Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Postoje reči koje ne traže objašnjenje, već sabranost. Ne nude utehu u l- tihog monaha sa Svete gore, rumunskog podvižnika iz manastira Vatopeda, čije su pouke ostale u pamćenju vernika ne zbog dramatičnosti, već zbog trezvenosti kojom pogađaju savest.
Ava Dionisije nije govorio često, niti je tražio sledbenike. Njegov glas bio je nalik zvonu koje se oglasi retko, ali tačno onda kada je najpotrebnije. U pravoslavnom predanju takvi ljudi se ne nazivaju velikima — oni se prepoznaju po plodu. Zato nije slučajno što su ga mnogi još za života smatrali svetim čovekom.
Njegove proročke reči oslanjaju se isključivo na Jevanđelje i iskustvo podviga. Kada govori o "znacima", on ne nudi kalendar kraja, već dijagnozu duhovnog stanja. Upravo tu leži težina njegovih upozorenja.
Priprema umesto straha
- Sudeći po sada vidljivim znacima, nema sumnje da se brzo približavamo kraju sveta. Jedino što možemo da učinimo u vezi sa tim, vođeni Jevanđeljem, jeste da se pripremimo. Jedan od znakova da smo ušli u osmi vek jeste da se zlo proširilo po celoj zemlji, a vrlina je postala oskudna. Mi hrišćani smo svetlost sveta.
Starac Dionisije otvoreno kaže da se, prema vidljivim znacima, približavamo kraju sveta. Ali u toj rečenici nema panike. Odmah potom sledi suština: priprema. Ne bekstvo, ne strah, ne nagađanje - već povratak Svetom Jevanđelju kao jedinom pouzdanom merilu. U njegovim rečima jasno se razaznaje drevna pravoslavna logika: nije pitanje kada, već kako dočekujemo ono što dolazi.
pravoslaven-sviat
Starac Dionisije Ignjat Atonski
Posebno snažno zvuči njegova misao o "osmom veku“ simboličnom vremenu posle istorije, poznatom iz patrističkog nasleđa. Za starca Dionisija, znak ulaska u to vreme nije kosmička katastrofa, već moralni slom: zlo koje se širi i vrlina koja postaje retkost. U tom kontekstu, njegova opomena hrišćanima ima bolnu oštrinu: pozvani da budu svetlost, postali su tama. Ne spoljašnja, već „gusta, opipljiva“, ona koja dolazi iz izdaje sopstvenog poziva.
Znakovi poslednjih vremena: monasi, mirjani i rat protiv pravoslavlja
Starac dalje kaže:
- Činjenica da smo sada prestali da budemo ta svetlost, već smo postali gusta, opipljiva tama, znak je poslednjih vremena. Još jedan znak poslednjih vremena biće da će monasi postati poput mirjana, a mirjani poput demona. Da su ovo poslednja vremena očigledno je i iz rata koji se vodi protiv pravoslavlja.
Potom dodaje ono što se pominje u mnogim proročkim rečima svetih otaca i prozorljivih staraca:
- Počeće strašan svetski rat, a samo Gospod zna ko će ga preživeti. Antihrist još nije došao, ali već ima mnogo Antihrista u svetu. Oni su njegovi preteče, pripremaju njegov dolazak. Njihova taktika nije ista kao taktika pagana koji su nekada progonili hrišćane: sada se protiv nas bore diplomatski. Mi hrišćani treba da budemo pažljivi, da se molimo i da imamo strpljenje mučenika - govorio je starac Dionisije.
Strpljenje mučenika: jedina zaštita od obmane
Njegovo upozorenje o velikom svetskom ratu izgovoreno je bez senzacionalizma. Nema strategija spasenja, nema sigurnih zaklona - postoji samo odnos sa Bogom. Kada govori o Antihristu, starac Dionisije ostaje dosledan pravoslavnom predanju: još nije došao, ali njegovi preteče jesu. Oni ne nastupaju otvoreno, već pripremaju teren. Njihova snaga nije u sili, već u obmani. Zato se borba ne vodi spolja, već u srcu i umu vernika.
Završna poruka starca Dionisija možda je i najvažnija. Ona ne sadrži proročki ton, već asketsku jasnoću: molitva, pažnja i strpljenje mučenika. Ne strpljenje slabosti, već ono koje ne odustaje od istine ni kada ostane samo.
U vremenu kada se reči lako troše, a opomene pretvaraju u sadržaj za prolaznu pažnju, pouke starca Dionisija Ignjata ostaju kao tiho ogledalo. Ne traže da se sa njima složimo - traže da se pred njima preispitamo. I upravo u toj tišini, u tom nelagodnom susretu sa sopstvenom verom, počinje ono na šta je starac najviše ukazivao: priprema.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mudri svetitelj upozoravao je da će Antihrist doći sa prividnom dobrotom, obećanjima i sažaljenjem, ali će se njegovo pravo lice otkriti kada učvrsti svoju vlast. Da li ćemo prepoznati?
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
