U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U rumunskoj prestonici, u zdanju Nacionalnog muzeja istorije u Bukureštu, otvorena je izložba „Srpsko srednjovekovno nasleđe u opasnosti“ – dirljiva i potresna svedočanstvena postavka o kulturnim blagima pravoslavnog srpskog naroda koja već decenijama odolevaju ne samo zubu vremena, već i nemilosrdnim udarima istorije.
Dve decenije od upisa manastira Visoki Dečani na UNESKO listu
Izložba, otvorena povodom 20 godina od kada je manastir Visoki Dečani upisan na Listu svetske baštine UNESKO, svoje prvo predstavljanje imala je u Parizu, u sedištu ove međunarodne organizacije, da bi sada nastavila svoj put u bratskoj Rumuniji – zemlji sa kojom Srbija deli vekovne duhovne, kulturne i istorijske veze.
Foto: Aleksandar Trifunović
Manastir Visoki Dečani – srpska srednjovekovna svetinja pod zaštitom UNESKO-a
Selaković: "Svetinje koje nisu samo naše – one su deo sveta"
Otvarajući izložbu, ministar kulture Srbije Nikola Selaković poručio je da ovaj događaj nije samo omaž svetinjama poput Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, već i poziv savesti evropske i svetske javnosti.
– Ove svetinje nisu samo srpske – one su svet – rekao je Selaković, istakavši da su upravo one prepoznate kao dobra izuzetne univerzalne vrednosti, ali i da se, tragično, još od 2006. nalaze na UNESKO listi ugroženih lokaliteta.
Statistika koja svedoči o nasilju
– Nakon rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, veliki broj naših svetinja je oskrnavljen, spaljen ili potpuno uništen – podsetio je ministar. Samo tokom nasilja marta 2004. uništeni su manastiri Svetih Arhanđela kod Prizrena i Devič, ukupno 34 crkve i manastira, tri groblja, više od 10.000 ikona i verskih umetničkih predmeta, dok je devastirano preko 5.000 nadgrobnih spomenika. Ni poslednje dve godine nisu prošle bez incidenata – zabeležen je čak 31 napad.
Foto: Aleksandar Trifunović
Pećka Patrijaršija – pravoslavna svetinja i duhovno sedište srpskih arhiepiskopa
Zajednička misija: Očuvanje kulturne baštine čovečanstva
Ova izložba, kako naglašava Selaković, ima misiju da podseti na istinu, da se suprotstavi zaboravu i revizionizmu, da svedoči o svetinjama koje su vekovima bile stubovi duhovnog života srpskog naroda, ali i o odgovornosti savremenog sveta da ih sačuva kao deo zajedničke baštine čovečanstva.
Bratske veze Rumunije i Srbije u duhu pravoslavlja
Rumunija kao prva stanica na ovom međunarodnom putovanju nije izabrana slučajno – veze između dve pravoslavne zemlje duboko su utkane u zajedničke vrednosti i duhovno nasleđe. Ministar je s ponosom istakao:
– Naše dve kulture uvek su uspevale da pronađu nove vidove saradnje kroz stvaralaštvo pojedinaca, nacionalnih zajednica i kulturnih ustanova.
SPC/Eparhija raško-prizrenska
Manastir Gračanica – srpsko kulturno nasleđe ugroženo na Kosovu i Metohiji
Svetinje koje dišu: Više od spomenika
Postavka u Bukureštu izazvala je snažne emocije – fotografije, dokumenta i vizuelna svedočanstva podsećaju da su Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška mnogo više od kulturnih spomenika: to su živi hramovi molitve, vere i identiteta. Njihovo očuvanje nije samo pitanje jedne nacije, već pitanje dostojanstva evropske civilizacije.
Put istine se nastavlja: Sledeća stanica – Bratislava
Nakon Bukurešta, izložba će biti predstavljena u Bratislavi, nastavljajući svoje svedočenje i apel – korak po korak, od srca Evrope do savesti sveta.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
Snimak žene koja bez imalo griže savesti uzima novac sa svetih mesta izazvao je buru na mrežama. Dok traje post i vreme duhovnog čišćenja, opljačkane su još dve svetinje, a vernici sa zebnjom pitaju: gde nestaje strah Božiji?
Na dan kada Crkva slavi Svetog Petra Koriškog, čije mošti vekovima privlače verni narod u manastir Crna Reka, sabralo se mnoštvo ljudi i duhovnika u nadi da će u tišini ovog svetog mesta pronaći odgovore na pitanja koja ih muče i utehu koju svet ne može da pruži.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Za razliku od onih koji su u Beograd vekovima pristizali kao stranci, Rumuni u Beogradskom naselju Ovča su starosedeoci. Reč je o banatskom delu Srbije gde je etnička šarenolikost sasvim uobičajena stvar.
