Ataimages/WIkipediaPashalna unija znači da će od te godine pa nadalje, Rim i Carigrad uvek istog dana praznovati Pashu (Vaskrs)
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Reči oblikuju misli, ali kada im nedostaje težina odgovornosti, mogu postati kamen spoticanja na duhovnom putu. U jednom od svojih javnih nastupa, episkop diseldorfski i nemački Grigorije nazvao je Svetog Savu rokerom, što je izazvalo iznenađenje i zabrinutost među vernicima.
Sveti Sava, međutim, nije ličnost koju treba posmatrati kroz prizmu prolaznih kulturoloških simbola, već duhovni otac srpskog naroda, neugasivi svetionik monaške smirenosti i bogomudre revnosti. Na ove reči, umesto rasprave nedolične monasima, episkop zvorničko-tuzlanski Fotije odgovorio je pesmom – pesmom koja nije samo poetski izraz, već vapaj srca i molitveno svedočanstvo o veličini prvog arhiepiskopa srpskog.
Schutterstock/printskrin
Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
NE TAKO O SVETOM SAVI
Pogledah danas ovaj kratki video
gde brat Grigorije o Svetom Savi govori,
i ostadoh nem i šokiran,
da li su moguće reči ove?
pa sam oči trljajući u neverici
ponovo taj kratki video pogledao,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neko će reći, pa to su samo reči,
a mi svi po veri znamo,
da ćemo za svaku reč
na pravednom, istinitom Sudu Božijem
odgovor dati,
ali i pored toga kažemo,
ne, ne tako o Svetom Savi,
jer je Sveti Sava duhovni otac svih Srba,
a u crkvenim himnama se veliča kao Otac otaca,
čedo svetogorske pustinje,
princ koji monaškim smirenjem sluga posta,
za kratko vreme na Svetoj Gori živeći,
Sveti Sava posta svetogorsko svetilo,
a sa Svetim Simeonom Mirotočivim, ocem svojim,
Hilandar na Svetoj Gori osnova,
da bude duhovno učilište svim Srbima
i svim generacijama do kraja veka i sveta,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neprimerene reči su za Svetog Savu upotrebljene,
pa ih stoga ovde ponoviti ne mogu
Posle ovog videa brata Grigorija
ostadoh duhovno poražen,
ovako o Svetom Savi niko nije govorio,
suviše zemaljski,
da ne kažem dnevno politički,
mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno
napadali Svetog Savu,
jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu,
o kojoj Sveti vladika Nikolaj – Srpski Zlatoust
u naše vreme pisa u svom poznatom delu
Nebeska Liturgija,
u kojem se kaže da se Srbi Svetitelji
na Nebesima za nas mole,
a Sveti Sava klekne i ne ustaje,
zato ne tako o Svetom Savi,
već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo,
dok vremena još ima,
dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje,
a svetli Krst na Nebesima,
znak Sina Čovečijeg se ne pojavi,
zato zavapimo sada dok još možemo:
Bože Trisveti oprosti,
Koji si divan u Svetima Svojim oprosti,
Sveti Savo, duhovni oče naš.
oprosti nam, oprosti, oprosti
Wikipedia
Sveti Sava
U vremenu kada se reči olako izgovaraju, a svetinje nepromišljeno dotiču, pesma vladike Fotija nije samo poetski vapaj, već opomena i molitveni uzdah duše pravoslavne. Njegovi stihovi nisu tek odgovor na jedno izrečeno poređenje, već podsećanje da Sveti Sava nije lik iz prolazne kulture, već svetionik vere, duhovni otac otaca i temelj srpskog duhovnog bića. I dok se na nebesima, kako piše Sveti vladika Nikolaj, naši svetitelji mole za nas, ostaje pitanje: hoćemo li se u poniznosti pridružiti toj molitvi ili ćemo nehatnim rečima ranjavati sopstveno duhovno nasleđe?
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
