Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i ženski manastir Ruske pravoslavne crkve posvećen Presvetoj Bogorodici i Svetom Serafimu Sarovskom već decenijama i vekovima privlače pažnju pravoslavnih poklonika. Za mnoge od njih, odlazak u Divijevo nije samo put u jedan kraj Rusije, već hod ka tišini molitve i unutrašnjem sabiranju.
Istorijski izvori svedoče da je Divijevo u 18. i 19. veku izraslo u značajan duhovni centar, tesno povezan sa ličnošću prepodobnog Serafima Sarovskog, jednog od najpoštovanijih ruskih svetitelja. Manastir u Divijevu i danas postoji kao živo mesto crkvenog života i deo je neprekinute duhovne tradicije Ruske pravoslavne crkve, koja se u tom pogledu ne dovodi u pitanje.
Ipak, u savremenom religijskom govoru, naročito na internetu, pojavili su se i pojedini motivi i tumačenja koja ne pripadaju zvaničnom učenju Pravoslavne crkve, već spadaju u oblast pobožnih predanja i narodne pobožnosti.
Jedna od najčešće pominjanih priča u vezi sa Divejevo jeste ona o Svetoj kanavki, molitvenoj stazi oko manastira. "Mesto gde se nalazi Sveta kanavka, kanal koji noga antihrista neće moći da preskoči“, kako piše sajt johnsanidopoulos.com. Ovaj sajt donosi prikaze pravoslavnih predanja i pobožnih kazivanja, navodi se da među monahinjama i poklonicima postoji uverenje da Sveta kanavka ima poseban duhovni i zaštitni značaj. Sam autor, međutim, taj motiv predstavlja kao deo predanja i pobožne interpretacije, a ne kao stav ili učenje Crkve.
Slične tvrdnje mogu se naći i na drugim pravoslavnim sajtovima i blogovima: „Ko jednom prođe Svetom kanavkom i izmoli 150 puta ‘Bogorodice Djevo’, sama Presveta Bogorodica ga uzima pod svoju zaštitu“. kako piše sajt diveevo-hotel.ucoz.ru.
Važno je naglasiti da ovakve izjave pripadaju oblasti pobožnog predanja i ličnog duhovnog doživljaja, ali ne i oblasti zvaničnog dogmatskog učenja Pravoslavne crkve. Ni crkveni dokumenti ni bogoslovska literatura ne govore o „mestima koja Antihrist neće moći da pređe“.
U pravoslavnoj tradiciji postoji jasna razlika između učenja Crkve i narodnih pobožnih predanja:
Učenje Crkve zasniva se na Svetom pismu, svetootačkom predanju, bogosluženju i kanonima. U njemu nema geografskih „karata spasenja“ niti određenih mesta koja bi imala apsolutnu, dogmatsku zaštitnu ulogu od zla ili Antihrista.
Pobožna predanja i duhovna kazivanja, kakva su ona o Svetoj kanavki, nastaju u životu vernog naroda i izražavaju njegovo iskustvo, nadu i strahove, ali ne obavezuju savest vernika kao dogmatska istina.
Sveštenici i bogoslovi često podsećaju da je potrebno razlikovati lično duhovno iskustvo i pobožnu interpretaciju od onoga što Crkva zaista uči kao istinu vere.
Bez obzira na razliku između zvaničnog učenja i narodnog predanja, Divijevo i danas ostaje: mesto gde mnogi poklonici doživljavaju duboke i iskrene molitvene trenutke; živa monaška zajednica sa bogatim duhovnim životom; jedan od centara poštovanja prepodobnog Serafima Sarovskog i svetitelja povezanih sa njegovim imenom.
Za jedne, put u Divejevo je povratak molitvi i tišini. Za druge, to je podstrek da dublje upoznaju bogosluženje i svetootačko predanje.
Moć skromnosti i nepokolebljiva ljubav prema Gospodu i ljudima, kao i celokupno duhovno nasleđe jednog od najvećih ruskih svetitelja, inspirišu verni narod do današnjeg dana. Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji. Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla. Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna. Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja. Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Printscreen
Zvanično učenje i pobožno predanje
Shesmax /wikipedia
Pogledaj galeriju
Alexxx1979 /wikipedia
Pogledaj galeriju
Иван Берестов /wikipedia
Pogledaj galeriju
Loraine /wikipedia
Pogledaj galeriju
VasilchenkoAA /wikipedia
Pogledaj galeriju
Divijevo danas – mesto molitve i sabranja
Praznici i sveci
06:00 | 15.01.2025
ISCELIO JE MILIONE DUŠA, MOLIO SE HILJADU DANA I NOĆI, UMRO KLEČEĆI PRED IKONOM: Danas slavimo blaženu uspomenu Prepodobnog Serafima Sarovskog
Duhovna riznica
22:20 | 03.07.2025
PRAVOSLAVNA MONAHINJA, POTOMAK FRANCUSKOG CARA NAPOLEONA – ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU: Život mati Jelisavete obeležilo je mnoga Božja čuda (2. deo)
Duhovna riznica
22:55 | 06.07.2025
“SVETSKE ELITE PRIPREMAJU DOLAZAK ANTIHRISTA”: Upozorenje Trampovog saradnika Pitera Tila šokiralo hrišćanski svet
Duhovna riznica
22:42 | 30.08.2025
LJUDI ĆE POSTATI KAO ZVERI – A ONDA ĆE MNOGI STRADATI OD DVOSJEKLOG MAČA: Originalni zapis proročanstva Svetog Nila iz manastira Stavrovunija
Duhovna riznica
11:10 | 23.12.2025
VIDLJIVI SU ZNACI DA SE PRIBLIŽAVAMO KRAJU SVETA – MORAMO SE PRIPREMITI: Upozorenje sa Svete gore koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim
Praznici i sveci
00:00 | 15.01.2026
HILJADU DANA I NOĆI PROVEO JE KLEČEĆI NA KAMENU: Slavimo Svetog Serafima Sarovskog, jednog od najpoštovanijih svetaca novijeg vremena
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država kaže da bi NLO-i mogli biti demoni ili anđeli, ali da nije imao uvid u tajna dokumenta koja bi to potvrdila.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
