Ataimages/WIkipediaPashalna unija znači da će od te godine pa nadalje, Rim i Carigrad uvek istog dana praznovati Pashu (Vaskrs)
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Reči oblikuju misli, ali kada im nedostaje težina odgovornosti, mogu postati kamen spoticanja na duhovnom putu. U jednom od svojih javnih nastupa, episkop diseldorfski i nemački Grigorije nazvao je Svetog Savu rokerom, što je izazvalo iznenađenje i zabrinutost među vernicima.
Sveti Sava, međutim, nije ličnost koju treba posmatrati kroz prizmu prolaznih kulturoloških simbola, već duhovni otac srpskog naroda, neugasivi svetionik monaške smirenosti i bogomudre revnosti. Na ove reči, umesto rasprave nedolične monasima, episkop zvorničko-tuzlanski Fotije odgovorio je pesmom – pesmom koja nije samo poetski izraz, već vapaj srca i molitveno svedočanstvo o veličini prvog arhiepiskopa srpskog.
Schutterstock/printskrin
Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
NE TAKO O SVETOM SAVI
Pogledah danas ovaj kratki video
gde brat Grigorije o Svetom Savi govori,
i ostadoh nem i šokiran,
da li su moguće reči ove?
pa sam oči trljajući u neverici
ponovo taj kratki video pogledao,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neko će reći, pa to su samo reči,
a mi svi po veri znamo,
da ćemo za svaku reč
na pravednom, istinitom Sudu Božijem
odgovor dati,
ali i pored toga kažemo,
ne, ne tako o Svetom Savi,
jer je Sveti Sava duhovni otac svih Srba,
a u crkvenim himnama se veliča kao Otac otaca,
čedo svetogorske pustinje,
princ koji monaškim smirenjem sluga posta,
za kratko vreme na Svetoj Gori živeći,
Sveti Sava posta svetogorsko svetilo,
a sa Svetim Simeonom Mirotočivim, ocem svojim,
Hilandar na Svetoj Gori osnova,
da bude duhovno učilište svim Srbima
i svim generacijama do kraja veka i sveta,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neprimerene reči su za Svetog Savu upotrebljene,
pa ih stoga ovde ponoviti ne mogu
Posle ovog videa brata Grigorija
ostadoh duhovno poražen,
ovako o Svetom Savi niko nije govorio,
suviše zemaljski,
da ne kažem dnevno politički,
mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno
napadali Svetog Savu,
jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu,
o kojoj Sveti vladika Nikolaj – Srpski Zlatoust
u naše vreme pisa u svom poznatom delu
Nebeska Liturgija,
u kojem se kaže da se Srbi Svetitelji
na Nebesima za nas mole,
a Sveti Sava klekne i ne ustaje,
zato ne tako o Svetom Savi,
već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo,
dok vremena još ima,
dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje,
a svetli Krst na Nebesima,
znak Sina Čovečijeg se ne pojavi,
zato zavapimo sada dok još možemo:
Bože Trisveti oprosti,
Koji si divan u Svetima Svojim oprosti,
Sveti Savo, duhovni oče naš.
oprosti nam, oprosti, oprosti
Wikipedia
Sveti Sava
U vremenu kada se reči olako izgovaraju, a svetinje nepromišljeno dotiču, pesma vladike Fotija nije samo poetski vapaj, već opomena i molitveni uzdah duše pravoslavne. Njegovi stihovi nisu tek odgovor na jedno izrečeno poređenje, već podsećanje da Sveti Sava nije lik iz prolazne kulture, već svetionik vere, duhovni otac otaca i temelj srpskog duhovnog bića. I dok se na nebesima, kako piše Sveti vladika Nikolaj, naši svetitelji mole za nas, ostaje pitanje: hoćemo li se u poniznosti pridružiti toj molitvi ili ćemo nehatnim rečima ranjavati sopstveno duhovno nasleđe?
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
Prema Zakonu o radu, svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
U reakciji na optužbe koje su se pojavile u javnosti, arhijereji Srpske pravoslavne crkve apelovali na odgovorno izveštavanje, poštovanje mladih i očuvanje dostojanstva u društvu, pozivajući na ljubav, pravdu i jedinstvo u Crkvi.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
