Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
U hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Dugom Polju kod Modriče, pod svodovima koji čuvaju vekovno predanje, sabralo se verno mnoštvo da prisustvuje svetoj Liturgiji koju je služio mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije. Njegova beseda, kao i uvek, bila je duboko prožeta duhovnim nadahnućem, brigom za narod i verom u budućnost.
– Neka je blagosloven današnji dan i današnja sveta liturgija koju smo odslužili. Hvala Bogu da je bilo dosta pričasnika i dosta dece ovde u vašem mestu i okolini. To je znak nade za nas da ćemo opstati na ovim prostorima naše Republike Srpske – poručio je mitropolit Fotije vernicima, naglašavajući da je prisustvo dece u hramu najsnažniji dokaz da narod ne nestaje, već se obnavlja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Doček vladike ispred hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Dugom Polju kod Modriče
Demografski izazovi i značaj dece za opstanak naroda
Govoreći o demografskim izazovima, vladika Fotije je sa zabrinutošću istakao da statistika nije dobra ni u Republici Srpskoj, ni u Srbiji, gde mortalitet premašuje natalitet za čak 75.000 godišnje.
– Dobro je da čujemo malu decu da plaču. To je znak nade da ćemo opstati na ovim prostorima – rekao je, dodajući da je očuvanje naroda zajednički podvig države, Crkve i svih ljudi dobre volje.
Životni podvig roditelja i monaštva
Mitropolit Fotije je posebno naglasio da je život veliki podvig, bilo da je reč o monaštvu ili o bračnom životu ispunjenom roditeljskim brigama i ljubavlju.
– Duboko verujem da su roditelji koji podignu četvoro, petoro ili šestoro dece uvek u nekoj vrsti podviga da ih izvedu na put i učine dobrim ljudima – rekao je.
U svojoj besedi, vladika je govorio i o monaštvu, opisujući ga kao životnu prečicu ka Carstvu Nebeskom, život ispunjen borbom i iskušenjima, ali i milošću.
– Pravoslavlje rađa svetitelje. To je rekao i starac Pajsije. Ona Crkva koja rađa svetitelje i daje plodove svetitelja, u njoj dejstvuje blagodat Duha Svetoga. To je Crkva Hristova. To je Crkva Boga živog – istakao je mitropolit, podsećajući vernike da je upravo to nada i uzdanica pravoslavnih hrišćana.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Tuga zbog globalnih događaja i poziv na međusobnu ljubav
Mitropolit je, osvrnuvši se na globalna dešavanja, izrazio tugu zbog oduzimanja manastira na Sinaju od strane egipatske države, upoređujući taj čin sa oduzimanjem Kijevo-pečerske lavre od strane ukrajinskih raskolnika.
– Ko zna da li je to kraj? – upitao je, podsećajući prisutne da Gospod Hristos svoje učenike poznaje po međusobnoj ljubavi, a ne po spoljašnjim pokazateljima moći.
– Čuli ste danas iz svetog Jevanđelja kako Gospod govori po čemu trebaju da se prepoznaju učenici Njegovi, po međusobnoj ljubavi. Oni treba da budu primeri dobre saradnje, dobrog života, dobrog komšije i prijatelja, dobrog kuma i starog svata. Sveštenici treba po preimućstvu da budu primer narodu po dobrom životu. Ako u jednom selu žive dva sveštenika, a nisu u dobrim odnosima, zna i kažu: „Naši sveštenici ne pričaju. Da li je to moguće i kako zajedno mogu da služe svetu Liturgiju?“ To je njihovo pitanje koje je i za nas dilema. Mi prvi moramo biti svedoci onoga u šta mi verujemo, šta govorimo i propovedamo – istakao je vladika Fotije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Vera potvrđena delom kao put spasenja
Posebnu pažnju vernika privukla je mitropolitova poruka o svedočenju vere životom:
– Treba da se trudimo da budemo ljudi koji svoj život i svoju veru potvrđujemo delom, jer je vera bez dela mrtva, kako kaže Sveti apostol Jakov. Neće nam ljudi verovati kada pričamo o najosnovnijim stvarima zato što ne stojimo iza onoga što pričamo.
Zajednički podvig u obnovi hrama i budućim radovima
U zaključku svoje besede, vladika Fotije se zahvalio narodu što u velikom broju dolazi u hram i podržava njegovu obnovu, istakavši da je sve to plod zajedničkog podviga sveštenika i vernog naroda. Najavio je da će uskoro biti završeno freskopisanje hrama, a možda i drugi radovi, te da će sledeći dolazak u Dugo Polje biti povod za novo veliko sabranje i osvećenje onoga što je rukama i srcima vernika stvoreno.
Njegove reči ostale su urezane u dušama prisutnih kao snažan podstrek da istraju u veri i u ljubavi jedni prema drugima, jer samo tako, kako mitropolit reče, pravoslavni narod može da opstane i da rađa svetitelje – sada i u vekove vekova.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski podseća – dok su stariji govorili o vremenu kada je vera oblikovala karakter i poštovanje, mladi bez veronauke su odrasli u svetu bandi, zakona jačeg i duhovne praznine.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
