KAKO SU TRI ZNAMENITE SRPKINJE IZMOLILE OD BAJAZITA MOŠTI SVETE PETKE: U Jašiju završile tako što je jedan Rumun otplatio ceo dug Carigradske partrijašije u zamenu za njih

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj  i pod imenom Sveta Petka Srpkinja i Sveta Petka Epivatska. 

Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, a najpre je bila sahranjena kao neznanka u svom rodnom mestu. 

Kada se javila u snu bogatoj dami po imenu Jeftimija i nadničaru Georgiju, i kada su otkrivene njene netaknute mošti, krenuo je njihov čudesni put od jedne do druge crkve da bi danas bile Sabornoj crkvi u Jašiju. 

Naime, mošti Svete Petke najpre su bile položene u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Epivatu.

Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta, najpre iz Epivata u Carigrad.

Wikipedia

Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo u Sabornu crkvu. Ali 1393 Turci su osvojili i Trnovo. 

Proterali su patrijarha Jeftimija, prvog pisca žitija Svete Petke, opljačkali crkvu, a svete mošti izbacili iz kivota ukrašenog zlatom i dragim kamenjem i svukli sa njih zlatotkanu odoru.

Vidinski gospodar, knez Strašimir, izmolio je Turke da mošti svetiteljke prenose u Vidin, ali Turci su tri godine kasnije i tamo stigli, pogubili kneza a mošti Svete Petke, kao deo opljačkanog blaga, našle su u rukama sultana Bajazita. 

Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju. 

Kada je čuo šta mu kneginja traži Bajazit se smejao:

– Zašto od drugih mnoge i velike cene dostojnih imanja ne molite, već samo suve kosti! – pitao je.

Ipak, dao im je svetinju, koja je najpre čuvana u dvorskoj crkvi  Lazarici u Kruševcu, a kada je sin carice Milicem, despot Stefan Lazarević,  preselio prestonicu iz Kruševca u Beograd, tako je i mošti Svete Petke poneo sa sobom. Najpre ih je pothranio u u Uspenjsku crkvu Mitropolije beogradske, a potom u novu crkvu Svete Petke, sagrađenu kraj čudotvornog izvora pod Kalemegdanom.

Wikipedia

Tamo su mošti počivale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd, a sa sobom su Turci poneli tri svetinje - čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, mošti carice Teofanije i mošti Svete Petke.

Mošti su položene u hranilnicu časnih moštiju pri Patrijaršijskoj crkvi Svetoga Georgija na Fanaru. Ali Carigrad više nije bio novi Jerusalim, već prestonica Osmanskog carstva.

Shutterstock

Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, piše Svetosavsko zvonce.

Zamiljivo je kako su tamo završile. Naime, U XVII veku Carigradska patrijaršija pala je u velike dugove zbog teških dažbina koje joj je nametnula turska vlast. Tada je vojvoda Vasilije Lupul ponudio da ogromnim prilogom pokrije dugove Patrijaršije, a da za uzvrat za svoj narod dobije mošti Svete Petke. Tako su mošti 1641. dospele u Jaši i položene u raskošni hram Sveta tri jerarha.

A onda je 1888. godine hram zahvatio požar. Zapalio se svjećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra. Sve je izgorelo izuzev mošti svetiteljke.

Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem, gde se i danas nalaze. Podignuta je u XIX veku na temelju stare crkve iz XV veka. Ima četiri tornja i vidi se iz svakog dela grada, prenosi Nacionalna Geografija.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara