Ataimages/WIkipediaPashalna unija znači da će od te godine pa nadalje, Rim i Carigrad uvek istog dana praznovati Pashu (Vaskrs)
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Reči oblikuju misli, ali kada im nedostaje težina odgovornosti, mogu postati kamen spoticanja na duhovnom putu. U jednom od svojih javnih nastupa, episkop diseldorfski i nemački Grigorije nazvao je Svetog Savu rokerom, što je izazvalo iznenađenje i zabrinutost među vernicima.
Sveti Sava, međutim, nije ličnost koju treba posmatrati kroz prizmu prolaznih kulturoloških simbola, već duhovni otac srpskog naroda, neugasivi svetionik monaške smirenosti i bogomudre revnosti. Na ove reči, umesto rasprave nedolične monasima, episkop zvorničko-tuzlanski Fotije odgovorio je pesmom – pesmom koja nije samo poetski izraz, već vapaj srca i molitveno svedočanstvo o veličini prvog arhiepiskopa srpskog.
Schutterstock/printskrin
Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
NE TAKO O SVETOM SAVI
Pogledah danas ovaj kratki video
gde brat Grigorije o Svetom Savi govori,
i ostadoh nem i šokiran,
da li su moguće reči ove?
pa sam oči trljajući u neverici
ponovo taj kratki video pogledao,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neko će reći, pa to su samo reči,
a mi svi po veri znamo,
da ćemo za svaku reč
na pravednom, istinitom Sudu Božijem
odgovor dati,
ali i pored toga kažemo,
ne, ne tako o Svetom Savi,
jer je Sveti Sava duhovni otac svih Srba,
a u crkvenim himnama se veliča kao Otac otaca,
čedo svetogorske pustinje,
princ koji monaškim smirenjem sluga posta,
za kratko vreme na Svetoj Gori živeći,
Sveti Sava posta svetogorsko svetilo,
a sa Svetim Simeonom Mirotočivim, ocem svojim,
Hilandar na Svetoj Gori osnova,
da bude duhovno učilište svim Srbima
i svim generacijama do kraja veka i sveta,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neprimerene reči su za Svetog Savu upotrebljene,
pa ih stoga ovde ponoviti ne mogu
Posle ovog videa brata Grigorija
ostadoh duhovno poražen,
ovako o Svetom Savi niko nije govorio,
suviše zemaljski,
da ne kažem dnevno politički,
mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno
napadali Svetog Savu,
jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu,
o kojoj Sveti vladika Nikolaj – Srpski Zlatoust
u naše vreme pisa u svom poznatom delu
Nebeska Liturgija,
u kojem se kaže da se Srbi Svetitelji
na Nebesima za nas mole,
a Sveti Sava klekne i ne ustaje,
zato ne tako o Svetom Savi,
već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo,
dok vremena još ima,
dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje,
a svetli Krst na Nebesima,
znak Sina Čovečijeg se ne pojavi,
zato zavapimo sada dok još možemo:
Bože Trisveti oprosti,
Koji si divan u Svetima Svojim oprosti,
Sveti Savo, duhovni oče naš.
oprosti nam, oprosti, oprosti
Wikipedia
Sveti Sava
U vremenu kada se reči olako izgovaraju, a svetinje nepromišljeno dotiču, pesma vladike Fotija nije samo poetski vapaj, već opomena i molitveni uzdah duše pravoslavne. Njegovi stihovi nisu tek odgovor na jedno izrečeno poređenje, već podsećanje da Sveti Sava nije lik iz prolazne kulture, već svetionik vere, duhovni otac otaca i temelj srpskog duhovnog bića. I dok se na nebesima, kako piše Sveti vladika Nikolaj, naši svetitelji mole za nas, ostaje pitanje: hoćemo li se u poniznosti pridružiti toj molitvi ili ćemo nehatnim rečima ranjavati sopstveno duhovno nasleđe?
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok pojedini arhijereji otvoreno zagovaraju da žene bogosluže, vladika zvorničko-tuzlanski upozorava da zapadne ideologije i feminizam prete temelju pravoslavnog predanja.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
Kako je jedna molitva i isceljenje Jovana Damaskina iz 8. veka oblikovalo vekovne običaje, donelo svetlost u najmračnijim vremenima i postalo simbol večne zaštite manastira Hilandar.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
