaršijom, prisutna od vremena sovjetske perestrojke, i Rumunska pravoslavna crkva, koja ima snažnu zapadnu podršku.
Nemanja Pančić
Pravoslavlje pod političko-crkvenim pritiskom
– Rumunska crkva ima jasan cilj, da duhovno i identitetski utvrdi Moldaviju kao deo zamišljene rumunske državne celine – ocenjuje Raković, prenosi putnikportal.rs.
To se, dodaje, čini i pored činjenice da u Moldaviji živi veliki broj rusofonog stanovništva. Raković upozorava da crkveno pitanje u Kijevu ne može biti rešeno mirnim putem.
– Separatistički režim u Kijevu neće dopustiti povratak kanonske crkve u Kijevo-pečersku lavru. Iluzorno je očekivati čudo, jer se sve temelji na sili, a ne na pravdi – kaže on.
Srpska crkva pod pritiskom na Kosovu i Metohiji
Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, otac Velibor podseća da je mučenička Pećka patrijaršija u istoriji dvaput ukidana, ali nikada ranije srpskom patrijarhu nije bilo zabranjeno da uđe u sopstvenu patrijaršiju – što se dogodilo pre nešto više od godinu dana.
Vaskrsenje posle Golgote
Ipak, činjenica da je Njegova Svetost patrijarh Porfirije ovog Vaskrsa boravio s vernicima na Kosovu i Metohiji, za oca Velibora je znak nade.
– Posle Golgote dolazi Vaskrsenje. Svako stradanje u Hristu treba da nas osnaži i učini dostojnima Jevanđelja – poručuje on.
Izvor snage u Svetom pismu
– Gospod je rekao: ko pretrpi do kraja, taj će se spasti. Ako mene goniše, i vas će goniti; ako moju reč održaše, i vašu će održati. To je izvor naše snage – podseća otac Velibor.
Tanjug/Video
Čuvanje svetinja i identiteta
– Na tom temelju gradimo naš stav, čuvamo svetinje, običaje, veru i identitet. Ovo su istorijski dramatični trenuci. Moramo se osloniti na svoje najdublje duhovne temelje i jednovernu braću, uz poštovanje svih hrišćana – naglašava otac Velibor.
Pokušaji prekrajanja istorije na Kosmetu
Raković upozorava na pokušaje prekrajanja istorijskih činjenica:
– Albanci žele da se kroz identitetsku konstrukciju prikažu kao starosedeoci, a Srbi kao došljaci. Tvrde da su srpske svetinje ili preuzete od katoličkih Albanaca, ili izgrađene na ostacima njihovih hramova.
– Srpska država je snažno angažovana da spreči pokušaje Albanaca da preko Uneska preuzmu četiri najveće srpske svetinje – ističe Raković.
– Ali nema mesta opuštanju. Moramo biti budni i spremni na svaki novi izazov – dodaje on.
Foto: Aleksandar Trifunović
Pećka Patrijaršija
Kosmet kao jerusalimsko pitanje Evrope
Raković podseća da se ono što se danas događa Srbima i Rusima već desilo Grcima, koji su izgubili etnički grčke prostore u Maloj Aziji, na Siciliji i u Aleksandriji.
– Zapad je tada bez milosti žrtvovao Grke – kaže istoričar.
Poziv na strpljenje
Otac Velibor smatra da iskustvo grčkog naroda treba da bude pouka i Srbima.
– Može doći stradanje, ali doći će i dan slobode. Kosovsko-metohijsko pitanje je poput jerusalimskog – toliko je sveto da je teško rešivo. Zato ga treba rešavati mudro, strpljivo, uz očuvanje statusa kvo – zaključuje Raković.
Duhovna odgovornost svih nas
– Crkveno pitanje je najvažnije pitanje na Kosovu i Metohiji – poručuje otac Velibor.
Dodaje da je dužnost svakoga od nas da, u meri svojih mogućnosti, pomogne da naš narod na Kosmetu ostane na svojim ognjištima i da podržimo sveštenstvo i monaštvo koje svakodnevno svedoči Hrista, uprkos svim teškoćama.
Nedaleko od Kosovske Kamenice, sabrali su se vernici iz raznih krajeva okupili na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Pod vođstvom mitropolita Teodosija, osveštane su nove crkvene prostorije, a liturgija je odisala jedinstvom, verom i nadom u opstanak Srba na svetoj kosovskoj zemlji.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
