Mudri svetitelj upozoravao je da će Antihrist doći sa prividnom dobrotom, obećanjima i sažaljenjem, ali će se njegovo pravo lice otkriti kada učvrsti svoju vlast. Da li ćemo prepoznati?
U vremenima velikih duhovnih iskušenja, glas svetitelja odjekuje kao putokaz i opomena. Sveti Jovan Šangajski, jedan od najpoštovanijih svetitelja 20. veka, ostavio je duboke misli o poslednjim vremenima i dolasku Antihrista, upozoravajući vernike na ono što će prethoditi njegovom dolasku.
„Pre dolaska Antihrista u svetu se već priprema njegovo pojavljivanje... On će biti ne samo pametan i opčinjavajući, već i naizgled sažaljiv, činiće dobro i biće milosrdan radi jačanja svoje vlasti. I kada je toliko učvrsti da ga čitav svet prizna, tada će pokazati svoje pravo lice“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, osvetljavajući prirodu ovog poslednjeg velikog iskušenja čovečanstva.
Ono što Sveti Jovan ističe kao ključni trenutak jeste izbor Jerusalima za prestonicu njegove vladavine. „Za prestonicu će izabrati Jerusalim zato što je baš ovde Spasitelj otkrio svoje Božansko učenje i Svoju Ličnost i tu pozvao čitav svet na blaženstvo dobra i spasenja. Ali svet nije prihvatio Hrista i razapeo Ga je u Jerusalimu, a u doba Antihrista Jerusalim će postati prestonica sveta, koji je priznao vlast Antihrista“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, ukazujući na duboku simboliku i kontrast između istinske Božje vladavine i obmane poslednjeg vladara ovog sveta.
Misionarsko odeljenje AEM
Antihrist neće doći sa otvorenom pretnjom, već sa prividnom dobrotom i obećanjima. „Postigavši najvišu vlast, Antihrist zahteva od ljudi priznanje da je ostvario ono što nijedna zemaljska vlast niti bilo ko nije mogao da ostvari i zahteva klanjanje sebi kao najvišem biću, kao bogu.“
Sveti Jovan upozorava da će Crkva biti stavljena na veliku probu: „On će ostaviti mogućnost života Crkvi (!), dozvoljavaće joj bogosluženja (ali samo ekumenističko bogosluženje)... Moraće jeretici rimokatolici, jeretici protestanti i sve druge takozvane religije mole zajedno s njima istom bogu, a taj njihov zajednički ekumenistički bog je Antihrist“, obećavaće izgradnju divnih hramova uz uslov priznavanja njega za „Vrhovno Biće“ i poklonjenja njemu. Kod njega će postojati lična mržnja prema Hristu. On će živeti od te mržnje i radovaće se otpadništvu ljudi od Hrista i Crkve“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, naglašavajući:
„Nastaće masovno otpadništvo od vere, pri čemu će veru izneveriti mnogi episkopi i kao opravdanje će navoditi izvrstan položaj Crkve.“
To znači da će postojati privid slobode vere, ali pod uslovom prihvatanja Antihrista kao vrhovnog autoriteta.
Najveća opasnost, prema Svetom Jovanu, dolazi od kompromisa. „Traženje kompromisa biće karakteristično ljudsko raspoloženje. Iskrenost ispovesti će nestati.“ Ove reči odražavaju savremene izazove s kojima se suočava pravoslavni svet – prilagođavanje duhovnim tokovima koji odvode od suštinskog Hristovog učenja.
Ono što dodatno osvetljava ovu proročansku misao jeste poređenje sa rimskim imperatorima koji su progonili hrišćane upravo zbog njihove nepokolebljive vere. „To nije novi odnos prema ljudima: rimski imperatori su isto tako bili spremni da daju slobodu hrišćanima, čim bi oni priznali njihovu božanstvenost i božansku vrhovnu vlast, i mučili su hrišćane samo zato što su ispovedali 'Bogu se Jedinom klanjaj i samo njemu služi.'“
Reči Svetog Jovana Šangajskog služe kao ozbiljno upozorenje i poziv na budnost. U svetu u kojem su kompromisi, ekumenizam i relativizacija vere postali uobičajeni, njegovi uvidi podsećaju nas na neophodnost duhovne čvrstine i postojanosti u veri. Ostaje nam da se upitamo – da li ćemo prepoznati vreme dolaska Antihrista i da li ćemo biti spremni da ostanemo verni Hristu do kraja?
Reči ovog velikog svetitelja, napisane još u 5. veku, s neverovatnom preciznošću oslikavaju moralni pad čovečanstva, ali i nadu u Božiju zaštitu za verne. Sveti Nil Sinajski nas podseća da, uprkos iskušenjima, Hristova svetlost ostaje put ka spasenju.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Ovaj 56-godišnji glumac, koji je pet godina studirao kako bi postao sveštenik, kaže da to teološko obrazovanje nije bilo uzalud, jer mu je pomoglo da postane bolji glumac.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
Ovaj 56-godišnji glumac, koji je pet godina studirao kako bi postao sveštenik, kaže da to teološko obrazovanje nije bilo uzalud, jer mu je pomoglo da postane bolji glumac.
Objašnjava da iako, naizgled, deluje kao da je sagorevanje nešto što je potencijalno zlo, ipak ima jedan delotvoran momenat, nakon kog se telo može oporaviti.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
Objašnjava da iako, naizgled, deluje kao da je sagorevanje nešto što je potencijalno zlo, ipak ima jedan delotvoran momenat, nakon kog se telo može oporaviti.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
