Mudri svetitelj upozoravao je da će Antihrist doći sa prividnom dobrotom, obećanjima i sažaljenjem, ali će se njegovo pravo lice otkriti kada učvrsti svoju vlast. Da li ćemo prepoznati?
U vremenima velikih duhovnih iskušenja, glas svetitelja odjekuje kao putokaz i opomena. Sveti Jovan Šangajski, jedan od najpoštovanijih svetitelja 20. veka, ostavio je duboke misli o poslednjim vremenima i dolasku Antihrista, upozoravajući vernike na ono što će prethoditi njegovom dolasku.
„Pre dolaska Antihrista u svetu se već priprema njegovo pojavljivanje... On će biti ne samo pametan i opčinjavajući, već i naizgled sažaljiv, činiće dobro i biće milosrdan radi jačanja svoje vlasti. I kada je toliko učvrsti da ga čitav svet prizna, tada će pokazati svoje pravo lice“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, osvetljavajući prirodu ovog poslednjeg velikog iskušenja čovečanstva.
Ono što Sveti Jovan ističe kao ključni trenutak jeste izbor Jerusalima za prestonicu njegove vladavine. „Za prestonicu će izabrati Jerusalim zato što je baš ovde Spasitelj otkrio svoje Božansko učenje i Svoju Ličnost i tu pozvao čitav svet na blaženstvo dobra i spasenja. Ali svet nije prihvatio Hrista i razapeo Ga je u Jerusalimu, a u doba Antihrista Jerusalim će postati prestonica sveta, koji je priznao vlast Antihrista“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, ukazujući na duboku simboliku i kontrast između istinske Božje vladavine i obmane poslednjeg vladara ovog sveta.
Misionarsko odeljenje AEM
Antihrist neće doći sa otvorenom pretnjom, već sa prividnom dobrotom i obećanjima. „Postigavši najvišu vlast, Antihrist zahteva od ljudi priznanje da je ostvario ono što nijedna zemaljska vlast niti bilo ko nije mogao da ostvari i zahteva klanjanje sebi kao najvišem biću, kao bogu.“
Sveti Jovan upozorava da će Crkva biti stavljena na veliku probu: „On će ostaviti mogućnost života Crkvi (!), dozvoljavaće joj bogosluženja (ali samo ekumenističko bogosluženje)... Moraće jeretici rimokatolici, jeretici protestanti i sve druge takozvane religije mole zajedno s njima istom bogu, a taj njihov zajednički ekumenistički bog je Antihrist“, obećavaće izgradnju divnih hramova uz uslov priznavanja njega za „Vrhovno Biće“ i poklonjenja njemu. Kod njega će postojati lična mržnja prema Hristu. On će živeti od te mržnje i radovaće se otpadništvu ljudi od Hrista i Crkve“, govorio je Sveti Jovan Šangajski, naglašavajući:
„Nastaće masovno otpadništvo od vere, pri čemu će veru izneveriti mnogi episkopi i kao opravdanje će navoditi izvrstan položaj Crkve.“
To znači da će postojati privid slobode vere, ali pod uslovom prihvatanja Antihrista kao vrhovnog autoriteta.
Najveća opasnost, prema Svetom Jovanu, dolazi od kompromisa. „Traženje kompromisa biće karakteristično ljudsko raspoloženje. Iskrenost ispovesti će nestati.“ Ove reči odražavaju savremene izazove s kojima se suočava pravoslavni svet – prilagođavanje duhovnim tokovima koji odvode od suštinskog Hristovog učenja.
Ono što dodatno osvetljava ovu proročansku misao jeste poređenje sa rimskim imperatorima koji su progonili hrišćane upravo zbog njihove nepokolebljive vere. „To nije novi odnos prema ljudima: rimski imperatori su isto tako bili spremni da daju slobodu hrišćanima, čim bi oni priznali njihovu božanstvenost i božansku vrhovnu vlast, i mučili su hrišćane samo zato što su ispovedali 'Bogu se Jedinom klanjaj i samo njemu služi.'“
Reči Svetog Jovana Šangajskog služe kao ozbiljno upozorenje i poziv na budnost. U svetu u kojem su kompromisi, ekumenizam i relativizacija vere postali uobičajeni, njegovi uvidi podsećaju nas na neophodnost duhovne čvrstine i postojanosti u veri. Ostaje nam da se upitamo – da li ćemo prepoznati vreme dolaska Antihrista i da li ćemo biti spremni da ostanemo verni Hristu do kraja?
Reči ovog velikog svetitelja, napisane još u 5. veku, s neverovatnom preciznošću oslikavaju moralni pad čovečanstva, ali i nadu u Božiju zaštitu za verne. Sveti Nil Sinajski nas podseća da, uprkos iskušenjima, Hristova svetlost ostaje put ka spasenju.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju.
Iako se njena predviđanja i dalje šire internetom, istraživači tvrde da ne postoje dokazi da ih je ikada izrekla, dok Pravoslavna Crkva upozorava na opasnosti slepog verovanja u ovakve fenomene.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
