Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
U vremenu kada duhovna tama sve češće prekriva svetlost vere, iz srca Teslićke doline stiže vest koja para dušu svakom pravoslavnom verniku - Manastir Liplje, svetinja koja vekovima prkosi zubu vremena i sabira molitve naroda, postao je meta provalnika.
Prema navodima portala Srpskainfo, protiv dvojice Banjalučana, Bojana Maleševića i Bore Klepića, podnet je izveštaj Okružnom javnom tužilaštvu u Doboju zbog sumnje da su 17. aprila provalili u ovaj manastir i ukrali 500 konvertibilnih maraka - novac namenjen za održavanje svetinje i pomoć siromašnima.
Saopštenje iz Policijske uprave Doboj navodi da su osumnjičeni u svetinju ušli sa ciljem - pribavljanja protivpravne imovinske koristi – čime su ne samo prekršili zakone ljudi, već i grubo pogazili zakone Božije. Manastirske zidine koje pamte vekove molitava, pokajanja i tihovanja, oskrnavljene su rukom onih koji, po svemu sudeći, ne poznaju svetinju ni stid.
Još dramatičnije deluje podatak da su obojica osumnjičenih višestruki prestupnici, poznati istražnim organima zbog niza imovinskih krivičnih dela. Malešević je ove godine uhapšen u akciji "Oktopod" zbog sumnje da je umešan u razbojništva i teške krađe - među kojima su, kako se navodi, i provale u dve pravoslavne crkve. Klepić, s druge strane, ima kriminalnu prošlost koja seže unazad skoro jednu deceniju - uhapšen je još 2016. zbog oružanog razbojništva u kladionici u Banjaluci, kada je ukradeno oko 2.000 KM.
Međutim, pljačka svetinje nije samo pitanje zakona – to je pitanje duhovne propasti. Jer kada neko posegne za blagom koje nije njegovo, to je greh; ali kada ruka lopova prodre kroz vrata manastira, to je udarac na sam temelj vere.
Manastir Liplje, utočište molitvenika i vernog naroda, sada nosi i ranu nanetu bezbožnošću i pohlepom. Ostaje nada da će pravda učiniti svoje - ali još više, da će se probuditi savest onih koji su izgubili put, kako bi se, kroz pokajanje i istinsko preobraženje, vratili među ljude.
Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
Manastir iz 11. veka, koji je preživeo mnoge nevolje kroz istoriju i uvek se obnavljao iz pepela, sada je ponovo postao žrtva divljaštva koje je duboko potreslo duše verujućih.
Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
