U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U rumunskoj prestonici, u zdanju Nacionalnog muzeja istorije u Bukureštu, otvorena je izložba „Srpsko srednjovekovno nasleđe u opasnosti“ – dirljiva i potresna svedočanstvena postavka o kulturnim blagima pravoslavnog srpskog naroda koja već decenijama odolevaju ne samo zubu vremena, već i nemilosrdnim udarima istorije.
Dve decenije od upisa manastira Visoki Dečani na UNESKO listu
Izložba, otvorena povodom 20 godina od kada je manastir Visoki Dečani upisan na Listu svetske baštine UNESKO, svoje prvo predstavljanje imala je u Parizu, u sedištu ove međunarodne organizacije, da bi sada nastavila svoj put u bratskoj Rumuniji – zemlji sa kojom Srbija deli vekovne duhovne, kulturne i istorijske veze.
Foto: Aleksandar Trifunović
Manastir Visoki Dečani – srpska srednjovekovna svetinja pod zaštitom UNESKO-a
Selaković: "Svetinje koje nisu samo naše – one su deo sveta"
Otvarajući izložbu, ministar kulture Srbije Nikola Selaković poručio je da ovaj događaj nije samo omaž svetinjama poput Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, već i poziv savesti evropske i svetske javnosti.
– Ove svetinje nisu samo srpske – one su svet – rekao je Selaković, istakavši da su upravo one prepoznate kao dobra izuzetne univerzalne vrednosti, ali i da se, tragično, još od 2006. nalaze na UNESKO listi ugroženih lokaliteta.
Statistika koja svedoči o nasilju
– Nakon rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, veliki broj naših svetinja je oskrnavljen, spaljen ili potpuno uništen – podsetio je ministar. Samo tokom nasilja marta 2004. uništeni su manastiri Svetih Arhanđela kod Prizrena i Devič, ukupno 34 crkve i manastira, tri groblja, više od 10.000 ikona i verskih umetničkih predmeta, dok je devastirano preko 5.000 nadgrobnih spomenika. Ni poslednje dve godine nisu prošle bez incidenata – zabeležen je čak 31 napad.
Foto: Aleksandar Trifunović
Pećka Patrijaršija – pravoslavna svetinja i duhovno sedište srpskih arhiepiskopa
Zajednička misija: Očuvanje kulturne baštine čovečanstva
Ova izložba, kako naglašava Selaković, ima misiju da podseti na istinu, da se suprotstavi zaboravu i revizionizmu, da svedoči o svetinjama koje su vekovima bile stubovi duhovnog života srpskog naroda, ali i o odgovornosti savremenog sveta da ih sačuva kao deo zajedničke baštine čovečanstva.
Bratske veze Rumunije i Srbije u duhu pravoslavlja
Rumunija kao prva stanica na ovom međunarodnom putovanju nije izabrana slučajno – veze između dve pravoslavne zemlje duboko su utkane u zajedničke vrednosti i duhovno nasleđe. Ministar je s ponosom istakao:
– Naše dve kulture uvek su uspevale da pronađu nove vidove saradnje kroz stvaralaštvo pojedinaca, nacionalnih zajednica i kulturnih ustanova.
SPC/Eparhija raško-prizrenska
Manastir Gračanica – srpsko kulturno nasleđe ugroženo na Kosovu i Metohiji
Svetinje koje dišu: Više od spomenika
Postavka u Bukureštu izazvala je snažne emocije – fotografije, dokumenta i vizuelna svedočanstva podsećaju da su Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška mnogo više od kulturnih spomenika: to su živi hramovi molitve, vere i identiteta. Njihovo očuvanje nije samo pitanje jedne nacije, već pitanje dostojanstva evropske civilizacije.
Put istine se nastavlja: Sledeća stanica – Bratislava
Nakon Bukurešta, izložba će biti predstavljena u Bratislavi, nastavljajući svoje svedočenje i apel – korak po korak, od srca Evrope do savesti sveta.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
U Konaku kneginje Ljubice otvorena je postavka koja kroz radove međunarodnih umetnika istražuje duhovnu snagu svetih mučenika, spajajući religijske vrednosti i savremene umetničke pristupe.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
