Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i ženski manastir Ruske pravoslavne crkve posvećen Presvetoj Bogorodici i Svetom Serafimu Sarovskom već decenijama i vekovima privlače pažnju pravoslavnih poklonika. Za mnoge od njih, odlazak u Divijevo nije samo put u jedan kraj Rusije, već hod ka tišini molitve i unutrašnjem sabiranju.
Istorijski izvori svedoče da je Divijevo u 18. i 19. veku izraslo u značajan duhovni centar, tesno povezan sa ličnošću prepodobnog Serafima Sarovskog, jednog od najpoštovanijih ruskih svetitelja. Manastir u Divijevu i danas postoji kao živo mesto crkvenog života i deo je neprekinute duhovne tradicije Ruske pravoslavne crkve, koja se u tom pogledu ne dovodi u pitanje.
Ipak, u savremenom religijskom govoru, naročito na internetu, pojavili su se i pojedini motivi i tumačenja koja ne pripadaju zvaničnom učenju Pravoslavne crkve, već spadaju u oblast pobožnih predanja i narodne pobožnosti.
Jedna od najčešće pominjanih priča u vezi sa Divejevo jeste ona o Svetoj kanavki, molitvenoj stazi oko manastira. "Mesto gde se nalazi Sveta kanavka, kanal koji noga antihrista neće moći da preskoči“, kako piše sajt johnsanidopoulos.com. Ovaj sajt donosi prikaze pravoslavnih predanja i pobožnih kazivanja, navodi se da među monahinjama i poklonicima postoji uverenje da Sveta kanavka ima poseban duhovni i zaštitni značaj. Sam autor, međutim, taj motiv predstavlja kao deo predanja i pobožne interpretacije, a ne kao stav ili učenje Crkve.
Slične tvrdnje mogu se naći i na drugim pravoslavnim sajtovima i blogovima: „Ko jednom prođe Svetom kanavkom i izmoli 150 puta ‘Bogorodice Djevo’, sama Presveta Bogorodica ga uzima pod svoju zaštitu“. kako piše sajt diveevo-hotel.ucoz.ru.
Važno je naglasiti da ovakve izjave pripadaju oblasti pobožnog predanja i ličnog duhovnog doživljaja, ali ne i oblasti zvaničnog dogmatskog učenja Pravoslavne crkve. Ni crkveni dokumenti ni bogoslovska literatura ne govore o „mestima koja Antihrist neće moći da pređe“.
U pravoslavnoj tradiciji postoji jasna razlika između učenja Crkve i narodnih pobožnih predanja:
Učenje Crkve zasniva se na Svetom pismu, svetootačkom predanju, bogosluženju i kanonima. U njemu nema geografskih „karata spasenja“ niti određenih mesta koja bi imala apsolutnu, dogmatsku zaštitnu ulogu od zla ili Antihrista.
Pobožna predanja i duhovna kazivanja, kakva su ona o Svetoj kanavki, nastaju u životu vernog naroda i izražavaju njegovo iskustvo, nadu i strahove, ali ne obavezuju savest vernika kao dogmatska istina.
Sveštenici i bogoslovi često podsećaju da je potrebno razlikovati lično duhovno iskustvo i pobožnu interpretaciju od onoga što Crkva zaista uči kao istinu vere.
Bez obzira na razliku između zvaničnog učenja i narodnog predanja, Divijevo i danas ostaje: mesto gde mnogi poklonici doživljavaju duboke i iskrene molitvene trenutke; živa monaška zajednica sa bogatim duhovnim životom; jedan od centara poštovanja prepodobnog Serafima Sarovskog i svetitelja povezanih sa njegovim imenom.
Za jedne, put u Divejevo je povratak molitvi i tišini. Za druge, to je podstrek da dublje upoznaju bogosluženje i svetootačko predanje.
Moć skromnosti i nepokolebljiva ljubav prema Gospodu i ljudima, kao i celokupno duhovno nasleđe jednog od najvećih ruskih svetitelja, inspirišu verni narod do današnjeg dana. Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji. Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla. Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna. Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja. Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Printscreen
Zvanično učenje i pobožno predanje
Shesmax /wikipedia
Pogledaj galeriju
Alexxx1979 /wikipedia
Pogledaj galeriju
Иван Берестов /wikipedia
Pogledaj galeriju
Loraine /wikipedia
Pogledaj galeriju
VasilchenkoAA /wikipedia
Pogledaj galeriju
Divijevo danas – mesto molitve i sabranja
Praznici i sveci
06:00 | 15.01.2025
ISCELIO JE MILIONE DUŠA, MOLIO SE HILJADU DANA I NOĆI, UMRO KLEČEĆI PRED IKONOM: Danas slavimo blaženu uspomenu Prepodobnog Serafima Sarovskog
Duhovna riznica
22:20 | 03.07.2025
PRAVOSLAVNA MONAHINJA, POTOMAK FRANCUSKOG CARA NAPOLEONA – ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU: Život mati Jelisavete obeležilo je mnoga Božja čuda (2. deo)
Duhovna riznica
22:55 | 06.07.2025
“SVETSKE ELITE PRIPREMAJU DOLAZAK ANTIHRISTA”: Upozorenje Trampovog saradnika Pitera Tila šokiralo hrišćanski svet
Duhovna riznica
22:42 | 30.08.2025
LJUDI ĆE POSTATI KAO ZVERI – A ONDA ĆE MNOGI STRADATI OD DVOSJEKLOG MAČA: Originalni zapis proročanstva Svetog Nila iz manastira Stavrovunija
Duhovna riznica
11:10 | 23.12.2025
VIDLJIVI SU ZNACI DA SE PRIBLIŽAVAMO KRAJU SVETA – MORAMO SE PRIPREMITI: Upozorenje sa Svete gore koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim
Praznici i sveci
00:00 | 15.01.2026
HILJADU DANA I NOĆI PROVEO JE KLEČEĆI NA KAMENU: Slavimo Svetog Serafima Sarovskog, jednog od najpoštovanijih svetaca novijeg vremena
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 33. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da neznatne brige i sitni luksuzi često odvlače pažnju od onoga što je istinski važno.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi.
Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama.
