Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Postoje reči koje ne traže objašnjenje, već sabranost. Ne nude utehu u l- tihog monaha sa Svete gore, rumunskog podvižnika iz manastira Vatopeda, čije su pouke ostale u pamćenju vernika ne zbog dramatičnosti, već zbog trezvenosti kojom pogađaju savest.
Ava Dionisije nije govorio često, niti je tražio sledbenike. Njegov glas bio je nalik zvonu koje se oglasi retko, ali tačno onda kada je najpotrebnije. U pravoslavnom predanju takvi ljudi se ne nazivaju velikima — oni se prepoznaju po plodu. Zato nije slučajno što su ga mnogi još za života smatrali svetim čovekom.
Njegove proročke reči oslanjaju se isključivo na Jevanđelje i iskustvo podviga. Kada govori o "znacima", on ne nudi kalendar kraja, već dijagnozu duhovnog stanja. Upravo tu leži težina njegovih upozorenja.
- Sudeći po sada vidljivim znacima, nema sumnje da se brzo približavamo kraju sveta. Jedino što možemo da učinimo u vezi sa tim, vođeni Jevanđeljem, jeste da se pripremimo. Jedan od znakova da smo ušli u osmi vek jeste da se zlo proširilo po celoj zemlji, a vrlina je postala oskudna. Mi hrišćani smo svetlost sveta.
Starac Dionisije otvoreno kaže da se, prema vidljivim znacima, približavamo kraju sveta. Ali u toj rečenici nema panike. Odmah potom sledi suština: priprema. Ne bekstvo, ne strah, ne nagađanje - već povratak Svetom Jevanđelju kao jedinom pouzdanom merilu. U njegovim rečima jasno se razaznaje drevna pravoslavna logika: nije pitanje kada, već kako dočekujemo ono što dolazi.
Posebno snažno zvuči njegova misao o "osmom veku“ simboličnom vremenu posle istorije, poznatom iz patrističkog nasleđa. Za starca Dionisija, znak ulaska u to vreme nije kosmička katastrofa, već moralni slom: zlo koje se širi i vrlina koja postaje retkost. U tom kontekstu, njegova opomena hrišćanima ima bolnu oštrinu: pozvani da budu svetlost, postali su tama. Ne spoljašnja, već „gusta, opipljiva“, ona koja dolazi iz izdaje sopstvenog poziva.
Starac dalje kaže:
- Činjenica da smo sada prestali da budemo ta svetlost, već smo postali gusta, opipljiva tama, znak je poslednjih vremena. Još jedan znak poslednjih vremena biće da će monasi postati poput mirjana, a mirjani poput demona. Da su ovo poslednja vremena očigledno je i iz rata koji se vodi protiv pravoslavlja.
Potom dodaje ono što se pominje u mnogim proročkim rečima svetih otaca i prozorljivih staraca:
- Počeće strašan svetski rat, a samo Gospod zna ko će ga preživeti. Antihrist još nije došao, ali već ima mnogo Antihrista u svetu. Oni su njegovi preteče, pripremaju njegov dolazak. Njihova taktika nije ista kao taktika pagana koji su nekada progonili hrišćane: sada se protiv nas bore diplomatski. Mi hrišćani treba da budemo pažljivi, da se molimo i da imamo strpljenje mučenika - govorio je starac Dionisije.
Njegovo upozorenje o velikom svetskom ratu izgovoreno je bez senzacionalizma. Nema strategija spasenja, nema sigurnih zaklona - postoji samo odnos sa Bogom. Kada govori o Antihristu, starac Dionisije ostaje dosledan pravoslavnom predanju: još nije došao, ali njegovi preteče jesu. Oni ne nastupaju otvoreno, već pripremaju teren. Njihova snaga nije u sili, već u obmani. Zato se borba ne vodi spolja, već u srcu i umu vernika.
Završna poruka starca Dionisija možda je i najvažnija. Ona ne sadrži proročki ton, već asketsku jasnoću: molitva, pažnja i strpljenje mučenika. Ne strpljenje slabosti, već ono koje ne odustaje od istine ni kada ostane samo.
U vremenu kada se reči lako troše, a opomene pretvaraju u sadržaj za prolaznu pažnju, pouke starca Dionisija Ignjata ostaju kao tiho ogledalo. Ne traže da se sa njima složimo - traže da se pred njima preispitamo. I upravo u toj tišini, u tom nelagodnom susretu sa sopstvenom verom, počinje ono na šta je starac najviše ukazivao: priprema.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija. Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca. Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla. Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna. U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja. Proročke reči ravnoapostolnog svetitelja, izrečene pre više od tri veka, iznenađujuće podsećaju na današnju stvarnost. Budi deo Religija.rs zajednice.
pravoslaven-sviat
Znakovi poslednjih vremena: monasi, mirjani i rat protiv pravoslavlja
Strpljenje mučenika: jedina zaštita od obmane
SVE ĆE SE ZATRESTI, KRV ĆE POTEČI, A VERA ĆE PREŽIVETI: Sveti oci i starci sa Svete gore upozoravali su davno na dane koji su upravo počeli
“ĐAVO ĆE NOSITI KRST, GOVORIĆE O MIRU, A IZA LEĐA ĆE DRŽATI NOŽ”: Monasi sa Svete gore davno su upozoravali šta prethodi svetskom ratu
“SVETSKE ELITE PRIPREMAJU DOLAZAK ANTIHRISTA”: Upozorenje Trampovog saradnika Pitera Tila šokiralo hrišćanski svet
LJUDI ĆE POSTATI KAO ZVERI – A ONDA ĆE MNOGI STRADATI OD DVOSJEKLOG MAČA: Originalni zapis proročanstva Svetog Nila iz manastira Stavrovunija
ANTIHRIST DOLAZI 7 GODINA PRE STRAŠNOG SUDA, A MI SADA ŽIVIMO U VREMENU PRIPREMA: Iguman manastira Rukumija otkriva šta jedino može odložiti njegovu pojavu
DOĆI ĆE VREME KADA ĆE SVETOM VLADATI MAŠINE, A LJUDI TRAŽITI UTEHU U GROBOVIMA: Proročanstva Svetog Kozme Etolskog koja se obistinjuju pred našim očima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News