Ataimages/WIkipediaPashalna unija znači da će od te godine pa nadalje, Rim i Carigrad uvek istog dana praznovati Pashu (Vaskrs)
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Reči oblikuju misli, ali kada im nedostaje težina odgovornosti, mogu postati kamen spoticanja na duhovnom putu. U jednom od svojih javnih nastupa, episkop diseldorfski i nemački Grigorije nazvao je Svetog Savu rokerom, što je izazvalo iznenađenje i zabrinutost među vernicima.
Sveti Sava, međutim, nije ličnost koju treba posmatrati kroz prizmu prolaznih kulturoloških simbola, već duhovni otac srpskog naroda, neugasivi svetionik monaške smirenosti i bogomudre revnosti. Na ove reči, umesto rasprave nedolične monasima, episkop zvorničko-tuzlanski Fotije odgovorio je pesmom – pesmom koja nije samo poetski izraz, već vapaj srca i molitveno svedočanstvo o veličini prvog arhiepiskopa srpskog.
Schutterstock/printskrin
Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
NE TAKO O SVETOM SAVI
Pogledah danas ovaj kratki video
gde brat Grigorije o Svetom Savi govori,
i ostadoh nem i šokiran,
da li su moguće reči ove?
pa sam oči trljajući u neverici
ponovo taj kratki video pogledao,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neko će reći, pa to su samo reči,
a mi svi po veri znamo,
da ćemo za svaku reč
na pravednom, istinitom Sudu Božijem
odgovor dati,
ali i pored toga kažemo,
ne, ne tako o Svetom Savi,
jer je Sveti Sava duhovni otac svih Srba,
a u crkvenim himnama se veliča kao Otac otaca,
čedo svetogorske pustinje,
princ koji monaškim smirenjem sluga posta,
za kratko vreme na Svetoj Gori živeći,
Sveti Sava posta svetogorsko svetilo,
a sa Svetim Simeonom Mirotočivim, ocem svojim,
Hilandar na Svetoj Gori osnova,
da bude duhovno učilište svim Srbima
i svim generacijama do kraja veka i sveta,
ne, ne tako o Svetom Savi,
neprimerene reči su za Svetog Savu upotrebljene,
pa ih stoga ovde ponoviti ne mogu
Posle ovog videa brata Grigorija
ostadoh duhovno poražen,
ovako o Svetom Savi niko nije govorio,
suviše zemaljski,
da ne kažem dnevno politički,
mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno
napadali Svetog Savu,
jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu,
o kojoj Sveti vladika Nikolaj – Srpski Zlatoust
u naše vreme pisa u svom poznatom delu
Nebeska Liturgija,
u kojem se kaže da se Srbi Svetitelji
na Nebesima za nas mole,
a Sveti Sava klekne i ne ustaje,
zato ne tako o Svetom Savi,
već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo,
dok vremena još ima,
dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje,
a svetli Krst na Nebesima,
znak Sina Čovečijeg se ne pojavi,
zato zavapimo sada dok još možemo:
Bože Trisveti oprosti,
Koji si divan u Svetima Svojim oprosti,
Sveti Savo, duhovni oče naš.
oprosti nam, oprosti, oprosti
Wikipedia
Sveti Sava
U vremenu kada se reči olako izgovaraju, a svetinje nepromišljeno dotiču, pesma vladike Fotija nije samo poetski vapaj, već opomena i molitveni uzdah duše pravoslavne. Njegovi stihovi nisu tek odgovor na jedno izrečeno poređenje, već podsećanje da Sveti Sava nije lik iz prolazne kulture, već svetionik vere, duhovni otac otaca i temelj srpskog duhovnog bića. I dok se na nebesima, kako piše Sveti vladika Nikolaj, naši svetitelji mole za nas, ostaje pitanje: hoćemo li se u poniznosti pridružiti toj molitvi ili ćemo nehatnim rečima ranjavati sopstveno duhovno nasleđe?
Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
