Pod senkama kalemegdanskih zidina, u Beogradu, čitavog dana niz uske stepenice, koje vode ka kapeli Svete Petke, sliva se reka verujućeg naroda koji se uputio da celiva delove moštiju svetiteljke na dan kada SPC obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi .
ST/Vladimir Lukić
Vernici u kolonama čekaju da bi se poklonili delovima moštiju Svete Petke u svetinji na Kalemegdanu
Verni su počeli da se okupljaju na ovom mestu kasno u noć uoči praznika, a hiljade njih je već u devet sati zapalilo sveće, kod kapele, a potom otišlo, ostavljajući tako mesta novopridošlim nebrojanim vernicima, koji su u dugačkoj koloni čekali da priđu svetinji.
Atmosfera je bila prijatna, a stari i mladi se nisu tiskali, iako je bila gužva - već su u hrišćanskom duhu mirno, ili pričajući u tišini čekali da se približe kapeli.
ST/Vladimir Lukić
Jasminka Jović
Jasminka Jović (76) iz Beograda, rekla je za portal Religija.rs da redovno dolazi u kapelu Svete Petke, upravo na ovaj praznik.
- Vernik sam i ovde dolazim često, nevezano za današnju svetkovinu koju inače ne propuštam. Ovde dolazim barem 30 godina. Pročitala sam knjigu "Petkana", a sinoć sam pogledala i film o njoj - navela je sredovečna i za ovu priliku svečano odevena Beograđanka.
ST/Vladimir Lukić
Jelena Knežević i Katarina Đorđević
Sa njom su se složile i dve mlade devojke, dobre prijateljice, Jelena Knežević (34) iz Beograda i Katarina Đorđević (33), takođe iz prestonice.
- Dolazimo ovde već godinama i ne propuštamo ovaj praznik . Volim da se pomolim za svoju porodicu i meni drage ljude, ujedno zapalim sveću za zdravlje svakog od njih - rekla je za Religije.rs Katarina Đorđević, a njena prijateljica Jelena Knežević dodala:
- Dolazim ovde kada god sam u prilici, iako ne tako redovno kao Katarina, pošto kod kuće imam malu bebu. Na Svetu Petku gledamo kao na zaštitnicu žena i svih onih koji uvažavaju i poštuju njen lik. Kao i prijateljici i meni je važno da danas zapalim sveće za dobrobit ljudi do kojih mi je stalo - ističe Katarina Đorđević.
Raznolikost vernika, nije se u ovom slučaju ogledala samo u polovima, već i u broju godina, koji svako od njih ima, pa su u redu primećene bebe od sedam meseci, ali i oni koji su stariji od 77 godina.
ST/Vladimir Lukić
Milo Đokić
Milo Đokić (79) godina iz Beograda kaže da ovde dolazi već treću godinu, a povod zbog kojeg se odlučio da prethodna tri leta ne propusti svetkovinu je mir, koji se ovde oseća tokom praznika.
- I pored toga što ima puno ljudi, interesantno je primetiti mir među njima. Sve to za mene donosi spokoj duše, a još kada dođem sa suprugom, ćerkom i sinom osećam se blagosloveno - navodi gospodin Đokić.
Da u povorci nije bilo samo Beograđana, ni srpskog naroda potvrđuje primer dvojice turista - oca i sina iz Argentine, koji su nam priznali da su se ovde zadesili slučajno, ali ih je lepa energija zaustavila da tu ostanu i odslušaju liturgiju.
ST/Vladimir Lukić
Enso i Ignasio Naćo
Enso (72) i Ignasijo Naćo (40) kažu za naš portal se osećaju počastvovano.
- Nije lako opisati lepotu ovog događaja i zaista smo srećni što smo se danas zadesili na ovom prelepom mestu, među divnim ljudima - složili su se stariji i mlađi Naćo.
ST/Vladimir Lukić
Dušica Mijatović-Jovanović
Istrajnost u veri pokazuje i primer Dušica Mijatović-Jovanović (85), poreklom iz Vukovara, a koja živi u Beogradu.
- Za praznik Svete Petke dolazim svake godine, a na ovo mesto kada god sam u prilici, jer odiše neverovatnim mirom. Sveta Petka je inače moja krsna slava, tako da je i to jedan od razloga zbog kog se posebno radujem ovom danu - rekla je sagovornica.
Broj vernika se uvećava
ST/Vladimir Lukić
Đorđe Živanović
Da broj vernika iz godine u godinu raste, potvrdio je Đorđe Živanović (43) iz Beograda, kuvar, koji od četiri sata ujutru vredno meša kazan napunjen sa 1.000 litara paprikaša, koji će biti poslužen vernicima nakon liturgije.
- Posle liturgije ćemo podeliti oko 3.000 porcija, tako da će se svako okrepiti. Ovde godinama kuvamo za verujuć narod na obostrano zadovoljstvo. Ono što sa sigurnošću mogu da konstatujem, na osnovu broja porcija, koje svake godine poslužujemo sve više je da se broj vernika, koji posećuje kapelu Svete Petke na dan praznika primetno povećao - zaključuje Živanović.
Svetiteljki se dve godine pred smrt javio anđeo i rekao da se vrati u svoje rodno mesto.
Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Nesvakidašnji susret vernice sa sveticom koja pruža zaštitu, nadu i utehu podseća nas na snagu duhovne povezanosti i čudesa koja oblikuju naše živote.
Veliki broj vernog naroda svojim prisustvom uveličao je slavu zagrebačkog manastira Sveta Petka, uz liturgiju koju je služio arhijerejski namesnik zagrebački, protojerej-stavrofor Duško Spasojević.
Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za poslednji mesec 2024. godine, sa detaljima o postovima, slavama i danima posvećenim svetiteljima
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.