Manastir u Gostoviću kod Zavidovića ponovo postaje duhovni centar, svedočeći o snazi vere i ljubavi koja ne umire, ma koliko bila potisnuta.
Smešten u Gostoviću kod Zavidovića, Manastir Udrim, neosporno je jedno od najlepših i najduhovnijih mesta koje se može doživeti na ovom svetu. Međutim, ono što ovu svetinju čini zaista posebnom nije samo njegova očaravajuća duhovna atmosfera, već i činjenica da je u pravom smislu reči „ponovo oživio“ nakon decenija zapuštanja i zaborava. Manastir koji je pre nekoliko godina bio samo senka svoje bivše slave, danas je svetinja koja ponovo diše, koja se obnavlja i procveta, baš kao što cveta krin u pustinji, o kojem govori Sveto pismo.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Manastir Udrim smešten u Gostoviću kod Zavidovića
Priča o ovom manastiru nije samo priča o obnovi, već i o dubokom duhovnom ponovnom rađanju. Pre samo deset godina, Udrim je bio samo obična ruina. Više od toga – bio je simbol zaborava, ponekad i skrnavljenja. Ovakvi tragovi prošlosti nisu strani brojnim svetinjama u Bosni i Hercegovini, no Udrim je, za razliku od mnogih drugih, našao put ka ponovnom rođenju.
Za istoriju ovog manastira čuli su samo oni koji su u njemu odrasli, oni koji su znali da postoji još iz vremena pre Drugog svetskog rata, da je bio mesto okupljanja, verovanja i molitve. Svedoci tih dana pričaju kako su dolazili na zbor Svetog Pantelija, ali se ne sećaju sveštenika, ni molitve, ni obreda. Tek s godinama otkriveno je da je manastirska zemlja bila uzurpirana, da su neki od ljudi iz okoline prodavali zemljište, a sam manastir zapostavljen do neviđenih razmera.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Međutim, kao što Bog ne zaboravlja svoje svetinje, tako ni ljudi, sa verom u svoje srce, nisu zaboravili. U trenutku kada su se pojavili prvi tragovi obnove, ljubav i posvećenost počele su da niču iz temelja, baš kao što se manastir ponovo uzdigao iz prašine i zaborava.
Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, čijim blagoslovom je počela obnova manastira, sa velikim zadovoljstvom je posetio ovu svetinju kako bi obišao dosadašnji napredak i najavio planove za nastavak radova. U pratnji protojereja-stavrofora Zorana Živkovića, paroha zavidovićkog, mitropolit Hrizostom je pregledao obavljen posao i izrazio radost zbog postignutog napretka. Obnova Udrima neće stati – predstoji pokrivanje crkve i zidanje centralne kupole, dok su u planu i radovi na sređivanju prostora oko manastira, kako bi sve bilo u skladu sa veličinom i značajem ovog svetog mesta.
Foto: SPC/Mitropolija dabrobosanska
Predstoji pokrivanje crkve i zidanje centralne kupole, dok su u planu i radovi na sređivanju prostora oko manastira
Manastir Udrim je, dakle, više od građevine – to je živi, duhovni spomenik, svetinja koja, poput Jerusalima, dolazi do obnove i novog života. I mi, kao hrišćani, imamo obavezu da čuvamo i obnavljamo naše svetinje, bilo one u fizičkom ili duhovnom smislu. Jer, kada svetinja postane svetinja, ona zauvek ostaje svetinja.
Danas, u danima kada se Udrim obnavlja, njena priča postaje simbol nade i obnovljene vere. Kroz rad, ljubav i posvećenost ljudi koji su dali sve od sebe da je ponovo podignu, manastir postaje svetionik duhovnog preporoda. veruju, ovaj manastir je ponovo pronašao svoj put i počeo da raste i cveta, darujući svetu mir, svetlost i duhovnu snagu.
U najnovijem incidentu, zlonamerni napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu u Sarajevu donose ozbiljne posledice za slobodu veroispovesti i sigurnost vernika, dok se svakodnevne prepreke sve više pretvaraju u psihološko nasilje.
Liturgijom, slavskim darovima i dečjom akademijom obeležen Savindan, praznik svetitelja koji je srpskom narodu ostavio neprolazno nasleđe vere, znanja i ljubavi
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Upouci za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj nas podseća na Hristovo obećanje koje ne vara, ali i razotkriva zašto ga ne doživljavamo: „Savest nam ne daje da očekujemo bilo kakvu milost.“
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uz prisustvo najviših zvaničnika i duhovnih vođa predstavljeno delo koje svedoči o bogatoj kulturnoj i duhovnoj baštini Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Na slavu zimske kapele manastira Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se arhijereji Siluan, Jefrem i Sava, brojne sveštene ličnosti i verni narod, pretvarajući ovu svetinju u središte molitve, sabornosti i bratske ljubavi.
U rimskim podzemnim hodnicima drevne bazilike, uz mošti Svetog Atanasija Velikog, pravoslavni vernici obeležili jubilej Prvog vaseljenskog sabora, u prisustvu vladike Lukijana i predstavnika javnog života Srbije i Mađarske.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U nezaboravnoj duhovnoj tribini u Hramu Svetog Save, pod nazivom „Jeste i biće“, iguman manastira Podmaine govorio je o najvećem susretu koji nas čeka — susretu sa Hristom.
Obučena u skromni redovnički habit, sa maramom na glavi i osmehom punim mira, sestra Eva, koja sada ima 21 godinu, obilazi barove, pijace i prodavnice u saveznoj državi Gojas, prodajući brojanice i šireći poruke Isusa i Bogorodice.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
