Hram Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem ponovo je na meti nacionalističke mržnje – Eparhija dalmatinska najoštrije je osudila ovaj sramotni čin i pozvala na mir i ljubav u Hristu.
Tamo gde su nekada odjekivale molitve i mirisalo kandilo, danas su ostale samo surove rane mržnje. Ruševine Hrama Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem, svetilišta koje i u svojoj opustošenosti sveto stoji, postale su poprište divljaštva i ljudskog posrnuća.
Na zidinama ove svetinje osvanule su skaradne poruke zadojene zlom: „Ubi Srbina“, „Traktori 91“, „Ustaše“, „Mi Hrvati“. Kao da to nije bilo dovoljno, katanac i rešetke na ulazu oskrnavljenog hrama presečeni su brusilicom, kao da su se bezbožnici bojali da ih svetost tog praga ne zaustavi u njihovom bezumlju.
Ovaj gnusni čin, događaj koji budi tugu, naišao je na najoštriju osudu Eparhije dalmatinske, koja se oglasila saopštenjem punim bola, ali i nepokolebljive vere u Hrista i Njegovu zapovest ljubavi.
„Najoštrije osuđujemo nacionalizam i vandalizam svake vrste“,istakla je Eparhija u saopštenju, u kojem se dalje navodi:
„Ovih dana smo, nažalost, ponovo svedoci nacionalno motivisane mržnje i primitivizma, koji su se manifestovali neprimerenim, a i nepismenim porukama ispisanim na ostacima Hrama Svete velikomučenice Nedelje u Karinu Gornjem. Sramotni natpisi (‘Ubi Srbina’, ‘Traktori 91’, ‘Ustaše’, ‘Mi Hrvati’) i ustaška obeležja pojavili su se na ruševinama hrama 7. februara ove godine, a brusilicom su presečeni katanac i rešetke na ulaznoj kapiji.“
Eparhija dalje u saopštenju podseća da ovo, na nesreću, nije usamljen slučaj u dalmatinskom kraju, u kojem srpski i hrvatski narod žive u miru, ali u kojem i dalje postoje pojedinci zarobljeni u prošlosti, koji, ubodeni otrovnom žaokom mržnje, opetovano nastoje da taj mir naruše i izazovu nove sukobe.
„Hrišćanin nikada ne zaboravlja jednu od najvažnijih Božjih zapovesti: ‘Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe’ i, bez obzira na to da li pripada pravoslavnoj ili rimokatoličkoj konfesiji, od te zapovesti ne odstupa. Imajući to na umu, najoštrije osuđujemo svaki čin mržnje, a u svojim molitvama ištemo od Gospoda da počinioce takvih dela oslobodi od zla i rđavih misli i pomogne im da se okrenu životu u jevanđelskoj ljubavi i Hristu!“ navedeno je u saopštenju Eparhije dalmatinske.
U danima kada pravoslavni vernici s nadom i molitvom koračaju ka svetlosti Carstva nebeskog, ovakva nedela podsećaju na senke mržnje koje i dalje prete da zasene duh hrišćanske ljubavi. Međutim, vera u vaskrslog Hrista nadilazi mržnju, a pravoslavni narod zna da je zlo prolazno, dok je ljubav večna. Na onima koji hramove ruše ostaje teret sopstvenog greha, dok crkva, ukaljana i srušena, uvek vaskrsava, jer:
„Gospod je svetlost moja i spasenje moje; koga da se bojim?“ (Psalam 27,1).
Hram Svetog Nikole je mesto okupljanja i nade za Srbe u Gnjilanu, a renoviran je zahvaljujući trudu naroda i sveštenika. Manastir u Gostoviću kod Zavidovića ponovo postaje duhovni centar, svedočeći o snazi vere i ljubavi koja ne umire, ma koliko bila potisnuta. Priča počinje još na prelasku iz 19. u 20. vek. Tada su Srbi u Splitu za svoju crkvu kupili svojim novcem plac od 5.100 kvadratnih metara. U uslovima hroničnog nedostatka celovitog pristupa u zaštiti zadužbina Nemanjića na prostoru Republike Severne Makedonije, postoje neki aspekti koji su ohrabrujući, ali i zabrinjavajući.
Printscreen/Facebook/Епархија далматинска
Crkve i manastiri
12:28 | 24.01.2025
NEVIĐENO SKRNAVLJENJE CRKVE U GNJILANU: Polugola Albanka, sa demonskim detaljima na sebi, ušla u srpsku svetinju i uradila neshvatljivu stvar
Aktuelno iz SPC
18:30 | 04.02.2025
SRPSKA SVETINJA U SRCU BOSNE VASKRSLA IZ PEPELA: Manastir Udrim ponovo diše i svetli (FOTO)
Crkve i manastiri
08:35 | 05.02.2025
"OVDE DOLAZE LJUDI BEZ DECE, A VRAĆAJU SE SA BEBAMA" Srpska svetinja u Splitu okuplja vernike svih religija i krije neverovatnu priču
Aktuelno iz SPC
12:17 | 08.02.2025
VELIKI IZAZOVI DA SE SAČUVAJU SRPSKE SVETINJE: Neizvesna sudbina zadužbina Nemanjića u Severnoj Makedoniji
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
