OVO KANDILO SE VIŠE OD PET VEKOVA NE GASI: U Manastiru Nikolje dešavaju se brojna Božja čuda, a u porti raste sveto drvo za koje se veruje da isceljuje
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Postoje svetinje koje ne morate tražiti - one vas, nekako tiho i uporno, same pronađu. Manastir Nikolje, uvučen u zelenilo Ovčarsko-kablarske klisure, na samoj obali Zapadne Morave, pripada upravo toj vrsti mesta. Dok se pogled posetioca najpre zaustavlja na stenama i šumi, pravi život ove svetinje odvija se oko jedne tihe, ali postojane svetlosti: kandila koje se, prema predanju i svedočenjima, više od pet vekova nikada nije ugasilo.
Manastir je podignut na prostoru koji je od davnina smatran posebnim. U vreme kada su ljudi, kako beleži etnolog Snežana Ašanin, birali mesta za domove i hramove po blizini "svetog drveća", verujući da takva mesta obećavaju mir i napredak, ovde je već rastao bor koji će kasnije postati središnja tačka čitavog manastirskog predanja.
- Lokacije na kojima će se sagraditi manastir ili kuća nekada su se birale upravo po blizini tog, kako se verovalo, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - objašnjava Snežana Ašanin, podsećajući da je verovanje u moć drveća staro koliko i čovečanstvo.
Ikona iz 1489. svedoči o počrvima manastira
Ko je ktitor Nikolja - nije ostalo zapisano. Ipak, istorija je ostavila dovoljno tragova da se oseti dubina njegovog trajanja. Zna se, na primer, da je ikona iz 1489, koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, ikonopisana upravo u ovom manastiru. To svedoči ne samo o starosti svetinje već i o njenoj nekadašnjoj duhovnoj i kulturnoj snazi.
RINA
Sveti bor u središtu porte i molitve koje se pamte
U samom središtu manastirske porte uzdiže se sveti bor, viši od deset metara. Prema predanju, molitve izgovorene pored njega bivaju uslišene.
- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za isceljenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su isceljeni. Uglavnom su to bile žene koje su imale psihičke tegobe - navodi Snežana Ašanin.
Bor je, prema predanju, pod zaštitom Majke Božije. Na njegovom stablu nalazi se mala ikona, a vernici i danas, sledeći običaj koji se prenosi s kolena na koleno, obilaze tri kruga oko drveta i izgovaraju svoje molitve.
-Postoji predanje da iskrene molitve i želje izrečene pored bora, uz obilaženje tri kruga oko njega, bivaju ispunjene - dodaje Ašanin, napominjući da gotovo nema posetioca koji ne zastane kraj tog drveta.
RINA
Sveto drvo u porti manastira
Kako su sudbine Obrenovića zauvek upisane u manastirsku portu
Istorija manastira tesno je isprepletana s istorijom Srbije. U Nikolju se, bežeći od Turaka, sklonila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića. U manastirskoj porti sahranjena su i dva njihova sina.
- Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zbog čega se tom drvetu posvećivala još veća pažnja i često je posećivano. Drugi sin, petogodišnji dečak po imenu Petar, sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Petra je krstio Karađorđe po ocu, čime je uspostavljena kumovska veza između Karađorđa i Miloša Obrenovića - objašnjava Snežana Ašanin.
Miloš Obrenović je 1817. podigao i konak u porti manastira, koji i danas nosi njegovo ime. Ipak, možda najneupadljivija, a ujedno i najpostojanija nit koja povezuje sve ove vekove jeste upravo kandilo.
Svetinja koja nikada nije opustela
Manastir Nikolje, kako svedoče predanje i istorijski kontinuitet, od svog osnivanja nikada nije bio pust. Kroz vekove je menjao svoju ulogu i prolazio kroz razna iskušenja: dugo je bio muški manastir, a od 1945. postao je ženski. U prošlosti je bio i značajan kulturno-prosvetni centar, sa školom za parohijske sveštenike i razvijenom prepisivačkom delatnošću. I u svemu tome - kandilo se nije gasilo.
RINA
Sveto drvo u porti manastira
Ta mala, stalna svetlost danas deluje kao tiha hronika svega što je Nikolje preživelo: sklanjanje pred nevoljama, sahrane, molitve, prepisivanje knjiga, smenu vremena i ljudi. Ona ne privlači pažnju glasno, ali upravo u tome je njena snaga - u trajnosti koja ne traži objašnjenje.
Sveti bor, konak kneza Miloša, stare ikone i neugaslo kandilo čine celinu u kojoj se istorija ne čita samo iz knjiga, već se oseća u vazduhu, u tišini porte i u treperenju plamena koji, već više od pet vekova, svedoči da postoje mesta gde se vreme ne meri samo godinama, nego i verom koja ne prestaje.
Verni narod tvrdi da male bočice sa vodom i uljem, ostavljene pored čudotvorne ikone u manastiru Panormitis, nestaju iz hrama, a zatim se pojavljuju u domovima ljudi širom sveta – kao odgovor na molitve i znak nebeske utehe.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve razgovarao je o verskoj diplomatiji, zaštiti duhovnog nasleđa i jačanju odnosa sa SAD na temeljima hrišćanskih vrednosti.
Patlidžan, tikvica, paprika, paradajz i mleveno meso pretvaraju se u neodoljivu musaku sa zapečenim prelivom od jaja i sira, a priprema je jednostavna i idealna za porodičnu trpezu.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Od molitve pred polazak do posete drevnim pravoslavnim hramovima širom Evrope, ovaj vodič otkriva kako vernici mogu da sačuvaju duhovnu vezu i tokom najbezbrižnijih dana u godini.
Privedeni Viktorija i Igor tvrdili su da nisu znali da je takav čin zabranjen u nekadašnjoj hrišćanskoj svetinji, dok turske vlasti proveravaju okolnosti događaja i odlučuju o eventualnim daljim merama.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Andreja Kritskog po starom i Svetu mučenicu Marinu - Ognjenu Mariju po novom kalendaru. Katolička crkva danas ne obeležava praznik. Muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njegova poruka ne govori o vraćanju onih koji su otišli, već o tome kako da sačuvate mir, prepoznate ljude koji su bili uz vas kada je bilo najteže i ne rasipate srce na prazna obećanja.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
