Manastir u Gostoviću kod Zavidovića ponovo postaje duhovni centar, svedočeći o snazi vere i ljubavi koja ne umire, ma koliko bila potisnuta.
Smešten u Gostoviću kod Zavidovića, Manastir Udrim, neosporno je jedno od najlepših i najduhovnijih mesta koje se može doživeti na ovom svetu. Međutim, ono što ovu svetinju čini zaista posebnom nije samo njegova očaravajuća duhovna atmosfera, već i činjenica da je u pravom smislu reči „ponovo oživio“ nakon decenija zapuštanja i zaborava. Manastir koji je pre nekoliko godina bio samo senka svoje bivše slave, danas je svetinja koja ponovo diše, koja se obnavlja i procveta, baš kao što cveta krin u pustinji, o kojem govori Sveto pismo.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Manastir Udrim smešten u Gostoviću kod Zavidovića
Priča o ovom manastiru nije samo priča o obnovi, već i o dubokom duhovnom ponovnom rađanju. Pre samo deset godina, Udrim je bio samo obična ruina. Više od toga – bio je simbol zaborava, ponekad i skrnavljenja. Ovakvi tragovi prošlosti nisu strani brojnim svetinjama u Bosni i Hercegovini, no Udrim je, za razliku od mnogih drugih, našao put ka ponovnom rođenju.
Za istoriju ovog manastira čuli su samo oni koji su u njemu odrasli, oni koji su znali da postoji još iz vremena pre Drugog svetskog rata, da je bio mesto okupljanja, verovanja i molitve. Svedoci tih dana pričaju kako su dolazili na zbor Svetog Pantelija, ali se ne sećaju sveštenika, ni molitve, ni obreda. Tek s godinama otkriveno je da je manastirska zemlja bila uzurpirana, da su neki od ljudi iz okoline prodavali zemljište, a sam manastir zapostavljen do neviđenih razmera.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Međutim, kao što Bog ne zaboravlja svoje svetinje, tako ni ljudi, sa verom u svoje srce, nisu zaboravili. U trenutku kada su se pojavili prvi tragovi obnove, ljubav i posvećenost počele su da niču iz temelja, baš kao što se manastir ponovo uzdigao iz prašine i zaborava.
Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, čijim blagoslovom je počela obnova manastira, sa velikim zadovoljstvom je posetio ovu svetinju kako bi obišao dosadašnji napredak i najavio planove za nastavak radova. U pratnji protojereja-stavrofora Zorana Živkovića, paroha zavidovićkog, mitropolit Hrizostom je pregledao obavljen posao i izrazio radost zbog postignutog napretka. Obnova Udrima neće stati – predstoji pokrivanje crkve i zidanje centralne kupole, dok su u planu i radovi na sređivanju prostora oko manastira, kako bi sve bilo u skladu sa veličinom i značajem ovog svetog mesta.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Predstoji pokrivanje crkve i zidanje centralne kupole, dok su u planu i radovi na sređivanju prostora oko manastira
Manastir Udrim je, dakle, više od građevine – to je živi, duhovni spomenik, svetinja koja, poput Jerusalima, dolazi do obnove i novog života. I mi, kao hrišćani, imamo obavezu da čuvamo i obnavljamo naše svetinje, bilo one u fizičkom ili duhovnom smislu. Jer, kada svetinja postane svetinja, ona zauvek ostaje svetinja.
Danas, u danima kada se Udrim obnavlja, njena priča postaje simbol nade i obnovljene vere. Kroz rad, ljubav i posvećenost ljudi koji su dali sve od sebe da je ponovo podignu, manastir postaje svetionik duhovnog preporoda. veruju, ovaj manastir je ponovo pronašao svoj put i počeo da raste i cveta, darujući svetu mir, svetlost i duhovnu snagu.
U najnovijem incidentu, zlonamerni napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu u Sarajevu donose ozbiljne posledice za slobodu veroispovesti i sigurnost vernika, dok se svakodnevne prepreke sve više pretvaraju u psihološko nasilje.
Liturgijom, slavskim darovima i dečjom akademijom obeležen Savindan, praznik svetitelja koji je srpskom narodu ostavio neprolazno nasleđe vere, znanja i ljubavi
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Uz prisustvo najviših zvaničnika i duhovnih vođa predstavljeno delo koje svedoči o bogatoj kulturnoj i duhovnoj baštini Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
