Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
Tamo gde su nekada odjekivale molitve i mirisalo kandilo, danas su ostale samo surove rane mržnje. Ruševine Hrama Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem, svetilišta koje i u svojoj opustošenosti sveto stoji, postale su poprište divljaštva i ljudskog posrnuća.
Na zidinama ove svetinje osvanule su skaradne poruke zadojene zlom: „Ubi Srbina“, „Traktori 91“, „Ustaše“, „Mi Hrvati“. Kao da to nije bilo dovoljno, katanac i rešetke na ulazu oskrnavljenog hrama presečeni su brusilicom, kao da su se bezbožnici bojali da ih svetost tog praga ne zaustavi u njihovom bezumlju.
Ovaj gnusni čin, događaj koji budi tugu, naišao je na najoštriju osudu Eparhije dalmatinske, koja se oglasila saopštenjem punim bola, ali i nepokolebljive vere u Hrista i Njegovu zapovest ljubavi.
„Najoštrije osuđujemo nacionalizam i vandalizam svake vrste“,istakla je Eparhija u saopštenju, u kojem se dalje navodi:
„Ovih dana smo, nažalost, ponovo svedoci nacionalno motivisane mržnje i primitivizma, koji su se manifestovali neprimerenim, a i nepismenim porukama ispisanim na ostacima Hrama Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem. Sramotni natpisi (‘Ubi Srbina’, ‘Traktori 91’, ‘Ustaše’, ‘Mi Hrvati’) i ustaška obeležja pojavili su se na ruševinama hrama 7. februara ove godine, a brusilicom su presečeni katanac i rešetke na ulaznoj kapiji.“
Eparhija dalje u saopštenju podseća da ovo, na nesreću, nije usamljen slučaj u dalmatinskom kraju, u kojem srpski i hrvatski narod žive u miru, ali u kojem i dalje postoje pojedinci zarobljeni u prošlosti, koji, ubodeni otrovnom žaokom mržnje, opetovano nastoje da taj mir naruše i izazovu nove sukobe.
„Hrišćanin nikada ne zaboravlja jednu od najvažnijih Božjih zapovesti: ‘Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe’ i, bez obzira na to da li pripada pravoslavnoj ili rimokatoličkoj konfesiji, od te zapovesti ne odstupa. Imajući to na umu, najoštrije osuđujemo svaki čin mržnje, a u svojim molitvama ištemo od Gospoda da počinioce takvih dela oslobodi od zla i rđavih misli i pomogne im da se okrenu životu u jevanđelskoj ljubavi i Hristu!“ navedeno je u saopštenju Eparhije dalmatinske.
U danima kada pravoslavni vernici s nadom i molitvom koračaju ka svetlosti Carstva nebeskog, ovakva nedela podsećaju na senke mržnje koje i dalje prete da zasene duh hrišćanske ljubavi. Međutim, vera u vaskrslog Hrista nadilazi mržnju, a pravoslavni narod zna da je zlo prolazno, dok je ljubav večna. Na onima koji hramove ruše ostaje teret sopstvenog greha, dok crkva, ukaljana i srušena, uvek vaskrsava, jer:
„Gospod je svetlost moja i spasenje moje; koga da se bojim?“ (Psalam 27,1).
Hram Svetog Nikole je mesto okupljanja i nade za Srbe u Gnjilanu, a renoviran je zahvaljujući trudu naroda i sveštenika. Manastir u Gostoviću kod Zavidovića ponovo postaje duhovni centar, svedočeći o snazi vere i ljubavi koja ne umire, ma koliko bila potisnuta. Priča počinje još na prelasku iz 19. u 20. vek. Tada su Srbi u Splitu za svoju crkvu kupili svojim novcem plac od 5.100 kvadratnih metara. U uslovima hroničnog nedostatka celovitog pristupa u zaštiti zadužbina Nemanjića na prostoru Republike Severne Makedonije, postoje neki aspekti koji su ohrabrujući, ali i zabrinjavajući.
Printscreen/Facebook/Епархија далматинска
Crkve i manastiri
12:28 | 24.01.2025
NEVIĐENO SKRNAVLJENJE CRKVE U GNJILANU: Polugola Albanka, sa demonskim detaljima na sebi, ušla u srpsku svetinju i uradila neshvatljivu stvar
Aktuelno iz SPC
18:30 | 04.02.2025
SRPSKA SVETINJA U SRCU BOSNE VASKRSLA IZ PEPELA: Manastir Udrim ponovo diše i svetli (FOTO)
Crkve i manastiri
08:35 | 05.02.2025
"OVDE DOLAZE LJUDI BEZ DECE, A VRAĆAJU SE SA BEBAMA" Srpska svetinja u Splitu okuplja vernike svih religija i krije neverovatnu priču
Aktuelno iz SPC
12:17 | 08.02.2025
VELIKI IZAZOVI DA SE SAČUVAJU SRPSKE SVETINJE: Neizvesna sudbina zadužbina Nemanjića u Severnoj Makedoniji
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Umesto osvete i uzvraćanja, vernik je pozvan da trpi, da ne uzvraća zlom na zlo i da se seti sopstvene prolaznosti.
U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom, ali to nije tako.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
U Patrijaršijskom dvoru održan je značajan susret koji naglašava zajedničke vrednosti pravoslavlja i islama, istinu, ljubav i poštovanje kao temelj međusobnog razumevanja u vremenu duhovne zaboravnosti.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
Ajeti 41:34-38 iz sure Fussilet nas podsećaju da materijalno ne štiti dušu, da vera i dobra dela otvaraju vrata večne nagrade, dok oni koji odbacuju božanske poruke rizikuju ozbiljnu kaznu.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
