Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
U hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Dugom Polju kod Modriče, pod svodovima koji čuvaju vekovno predanje, sabralo se verno mnoštvo da prisustvuje svetoj Liturgiji koju je služio mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije. Njegova beseda, kao i uvek, bila je duboko prožeta duhovnim nadahnućem, brigom za narod i verom u budućnost.
– Neka je blagosloven današnji dan i današnja sveta liturgija koju smo odslužili. Hvala Bogu da je bilo dosta pričasnika i dosta dece ovde u vašem mestu i okolini. To je znak nade za nas da ćemo opstati na ovim prostorima naše Republike Srpske – poručio je mitropolit Fotije vernicima, naglašavajući da je prisustvo dece u hramu najsnažniji dokaz da narod ne nestaje, već se obnavlja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Doček vladike ispred hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Dugom Polju kod Modriče
Demografski izazovi i značaj dece za opstanak naroda
Govoreći o demografskim izazovima, vladika Fotije je sa zabrinutošću istakao da statistika nije dobra ni u Republici Srpskoj, ni u Srbiji, gde mortalitet premašuje natalitet za čak 75.000 godišnje.
– Dobro je da čujemo malu decu da plaču. To je znak nade da ćemo opstati na ovim prostorima – rekao je, dodajući da je očuvanje naroda zajednički podvig države, Crkve i svih ljudi dobre volje.
Životni podvig roditelja i monaštva
Mitropolit Fotije je posebno naglasio da je život veliki podvig, bilo da je reč o monaštvu ili o bračnom životu ispunjenom roditeljskim brigama i ljubavlju.
– Duboko verujem da su roditelji koji podignu četvoro, petoro ili šestoro dece uvek u nekoj vrsti podviga da ih izvedu na put i učine dobrim ljudima – rekao je.
U svojoj besedi, vladika je govorio i o monaštvu, opisujući ga kao životnu prečicu ka Carstvu Nebeskom, život ispunjen borbom i iskušenjima, ali i milošću.
– Pravoslavlje rađa svetitelje. To je rekao i starac Pajsije. Ona Crkva koja rađa svetitelje i daje plodove svetitelja, u njoj dejstvuje blagodat Duha Svetoga. To je Crkva Hristova. To je Crkva Boga živog – istakao je mitropolit, podsećajući vernike da je upravo to nada i uzdanica pravoslavnih hrišćana.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Tuga zbog globalnih događaja i poziv na međusobnu ljubav
Mitropolit je, osvrnuvši se na globalna dešavanja, izrazio tugu zbog oduzimanja manastira na Sinaju od strane egipatske države, upoređujući taj čin sa oduzimanjem Kijevo-pečerske lavre od strane ukrajinskih raskolnika.
– Ko zna da li je to kraj? – upitao je, podsećajući prisutne da Gospod Hristos svoje učenike poznaje po međusobnoj ljubavi, a ne po spoljašnjim pokazateljima moći.
– Čuli ste danas iz svetog Jevanđelja kako Gospod govori po čemu trebaju da se prepoznaju učenici Njegovi, po međusobnoj ljubavi. Oni treba da budu primeri dobre saradnje, dobrog života, dobrog komšije i prijatelja, dobrog kuma i starog svata. Sveštenici treba po preimućstvu da budu primer narodu po dobrom životu. Ako u jednom selu žive dva sveštenika, a nisu u dobrim odnosima, zna i kažu: „Naši sveštenici ne pričaju. Da li je to moguće i kako zajedno mogu da služe svetu Liturgiju?“ To je njihovo pitanje koje je i za nas dilema. Mi prvi moramo biti svedoci onoga u šta mi verujemo, šta govorimo i propovedamo – istakao je vladika Fotije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Vera potvrđena delom kao put spasenja
Posebnu pažnju vernika privukla je mitropolitova poruka o svedočenju vere životom:
– Treba da se trudimo da budemo ljudi koji svoj život i svoju veru potvrđujemo delom, jer je vera bez dela mrtva, kako kaže Sveti apostol Jakov. Neće nam ljudi verovati kada pričamo o najosnovnijim stvarima zato što ne stojimo iza onoga što pričamo.
Zajednički podvig u obnovi hrama i budućim radovima
U zaključku svoje besede, vladika Fotije se zahvalio narodu što u velikom broju dolazi u hram i podržava njegovu obnovu, istakavši da je sve to plod zajedničkog podviga sveštenika i vernog naroda. Najavio je da će uskoro biti završeno freskopisanje hrama, a možda i drugi radovi, te da će sledeći dolazak u Dugo Polje biti povod za novo veliko sabranje i osvećenje onoga što je rukama i srcima vernika stvoreno.
Njegove reči ostale su urezane u dušama prisutnih kao snažan podstrek da istraju u veri i u ljubavi jedni prema drugima, jer samo tako, kako mitropolit reče, pravoslavni narod može da opstane i da rađa svetitelje – sada i u vekove vekova.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski podseća – dok su stariji govorili o vremenu kada je vera oblikovala karakter i poštovanje, mladi bez veronauke su odrasli u svetu bandi, zakona jačeg i duhovne praznine.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
