Ataimages/WIkipediaPashalna unija znači da će od te godine pa nadalje, Rim i Carigrad uvek istog dana praznovati Pashu (Vaskrs)
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Reči oblikuju misli, ali kada im nedostaje težina odgovornosti, mogu postati kamen spoticanja na duhovnom putu. U jednom od svojih javnih nastupa, episkop diseldorfski i nemački Grigorije nazvao je Svetog Savu rokerom, što je izazvalo iznenađenje i zabrinutost među vernicima.
Sveti Sava, međutim, nije ličnost koju treba posmatrati kroz prizmu prolaznih kulturoloških simbola, već duhovni otac srpskog naroda, neugasivi svetionik monaške smirenosti i bogomudre revnosti. Na ove reči, umesto rasprave nedolične monasima, episkop zvorničko-tuzlanski Fotije odgovorio je pesmom – pesmom koja nije samo poetski izraz, već vapaj srca i molitveno svedočanstvo o veličini prvog arhiepiskopa srpskog.
Schutterstock/printskrin
Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
NE TAKO O SVETOM SAVI
Pogledah danas ovaj kratki video
gde brat Grigorije o Svetom Savi govori,
i ostadoh nem i šokiran,
da li su moguće reči ove?
pa sam oči trljajući u neverici
ponovo taj kratki video pogledao,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neko će reći, pa to su samo reči,
a mi svi po veri znamo,
da ćemo za svaku reč
na pravednom, istinitom Sudu Božijem
odgovor dati,
ali i pored toga kažemo,
ne, ne tako o Svetom Savi,
jer je Sveti Sava duhovni otac svih Srba,
a u crkvenim himnama se veliča kao Otac otaca,
čedo svetogorske pustinje,
princ koji monaškim smirenjem sluga posta,
za kratko vreme na Svetoj Gori živeći,
Sveti Sava posta svetogorsko svetilo,
a sa Svetim Simeonom Mirotočivim, ocem svojim,
Hilandar na Svetoj Gori osnova,
da bude duhovno učilište svim Srbima
i svim generacijama do kraja veka i sveta,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neprimerene reči su za Svetog Savu upotrebljene,
pa ih stoga ovde ponoviti ne mogu
Posle ovog videa brata Grigorija
ostadoh duhovno poražen,
ovako o Svetom Savi niko nije govorio,
suviše zemaljski,
da ne kažem dnevno politički,
mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno
napadali Svetog Savu,
jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu,
o kojoj Sveti vladika Nikolaj – Srpski Zlatoust
u naše vreme pisa u svom poznatom delu
Nebeska Liturgija,
u kojem se kaže da se Srbi Svetitelji
na Nebesima za nas mole,
a Sveti Sava klekne i ne ustaje,
zato ne tako o Svetom Savi,
već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo,
dok vremena još ima,
dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje,
a svetli Krst na Nebesima,
znak Sina Čovečijeg se ne pojavi,
zato zavapimo sada dok još možemo:
Bože Trisveti oprosti,
Koji si divan u Svetima Svojim oprosti,
Sveti Savo, duhovni oče naš.
oprosti nam, oprosti, oprosti
Wikipedia
Sveti Sava
U vremenu kada se reči olako izgovaraju, a svetinje nepromišljeno dotiču, pesma vladike Fotija nije samo poetski vapaj, već opomena i molitveni uzdah duše pravoslavne. Njegovi stihovi nisu tek odgovor na jedno izrečeno poređenje, već podsećanje da Sveti Sava nije lik iz prolazne kulture, već svetionik vere, duhovni otac otaca i temelj srpskog duhovnog bića. I dok se na nebesima, kako piše Sveti vladika Nikolaj, naši svetitelji mole za nas, ostaje pitanje: hoćemo li se u poniznosti pridružiti toj molitvi ili ćemo nehatnim rečima ranjavati sopstveno duhovno nasleđe?
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
