Već u sumrak, u navečerje praznika posvećenog molitvenom sećanju na Prepodobnu mati Paraskevu – Svetu Petku, niz strme stepenice sa kalemegdanskih bedema silaze prvi vernici — iz raznih krajeva grada, ali i susednih opština, poneki čak i iz udaljenijih mesta, pa i iz inostranstva. Jedni imaju brži, ali smiren korak, drugi se kreću lagano, dok neki dolaze u kolicima, potpomognuti rukama bližnjih..
Večernje bogosluženje u crkvi Ružici: svetlost, tamjan i molitva
U crkvi Ružici, tik uz kapelu Svete Petke, večernje bogosluženje je već započelo. Svetlost sveća pleše po ikonama, tamjan se širi između stubova. Dok je sveštenik čitao molitve, vernici su u tišini prodirali u unutrašnjost hrama — da se pomole u sabornosti.
Slavski kolači i molitva pred kapelom Svete Petke
Ispred kapele okupljala se tiha kolona vernika koji su prinosili slavske darove. Iako crkvena praksa nalaže da se slavski kolač osvešta u parohijskom hramu, mnogi su poželeli da upravo njihov kolač bude osveštan u kapeli posvećenoj Svetoj Petki — svetiteljki koju proslavljaju kao krsnu slavu, a za koju se veruje da sluša, štiti i donosi milost.
Poseban prizor, kao slika molitvene ljubavi, bio je kada se nekoliko vernika, slabo pokretnih, pažljivo spuštalo strmim stepenicama prema kapeli. Svaki korak bio je snaga vere. Ruke bližnjih podupirale su kolena, prinosile štapove i tihim šapatima bodrile. Kad su se smestili pred kapelom, oči su im suzile, ali u tim suzama videla se radost — što su stigli, što mogu da dotaknu bar senke svetiteljske prisutnosti.
Hiljade vernih sutra dolaze da se poklone moštima Svete Petke
U porti, između Ružice i kapelice, već su postavljene metalne konstrukcije koje će ujutru olakšati pravac kretanja hiljadama vernih koji će doći da se poklone delovima moštiju Svete Petke, da uzmu vodu iz izvora koji se nalazi u oltaru same kapelice — vode koja se vekovima smatra lekovitom. Brojna su svedočanstva vernog naroda o isceljenjima za koja veruju da su sedesila uz pomoć vode sa Izvora Svete Petke.
Kapela, uz crkvu Ružicu, jedno je od najpoštovanijih svetinja u Beogradu, podignuta nad izvorom koji se od srednjeg veka smatra čudotvornim.
U večernjim časovima, dok je grad dostajao daleko ispod bedema, osetio se dolazak svetog jutra — kada će kapela primiti mnoštvo. Osećala se nevidljiva nit, tanka, ali čvrsta: nit vere, nade i predanja.
Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs.
Crkva Ružica je neka vrsta dokaza da je Beograd bio i ostao hrišćanski grad.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao.
