Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Kada se iz bilo kog dela Trebinja podigne pogled, Crkvina se otkrije kao uzvišenje koje čuva svoju tajnu — hram koji je istovremeno sećanje, zavet i opomena. Na njenom vrhu stoji Hercegovačka Gračanica, kao da je vekovima rasla iz hercegovačkog kamena, iako je podignuta tek 2000. godine. Podignuta na inicijativu episkopa Atanasija (Jevtića), oblikovana kao verna kopija srednjovekovne Gračanice kralja Milutina, ona je danas jedno od najprepoznatljivijih duhovnih obeležja ovog hercegovačkog kraja.
Ovaj hram nije nastao kao puka građevina koja čuva uspomenu na Kosovo i Metohiju, već kao prostor u kome se istorija vraća sopstvenim izvorima. Taj povratak najjasnije se vidi u trenutku kada je, posle više od pola veka, ispunjen amanet pesnika Jovana Dučića. On je umro 7. aprila 1943. u Sjedinjenim Državama, ali je ostavio jasnu želju: da počiva na brdu iznad Trebinja.
Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Amerike u Beograd, a zatim u Trebinje, u oktobru 2000. godine. U mnogim izveštajima taj čin opisuje se kao povratak pesnika među svoje, ali se terminološki mora praviti razlika: nije reč o novoj sahrani, već o prenosu i polaganju posmrtnih ostataka u kriptu upravo izgrađene Hercegovačke Gračanice. Time je ispunjen njegov testament, a sam čin postao događaj od velikog simboličkog značaja za Trebinje i širi kulturni prostor Hercegovine. Na njegovoj grobnoj ploči — jednostavnost koju je sam zahtevao.
Hercegovačka Gračanica time je dobila dodatnu dimenziju: postala je hram sećanja, mesto gde se pesnik vraća svom zavičaju, ali i svojevrsni most između književnosti, vere i kolektivnog pamćenja. Kompleks koji okružuje crkvu — zvonik, amfiteatar, galerija, biblioteka i parohijski dom — čini Crkvinu živom tačkom okupljanja. Ovde se održavaju duhovne večeri, koncerti, tribine, izložbe, a tišina hrama često govori više od reči koje se izgovore na tim skupovima.
Arhitektura Gračanice na Crkvini nosi u sebi prepoznatljiv ritam originala: romanički i vizantijski stil objedinjeni u pet kupola, u ritmično složenom kamenu i opeci, u proporcijama koje kao da pamte rukopis srednjovekovnih majstora. Freske su savremenog porekla, ali zasnovane na tradiciji srpskog ikonopisa i njegovoj teologiji lepote. Kada se sa Crkvine pogleda prema gradu, horizont se širi preko Trebišnjice i okolnih brda — kao da pokazuje da duhovni prostor ne meri udaljenost mapom, već čovekovom unutrašnjom spremnošću za molitvu.
Danas je Hercegovačka Gračanica jedno od najposećenijih svetilišta u Republici Srpskoj. Na Preobraženje, kada Trebinje slavi svoju gradsku slavu, hram ispuni mnoštvo ljudi koji dolaze da zapale sveću, da se poklone, da makar na trenutak zastanu pred mestom gde su položeni ostaci pesnika čije su reči decenijama bile duhovni kompas Hercegovine.
Za mnoge koji dođu na Crkvinu, ovo nije samo verski prostor, već tačka unutrašnje tišine — mesto gde se čovek suoči s mislima koje u svakodnevici izmiču. Kao da se ovde, na ovom brdu, nebo spušta za meru niže, a prošlost i sadašnjost dodiruju u jednom dahu.
Hercegovačka Gračanica ostaje svedočanstvo da vera nije vezana za epohu, niti za geografije. Ona spaja Kosovo i Hercegovinu, staro i novo, pesnika i grad koji ga je čekao. I zato, kad se predveče Trebinje obasja mekim zlatnim svetlom, čini se da se taj hram iznova rađa — kao da kamenom i tišinom još jednom potvrđuje pesnikov zavet.
Foto: Religija.rs
Arhitektura koja čuva duh srednjovekovne Gračanice
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Foto: Religija.rs
Pogledaj galeriju
Mesto na kojem se prošlost i sadašnjost sreću u tišini
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
